Edvard P. Džozef, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu i bivši zamenik šefa misije OEBS-a na Kosovu, uveren je da se sporazum između Kosova i Srbije može postići do kraja 2023.

On kaže da:

Građani Srbije moraju da razumeju da je priznanje Kosova jedini način da se očuva srpska zajednica i srpsko nasleđe na tim prostorima.

U intervjuu srbijanskom mediju „NovaS“, čovek koji je nedavno razbesneo predsednika Srbije Aleksandra Vučića izjavom da su barikade na severu Kosova uklonjene kako bi se ponovo lako podizale i da je Vučić manipulišući SAD i EU, govorio je o pregovorima Kosova i Srbije i zašto Amerika insistira na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Ko je čovek koji je razbesneo srbijanskog predsednika i bio svedok u Hagu, američki pilot zbog kog je Stejt department udario packu Vučiću. Tzv. @Albanski bot” i “Baraba koja dobija mnogo albanskih para” – ovim rečima u svom poslednjem intrvjuu prošle godine, Vučić častio je američkog stučnjaka za spoljnu politiku, Edvarda Džozefa.

Upitan da prokomentariše optužbe predsednika Srbije Vučića da je “on lobista za Albance i da od njih prima novac”, Džozef je rekao da su Vučićeve optužbe potpuno lažne.

Prema radnim biografijama koje se navode na sajtovima Centra za transatlanske odnose i Univerziteta za napredne međunarodne studije Džon Hopkins u Vašingtonu, Edvard P. Džozef je stručnjak za spoljnu politiku, pisac, predavač i terenski praktičar koji je služio na nekim od najtežih lokacija na svetu. Njegove oblasti stručnosti su Balkan, upravljanje konfliktima, sredozemni basen i demokratija i ljudska prava.

Proveo je više od deset godina na Balkanu, uključujući ratne godine u BiH, Hrvatskoj, Republici Kosova i Severnoj Makedoniji, kao i kraće boravke u Avganistanu, Pakistanu, Iraku i Haitiju.

U aprilu 2012. godine, kao zamenik šefa Misije OEBS-a na Kosovu, predvodio je „tehnički tim” pregovarača koji je posle jedanaestočasovnih pregovora omogućio sprovođenje srbijanskih izbora na Kosovu, sprečivši nastalu krizu između Beograda i Prištine. Dok je Američka državna sekretarka Hilari Klinton je posebno priznala njegov doprinos u pomenutoj situaciji.

Svedok pred Haškim tribunalom

Tokom rata u Bosni i Hercegovini, služio je na brojnim izolovanim, opkoljenim lokacijama, uključujući UN zaštićenu zonu Žepe u blizini Srebrenice, gde su u julu 1995. on i njegov kolega iz UN-a koordinirali evakuaciju hiljada žena, dece, Bošnjaka i ranjenika. Jedini je zvaničnik koji je mogao da prodre u srbijansku blokadu Bihaća tokom opsade 1994. Njegov rad je zahtevao suočavanje sa osuđenim ratnim zločincom Ratkom Mladićem.

Dva puta je i svedočio pred Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Njegovo svedočenje citirano je kao ključno za značajnu presudu za ratne zločine u vezi sa masakrima nad civilnim stanovništvom u BiH.

Osim toga, bio je pilot u rezervnom sastavu vojske SAD i to dve ture.

Odnos Vučića i Rame ocenio kao nezdrav

Približavanje premijera Albanije Edi Rame i srbijanskog predsjednika Aleksandra Vučića kao „nezdrav“ – ovako je odnos dva predsednika nedavno u intervjuu za RSE, ocenio Džozef. Naime, treba se podsetiti da “Velika” Srbija vodi ka stvaranju “Velike” Albanije, i obrnuto. To je veoma opasna dinamika i ona se prelama na Kosovu na reci Ibar.

Otvoreni Balkan ili Velika Srbija

Regionalno ekonomsko tržište je veoma važno za sve zemlje, ali se ne može ostvariti bez evropskih, demokratskih vrednosti. Naprotiv, može biti opasno,“ smatra Džozef.

Džozef je rekao da je “važno da građani Srbije shvate da nije izmanipulisan samo Zapad, već i Srbi sa Kosova od strane[Vučić]”.

