U noći između 6. i 7. juna, oko 01:30, jedna 26-godišnja žena iz Kačanika, S.I., potražila je pomoć u Policijskoj stanici Kačanik, nakon što je prijavila kontinuirano fizičko i psihičko nasilje od strane bivšeg supruga U.M., stanovnika sela Kovačec. Međutim, ono što sledi nakon prijave ne oslikava sistem koji štiti – već društvo koje žrtvu vraća nasilniku.

Prema izjavama žrtve, nasilje traje duže vreme, a iako se pre pet dana odlučila na razvod, pritisci nisu prestali. U.M. je, kako navodi, uz pomoć svoje porodice, pokušavao da je na silu vrati kući, uključujući i otvorene pretnje. Posebno je istakla ulogu svekra, koji je, umesto podrške razumevanju i zaštiti, aktivno vršio pritisak da napusti porodičnu kuću i decu.

Žena je majka troje dece – devojčice i dva dečaka mlađa od pet godina. Devojčicu trenutno zbrinjava njena majka, dok su dečaci ostali kod oca, jer žrtva, usled teške ekonomske situacije, nije u mogućnosti da ih uzme pod svoje dok ne dobije sudsku zaštitu i formalnu odluku o starateljstvu.

Ovaj slučaj jasno pokazuje da žrtve nasilja ne trpe samo fizičke i psihološke posledice, već i sistemske i društvene – pritisak porodice nasilnika, ekonomska nesigurnost, institucionalna neefikasnost i kulturološka normalizacija nasilja. U.M. je više puta pokušavao da je „nagovori“ na povratak, ali je žrtva odlučno odbila, navodeći da „povratka nema“.

Tužilaštvo je otvorilo predmet i prosledilo slučaj jedinici za nasilje u porodici. Ipak, ključno pitanje ostaje: da li će sistem ovoga puta zaista biti saveznik žrtve, ili još jedan instrument u pokušaju pomirenja s nasilnikom?