Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije Demo Beriša izjavio je da prava Albanaca u Srbiji „nisu prekršena“, odbacujući optužbe o diskriminaciji i reagovanja američkih zakonodavaca koji su zatražili zvaničnu procenu stanja manjina u toj zemlji.

Govoreći za provladinu televiziju Pink, Beriša je naveo da nema dokaza o sistemskom kršenju prava Albanaca i optužio lokalne političke predstavnike sa juga Srbije da odbijaju saradnju. Prema njegovim rečima, više puta ih je pozivao na sastanke, ali se nisu odazvali.

Njegov izbor za ministra ranije je izazvao kritike među predstavnicima albanske zajednice, koji tvrde da ne zastupa interese te populacije već „instrumentalizovanu verziju u službi srpske politike“.

Pritisak iz Vašingtona

U međuvremenu, Komitet za spoljnu politiku Predstavničkog doma SAD podržao je inicijativu kojom se od Stejt departmenta traži detaljan izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.

Predlog zakona predviđa analizu više spornih pitanja: pasivizaciju adresa, ograničenja upotrebe albanskog jezika u institucijama, probleme u obrazovanju, nepriznavanje diploma sa Kosova i nedostatak školskih udžbenika na albanskom jeziku.

Beriša je odgovorio da je u Srbiji pasivizovano oko 63.000 adresa i da se taj proces „ne odnosi samo na Albance“. Kada je reč o obrazovanju, naveo je da postoji 68 udžbenika na albanskom, ali da ih predstavnici zajednice nisu prihvatili.

Optužbe sa terena

Albanci u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac godinama ukazuju na diskriminatorne prakse i nedostatak institucionalne integracije, dok vlasti u Prištini te tvrdnje redovno ponavljaju na međunarodnim forumima.

Prema popisu iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, što ih čini četvrtom po veličini nacionalnom manjinom. Istovremeno, procenjuje se da je oko 20.000 njih napustilo jug Srbije usled ekonomskih i institucionalnih pritisaka.

Tri sporazuma između Beograda i predstavnika Albanaca iz 2001, 2007. i 2013. godine predviđala su unapređenje prava i integraciju u državne institucije, ali njihova primena ostaje ograničena.

Pitanje položaja Albanaca u Srbiji deo je i pregovaračkog okvira Beograda sa Evropskom unijom, gde se od države očekuju merljivi rezultati u oblasti manjinskih prava i institucionalne inkluzije.