Izvor Alternativna 14.06. 2024

Nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope većinom glasova dala pozitivan signal za članstvo Kosova u ovoj organizaciji, aplikacija Kosova se nije našla na dnevnom redu Komiteta ministara, pošto Priština nije ispunila uslov i predala Statut Zajednice srpskih opština Ustavnom sudu. O daljoj sudbini aplikacije Kosova za članstvo u SE i odnosu delegacije Srbije prema ovoj aplikaciji, u novom podkastu Alternativne, razgovarali smo sa Elvirom Kovač, potpredsednicom Narodne skupštine Republike Srbije, ali i članicom srpske delegacije u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Kovač pojašnjava da Komitet ministara ima zasedanja svake srede na nivou ambasadora zemalja članica. Sednica na kojoj se očekivalo da se raspravlja o prijemu Kosova, sredinom maja, bila je na nivou ministara spojnih poslova, što se dešava jednom godišnje.

“Zbog toga je bio veliki pritisak – s jedne strane se slavila 75. godišnjica postojanja Saveta Evrope, a s druge strane je bila ideja da se tada dogodi pozitivna odluka i da Kosovo tako, ubrzano, postane članica Saveta Evrope” – navodi.

Ona pojašnjava da tokom svakog zasedanja, odnosno svake srede, osim tokom letnjih pauza i na datume kada se sednice Komiteta ministara ne održavaju, može neka od zemalja članica da zatraži da se ipak ova aplikacija stavi na dnevni red.

“To može da se desi skoro svake srede, ali pretpostavljamo da to neće tako biti zato što je ipak procenjeno da trenutno ne postoji potrebna većina da aplikacija i prođe, a bez toga je sve besmisleno. Naravno, postoje neke informacije kada bi to bilo najrealnije – uvek kod promene predsedavanja. Promene predsedavanja se dešavaju na pola godine” – dodaje ona.

U maju je Letonija preuzela predsedavanje od Lihtenštajna, a novembra će Luksemburg od Letonije da preuzme predsedavanje.

“Sledeći, po meni, datum, najrealniji, je najverovatnije novembar ove godine, kada može da se desi taj veliki pokušaj, ako se nešto ne promeni, da ipak ova aplikacija bude na dnevnom redu i da se traži donošenje odluke, ili za godinu dana. Maja sledeće godine će sledeće predsedavanje da se preuzme od onog koje počinje u novembru, a tada će opet sastanak biti na nivou ministara spojnih poslova” – dodaje Kovač, navodeći da zato postoji uverenje da narednih godinu dana neće biti pokušaja podnošenja aplikacije.

“Odluka je sada odložena najviše zbog zemalja Kvinte, koje su bile čvrste i trenutno su, još uvek će biti, bar određeno vreme čvrstog stava, da dok se ne vidi Statut ZSO, dok se ne preda Ustavnom sudu, nema ni razgovora (o aplikaciji)” – dodaje ona.

Na pitanje da li može doći do odluke pre novembra, u slučaju da kosovske vlasti predaju Ustavnom sudu Statut ZSO koji dolazi iz kabineta Miroslava Lajčaka, Kovač smatra da to nije realno.

“Mislim da je to pitanje za zemlje Kvinte, jasno je da je Francuska bila najtvrđa, nas raduje naravno promena stava Nemačke. Italijani su već kada smo u samoj Parlamentarnoj skupštini razgovarali na ovu temu insistirali na Zajednici srpskih opština, Nemci su tamo bili drugačiji, ali to je zaista pitanje za njih. No, mislim da sada nikome ne odgovara politički”.

Ona pojašnjava i da će Lajčak uskoro prisustvovati jednoj od sednica Komiteta ministara SE, ali i da će govoriti na temu normalizacije odnosa, odnosno dijalogu Beograda i Prištine, što je i njegov osnovni zadatak kao specijalnog predstavnika EU za dijalog dve strane.

“Neće pričati o aplikaciji, jer je procenjeno da sada nije adekvatno vreme za to, a svakako se njegov mandat završava” – kazala je Kovač.

Dodaje i da je situacija komplikovanija, zbog izbora za evropski parlament koji su održani, te formiranja novih evropskih institucija koje se, kako veruje, neće okončati do kraja ove godine.

“Sa druge strane, Parlamentarna skupština saveta Evrope na zasedanju krajem juna glasa o izboru generalnog sekretara i to je jako velika stvar, jer će zapravo ceo Savet Evrope imati novo rukovodstvo. Ne znamo ovog momenta koja od tri kandidata će pobediti… Ako ovo sada nije uspelo (podneta aplikacija) i procenjuje se da nema većine, mislim da nije realno da se to pokuša svakog puta” – dodaje Kovač.

Ona je takođe pojasnila ono što se događalo nakon što je Kosovo podnelo aplikaciju za prijem. Inicijalne informacije su bile takve da ZSO nije uslov za prijem Kosova u članstvo, da bi potom ZSO bila uslov, zbog čega i pitanje prijema Kosova na zasedanju Komiteta ministara nije ni bilo na dnevnom redu.

Ona navodi da je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope koju čine poslanici desetine zemalja članica bila potpuno drugačija atmosfera, te da se stekao snažan utisak da pitanje ZSO nije bilo bitno, jer je PS SE dala pozitivno mišljenju o prijemu iako se ništa nije preduzelo po pitanju formiranja ZSO.

