Vladimir Putin je prošlog meseca najavio da će se kandidovati za peti predsednički mandat na izborima koji su zakazani za mart ove godine. Analitičari upozoravaju da Putin u ovu trku ulazi u znatno boljem položaju od očekivanog, ali da će izbore iskoristiti da ponovo prevari obične Ruse, koji već osećaju teret sankcija i strahuju od nove mobilizacije.

U zemlji u kojoj je Putin (71) odlučio da dominira ruskim političkim sistemom i medijima u protekle dve decenije, ishod izbora će verovatno ostaviti malo prostora za razmatranje.

Ali, iako se čini da su izbori formalnost, oni će se održati u sve konzervativnijoj zemlji koja je iz temelja promenjena ratom, gde je svako neslaganje kriminalizovano i sa istaknutim opozicionim političarima, kao što su Aleksej Navaljni i Ilja Jašin, iza rešetaka, piše Gardijan.

Izbori će se razlikovati i po terenu koji pokrivaju, a glasanje će se odvijati i na teritoriji koju je Rusija anektirala od Ukrajine.

„Ovi izbori su sredstvo za Putina da legitimiše svoju odluku da krene u rat u Ukrajini“, rekao je Andrej Kolesnikov, viši saradnik Centra za Evroaziju Karnegi Rusija, sa sedištem u Moskvi.

Autoritarni lideri poput Putina oslanjaju se na podršku elite da bi upravljali, rekao je Kolesnikov, a izbori i kampanja takođe imaju za cilj da pokažu političkom establišmentu da on i dalje uživa javnu podršku uprkos neuspešnoj letnjoj pobuni Jevgenija Prigožina.

Stoga nije iznenađujuće da je Putin najavio svoju kandidaturu na događaju u Kremlju u čast ruskih vojnika koji su se borili u Ukrajini, od kojih je jedan pitao ruskog lidera da li će se ponovo kandidovati.

U odgovoru koji se može opisati samo kao politički teatar, Putin je rekao da nije siguran da li će se kandidovati, tvrdeći da je „imao različite misli u različito vreme“, ali da je shvatio da je sada vreme da donese odluku.

„Ja ću se kandidovati za funkciju predsednika“, rekao je Putin, praćen vojnim osobljem i njihovim rođacima.

Iako ishod prethodnih izbora na kojima je Putin učestvovao nikada nije bio doveden u pitanje, ruski lider će na ovo glasanje ići u mnogo boljoj poziciji nego što su mnogi očekivali.

Nakon što je zaustavila ukrajinsku dugoočekivanu letnju kontraofanzivu, ruska vojska je sada krenula u sopstveni napad duž južne i istočne linije ukrajinskog fronta, dok se čini da zapadna vojna podrška Kijevu posustaje.

„Nestaje im oružja. Nemaju ništa, nemaju budućnost. Ali mi imamo budućnost“, rekao je samouvereni Putin, držeći čašu šampanjca, dok je najavio svoju kandidaturu.

Posmatrači veruju da bi Putin, iako će pobedu na izborima prikazati kao odobravanje rata u Ukrajini, umesto toga mogao da stavi glavni fokus svoje predsedničke kampanje na domaća pitanja, poput ekonomije i obrazovanja.

„Sama činjenica da se održavaju izbori ima za cilj da pokaže Rusima da se život normalno odvija. Putin želi da projektuje auru mira“, rekao je Marat Gelman, jedan od njegovih bivših savetnika koji je sada kritičar lidera Kremlja.

Gelman, koji je radio na Putinovoj predizbornoj kampanji 2000. godine, rekao je: „Poruka će biti da, iako je rat tu, on ne sprečava Ruse da žive redovnim, srećnim životom“.

U velikim gradovima u Rusiji, rat je u velikoj meri izbledeo u pozadinu, a Kremlj je uspešno uspeo da prebrodi sankcije Zapada uvedene zemlji od početka rata. Ono što je najvažnije, zapad nije bio u stanju da efikasno obuzda ruski prihod od nafte.

Stručnjaci su rekli da postoji još jedan razlog zbog kojeg bi Putin mogao da skloni rat u drugi plan uoči izbora.

Nedavne ankete su pokazale da su neki u zemlji umorni od rata, koji ne pokazuje znake zaustavljanja.

Na pitanje Levada centra, nezavisne anketne organizacije, o tome šta bi Rusi želeli da pitaju Putina, najpopularnije pitanje je bilo „kada će se završiti invazija Ukrajine?“.

Drugo istraživanje pokazalo je da skoro polovina Rusa želi da Putin započne pregovore o okončanju rata u Ukrajini, što je prvi put više od onih koji žele da se Rusi bore.

Posebno je osetljiva tema da li Putin planira da naredi novu mobilizaciju nakon što obezbedi peti mandat. Prošlogodišnja odluka o objavljivanju opštenacionalne mobilizacije dovela je do najvećeg pada podrške Putinu preko noći u poslednjih 30 godina.

Putinova kampanja za reizbor takođe služi kao način da signalizira elitama da on i dalje čvrsto kontroliše zemlju, rekao je Abas Galjamov, politički konsultant i bivši pisac govora ruskog predsednika.

„Za Putina je ključno da pokaže elitama da on predstavlja narod. Da je uzaludno ići protiv njega“, rekao je Galjamov.

Neuspela pobuna Prigožina, sada mrtvog vođe Vagnerove plaćeničke grupe, uznemirila je mnoge u ruskoj političkoj eliti, rekao je Galjamov, postavljajući pitanje o stabilnosti režima.

„Posle pobune, Kremlj je posebno sumnjičav prema izdajnicima“, rekao je Gelman, dodajući da predizborna kampanja predstavlja priliku za „stres test“ zvaničnika širom zemlje.

Mnogo toga se promenilo od Putinove poslednje izborne pobede 2018. godine, što je trebalo da bude njegov poslednji mandat, dok nije orkestrirao ustavne reforme koje mu omogućavaju da ostane na vlasti do 2036. godine.

Uoči tih izbora, Putin je pokrenuo kampanju za izlazak na glasanje, očigledno zabrinut da njegova popularnost možda neće biti dovoljna da dovede glasače na birališta. Podsticaji su uključivali izvlačenje nagrada za iPhone i automobile.

On je takođe dozvolio Kseniji Sobčak, novinarki i ćerki njegovog političkog mentora da se kandiduje protiv njega, što je bio potez koji je imao nameru da unese iluziju o konkurenciji i legitimitetu u izbore.

„Poenta je da se uguši antiratni pokret na glasačkom listiću. Oni koji su protiv rata moraju da osećaju da su u apsolutnoj manjini“, kaže Gelman.