Grob Astrita Deharija, bivšeg aktiviste Pokreta Samoopredeljenje, ponovo je u centru pažnje kosovske javnosti – ovog puta zbog oskrnavljenja. Policija Kosova potvrdila je da je otvorila istragu nakon što je prijavljeno oštećenje jednog groba, a kasnije je precizirano da je reč upravo o mestu gde je sahranjen Dehari.

Prema navodima više kosovskih medija na albanskom jeziku, oštećeni su stub i ploča jarbola sa nacionalnom zastavom, postavljeni pored Deharijevog groba. Pokret Samoopredeljenje saopštio je da je slučaj prijavljen policiji i da su „u iščekivanju rezultata istrage specijalizovanih jedinica policije o uzrocima i eventualnim počiniocima ovog čina“.

„Zahvaljujemo svim jedinicama Policije Kosova na brzom reagovanju, a kao Pokret Samoopredeljenje! nalazimo se u iščekivanju istrage koja treba da rasvetli razloge i počinioce ovog oštećenja“, poručili su iz Samoopredeljenja u reakciji objavljenoj na društvenim mrežama.

Oskrnavljen spomenik u slučaju koji ni sam nije razjašnjen

Incident na groblju dodatno podiže tenzije oko jednog od najkontroverznijih slučajeva u novijoj kosovskoj političkoj istoriji. Astrit Dehari je preminuo 5. novembra 2016. u pritvoru u Prizrenu, gde je bio zadržan pod sumnjom da je zajedno sa još nekoliko aktivista Samoopredeljenja učestvovao u napadu na zgradu Skupštine Kosova. Nadležni su smrt tada kvalifikovali kao „sumnjivu“ i u početku je bila tretirana kao moguća samoubistvo.

Godinama kasnije, izveštaj forenzičkog instituta iz Lozane doveo je u pitanje verziju o samoubistvu, konstatujući da pronalasci „ne idu u prilog“ toj tezi. Nakon toga je tužilaštvo naložilo ponovno otvaranje istrage.

Samoopredeljenje, kao i porodica, od početka insistiraju da je reč o ubistvu počinjenom unutar sistema koji je trebalo da garantuje vladavinu prava. „Dehari je ubijen u pritvoru u Prizrenu“, poručivala je ova partija u više navrata, naglašavajući da je reč o političkom zločinu za koji pravosuđe još nije dalo konačan odgovor.

Ko ima interes da se grob ponovo otvara – medijski i fizički?

Oštećenje spomen-obilježja oko groba dolazi u trenutku kada se i dalje vodi javna debata o ulozi institucija u Deharijevoj smrti, o odgovornosti onih koji su u tom trenutku vodili zatvorski sistem, policiju i tužilaštvo, kao i o sporom i neubedljivom procesuiranju slučaja.

Za pristalice Samoopredeljenja, ovaj vandalizam nije „običan incident“, već nova poruka zastrašivanja – prema aktivistima, porodici i svima koji traže istinu. U javnosti se sve glasnije postavlja pitanje: ako je u Lozani već srušena početna verzija o samoubistvu, zašto institucije i dalje odugovlače sa utvrđivanjem pune odgovornosti, od komandne linije u pritvoru do onih koji su naloge davali iz političkih kabineta?

Istovremeno, u delu medija i dalje se pojavljuju tekstovi i „analize“ koje relativizuju ovaj slučaj, vraćajući fokus na navodne tehničke greške, lične slabosti ili proceduralne detalje – kao da se ne radi o smrti mladog čoveka pod kontrolom države, već o još jednoj statistici. Takve naracije, često plasirane kroz spin i selektivno citiranje dokumenta, u praksi znače pokušaj da se ublaži politička težina slučaja i izbledi slika o tome da je jedan od najtežih zločina – smrt u pritvoru – ostao bez imena nalogodavaca i izvršilaca.

Poruka sa groblja: slučaj nije završen

Oštećeni stub i ploča sa nacionalnom zastavom Albanije pored Deharijevog groba nisu samo vandalizam nad mermerom – oni su podsećanje da slučaj Astrita Deharija nije arhiviran, ma koliko to nekim strukturama odgovaralo. Za porodicu, Samoopredeljenje i deo javnosti, to je još jedan alarm da je pravo pitanje danas: ne ko je fizički oštetio spomenik, već kome politički smeta da se do kraja rasvetli kako je jedan aktivista završio mrtav u pritvorskoj ćeliji.

Dok Policija Kosova najavljuje da je predmet „pod istragom“ i zahvaljuje se na poverenju, kritičari sistema podsećaju da je upravo u rukama tog istog aparata – zatvorskih službi, policije, tužilaštva – Astrit Dehari izgubio život. I da oni koji su tada sedeli u kancelarijama moći, bilo u uniformi ili u odelu, i dalje uspešno izmiču pravdi.

U tom svetlu, oskrnavljeni grob deluje manje kao izolovani incident, a više kao simptom: u društvu u kojem ni mrtvi nemaju mir, teško je verovati da je pravda za žive dostižna bez ozbiljnog raskida sa starim navikama sistema koji je Deharija trebalo da čuva – a ne da ga sahranjuje.