Proces eskalira, institucije podižu tempo, a suđenje za brutalni napad na infrastrukturu “Ibar-Lepenc” zakazano je za 24. decembar. U sudnici će se naći Dragiša i Jovan Vićentijević, zajedno sa Igorom Dimovićem – optuženi za terorizam, špijunažu, uništavanje kritične infrastrukture i nelegalno držanje oružja.

Međutim, ono što baca sasvim drugačije svetlo na ovaj slučaj jeste priznanje jednog od braće Vićentijević, koji je prokurorima otvoreno izjavio da se obučavao u istom vojnom kampu Vojske Srbije “Pasuljanske livade”, tačno u periodu kada je tamo trenirala i grupa Milana Radoičića odgovorna za napad u Banjskoj.

Ovde se logično nameće pitanje: zašto Srpska lista i njeni funkcioneri – glasni u zaštiti Radoičića i njegovog “patriotskog narativa” – sada ne izgovaraju ništa? Zašto nema vanrednih konferencija, saopštenja i dramatičnih demantija? Da li je tišina nova strategija ili dokaz da se nit povezanosti više ne može sakriti?

Optužbe razotkrivaju operativnu mrežu

Specijalno tužilaštvo tereti Vićentijeviće za postavljanje oko 20 kilograma TNT-a u kanal unutar kritične infrastrukture, čime je izazvana ozbiljna šteta, prekid snabdevanja vodom i rizik za sistem elektroenergetike. FBI ekspertiza pronašla je materijalne tragove u čizmama optuženih koji se poklapaju sa materijalom iz kanala.

Prema navodima iz aktakuze, Jovan Vićentijević bio je aktivni oficir – toger – srpskog Vojnog obaveštajnog servisa i godinama prikupljao poverljive informacije na teritoriji Kosova.

Još šokantnije, tužiocima je rekao da je Radoičić planirao još jedan napad u oktobru, ali ga je navodno odložio, “čekajući rezultat izbora u SAD i pobedu Donalda Trampa”. Takođe je izjavio da je Radoičić, preko srpskog lobija u Americi, finansijski podržao Trampovu kampanju sa 30 miliona dolara.

Kurti: Dovoljno je dokaza da su bili dio državnih struktura Srbije

Prema riječima premijera Albina Kurtija, nalazi iz istrage i FBI ekspertiza jasno povezuju optužene sa državnim strukturama Srbije i mrežom Milana Radoičića. On naglašava da će suđenje potvrditi ono što se već naslućuje: organizovani napad, hijerarhijska odgovornost i državni pečat iza terorističkih akcija.

Zašto Srpska lista ćuti?

Kada je Radoičić bio u pitanju – ista politička struktura bila je glasna, borbena, emotivna, gotovo militantna u podršci. Danas, međutim, potpuna muk.

Da li je razlog strah od novih otkrića?
Da li raspad narativa o “herojima” čini tišinu politički oportunijom?
Da li ih brine sudski proces koji može formalno vezati političku infrastrukturu sa terorističkim aktivnostima?

U svakom slučaju, 24. decembar neće biti samo početak jednog sudskog postupka – biće test institucionalne transparentnosti, ali i ogledalo političke odgovornosti onih koji su godinama kreirali paralelne strukture moći na severu Kosova.