“Mi, poslanici delegacije Srbije – smo naravno glasali protiv i ja sam lično kao predstavnica mađarske nacionalne manjine u Srbiji pričala o tome da, ako je Savet Evrope poznat po tome što je najjača institucija, jedina koja ima ekspertizu u vezi sa ljudskim i manjinskim pravima i osnovni zadatak da se brane manjinska prava – nije jasno na koji način mi to branimo, ako za nas više ZSO nije značajna. Jer staviti to kao postmonitoring uslov – postmonitoring uslov u tom dokumentu ne znači ništa. Postmonitoring može da traje decenije. Tako Kosovo po Parlamentarnoj skupštini, po toj preporuci, može da postane članica Saveta Evrope, ali bez da ikad formira ZSO” – dodala je ona.

Precizira da su posebno pojedini predstavnici Italije, te Mađarske, Kipra i srpske delegacije insistirali na tome.

“I onda se odjednom na Komitetu ministara, zahvaljujući ogromnom lobiranju, zapravo priznalo da to jeste bitno i zbog toga je cela odluka odložena, ali mislim da je jasno da odlaganje ne može da se desi više puta” – dodala je ona.

Kovač podseća i da su nakon što Kosovo nije dospelo na dnevni red Komiteta ministara usledile oštre reakcije kosovskih vlasti.

“Zbog toga mislim da ipak treba svi da spuste loptu, i da se nastave razgovori, ali sada o normalizaciji”, dodala je Kovač.

Na komentar da se srpska delegacija protivi članstvu Kosova u Savetu Evrope, a da se sa druge strane sporazum o putu ka normalizaciji koji je prihvaćen 27. februara 2023. godine, Srbija njime saglasila da Kosovo može da postane član međunarodnih organizacija, te na pitanje da li to stvara konfuziju, jer i sa kosovske strane kažu da Srbija time krši sporazum, Kovač navodi da je upravo zato za nastavak dijaloga.

“Svako spominje samo deo priče koji njemu odgovara. I kada pričamo o Briselskom sporazumu i svim ranijim sporazumima, naravno da je za srpsku stranu značajno da se implementira ZSO, ništa se nije desilo na tom polju, a kosovska strana nema odgovor na to pitanje” – kazala je Kovač.

Podsećajući da je cilj svih na Zapadnom Balkanu napredovanje ka EU, te ocenjujući da je Srbija konstruktivna strana u dijalogu, navodi:

“Ceo ovaj region Zapadnog Balkana, pa i Kosovo – mi se nismo oslobodili te prošlosti i nacionalne retorike. I problem je što trenutno rukovodstvo i Kurti jačaju politički na osnovu te nacionalne retorike, nemam bolji izraz za to, i uopšte nije konstruktivan i kao da u poslednje vreme nikome nije bitno da li region Zapadnog Balkana na tom putu ka Evropskoj uniji stoji…”, navela je Kovač.

Ona podseća da se Srbija, sa druge strane, ranije, kako je navela, u skladu sa procedurama, saglasila da poslanici kosovske delegacije u specijalnoj formi učestvuju u radu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

“Ali i tada je napravljen dogovor da njihova delegacija ima specijalan status i da mora da uključi poslanika manjina kojeg oni nikad nisu postavili. I na to smo mi morali da ukažemo kao poslanici delegacije Srbije zašto nema predstavnika Srba ili nealbanskog stanovništva” – kazala je ona.

Zato Kovač ocenjuje da se ne može reći da Srbija nije konstruktivna, ali ističe da nema dijaloga po ovom pitanju i implementacije prethodno dogovorenog, dok sa druge strane, zagovornici članstva Kosova u SE kažu da kada je u pitanju položaj Srba na Kosovu – upravo članstvo Kosova u SE može da im omogući da imaju instancu, gde mogu da se žale u Strazburu zbog kršenja ljudskih prava.

Na pitanje kako ona to vidi i da li je to jedan od argumenata za članstvo Kosova u SE, Kovač navodi da je upravo to jedini argument o kojem se govorilo.

“Oni insistiraju na nezavisnosti Kosova što Srbija nikada neće priznati, oni se pozivaju na sud za ljudska prava, ali ako je neko građanin Republike Srbije, a Republika Srbija je član SE već više od 20 godina, onda im to nekako nije dobar argument, jer na taj način imamo pristup sudu za ljudska prava i svi građani Republike Srbije. Time im taj argument otpada, a sve ostalo su političke floskule” – navodi ona.

Ocenjuje da je kosovska strana trebalo ne da traži neophodnu većinu, već to da se pitanje reši konsenzusom:

“Naravno, kada vi imate još uvek broj zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, niti će, onda ne možete na tome da insistirate bez razmimoilaženja u samoj organizaciji”.

Na komentar da bi kritika o nedemokratičnosti i nepoštovanju manjinskih prava mogla da se uputi i Srbiji, Kovač navodi da Srbija jeste, po pitanju medija, funkcionisanja nezavisnih institucija, pod strogim monitoringom SE, te da se uskoro očekuje poseta izvestioca i novi dokument o Srbiji.

“Tu smo nekako u ćorsokaku, ali i tu je problem što se Srbija nekako zaboravila. Toliko često smo imali prevremene izbore, toliko često su neke druge stvari bile u fokusu. Po pravilima SE i PSSE izveštaj o Srbiji treba da izađe na svake dve godine, a mi nismo imali izveštaj oko deset godina”.