Greška NATO-a, EU i SAD u ovom slučaju je bila što su rekli da su barikade legitiman oblik protesta, što oni nisu. Postoje razlozi da kosovski Srbi protestuju, ali to nije legitiman način. Drugo, rekli su da Srbija ima pravo da pošalje svoje trupe blizu graničnog prelaza. Sve je to jako loš signal, jer i ako je formalno tako, šalje potpuno pogrešnu poruku.

KFOR je odgovoran za bezbednost na Kosovu i srbijanske trupe nisu potrebne za zaštitu kosovskih Srba.

rekao je Džozef.

On kaže da “ono što bi trebalo da brine sve jeste manipulacija koja se vrši nad Srbima sa Kosova“.

Imali smo situaciju da su Srbi napustili institucije, postavili barikade, imamo slučaj Nenada Đurića koji je suspendovan, imamo slučaj Dejana Pantića koji je uhapšen. A znate koji je to treći slučaj koji postoji i o kojem vlasti u Beogradu uopšte ne govore? Slučaj Olivera Ivanovića. Zbog toga je suspendovan Nenad Đurić, uhapšen Dejan Pantić, a ubijen Oliver Ivanović. A sad vas pitam koji je od ova tri slučaja teži? Sasvim je jasno da je slučaj Olivera Ivanovića ozbiljniji, ali šta vidimo? Ne samo da nema pomaka u ispunjavanju pravde koju zaslužuje porodica Olivera Ivanovića, već vidimo da svedoci, poput Rade Trajković, govore o pretnjama zbog učešća u istrazi ubistva. Da li su nekome potrebni još neki dokazi da bi se shvatilo kakva je to šarada i na koji način se manipuliše kosovskim Srbima.

kaže Džozef.

Dok, na pitanje da li imamo takvu situaciju na terenu, da li je realno da će konačan dogovor Beograda i Prištine biti postignut do 2023. godine, Džozef kaže da je to realno.

Sto posto sam uvjeren da je moguće postići dogovor do kraja godine koji će dovesti do međusobnog priznavanja. Taj dogovor je moguće postići i prije kraja 2023. Tek je januar. Mislim da postoje dobre šanse da se sva otvorena pitanja reše i da je moguće postići zadovoljavajući sporazum koji bi garantovao mesto kosovskim Srbima kao građanima nezavisne i funkcionalne Republike Kosovo. To je vrlo moguće, ali postoji jedan uslov, odnosno prepreka koja stoji na putu dogovora, a to je stav četiri zemlje NATO-a – Rumunije, Slovačke, Grčke i Španije. Oni su jedina prepreka postizanju sporazuma koji ne samo da bi doprineo rešavanju ovog problema, već bi u potpunosti promenio stratešku orijentaciju Srbije. Politika “dve stolice” bi se završila, Srbija bi se okrenula ka Zapadu, a to uključuje i članstvo u NATO. U to sam uvjeren.

kaže američki profesor.

Upitan “kako je uopšte moguće postići takav dogovor kada je stav vlasti u Beogradu da nikada neće priznati nezavisnost nečega što tretiraju kao svoju teritoriju“, Džozef je rekao da taj stav svi znaju.

Takođe znamo da je pozicija Srbije sada mnogo teža nego ranije. Zato je veoma važno da što pre uradim ono o čemu sam govorio. Nedavno sam čuo komentar ministra inostranih poslova Ivice Dačića koji je uporedio nezavisnost Kosova sa nezavisnošću manjeg BH entiteta Republike Srpske. Predstavnici vlasti u Srbiji često porede situaciju agresije na Ukrajinu sa Kosovom. Oni drže ovu poziciju iz jednostavnog razloga. Pominju se četiri zemlje NATO-a koje dozvoljavaju Srbiji da zadrži takvu poziciju.

kaže on.

Dok, na pitanje da li Zapad ima razumevanja za Srbiju, “koja, sudeći po ovim zahtevima, mora da se odrekne nečega što smatra svojom teritorijom“, američki profesor kaže da to razumeju i predstavnici Zapada.

Ja i sam razumem zašto je teško [Srbiji]. Vidite, bio sam u regiji za vrijeme ratova. Bio sam na Kosovu 1999. godine, bio sam i 2000. godine. Video sam i znam u kakvim uslovima žive Srbi. Sećam se Srba u Prizrenu koji su se jako plašili za svoje živote, video sam Albance kako pale kuće Srba, znam kakva je realnost. Učestvovao sam u ratovima na području bivše Jugoslavije. Tako da naravno razumem i razumem da je to veoma bolno pitanje za Srbe. Znam da je Kosovo najvažniji segment srpskog nasleđa, ali hajde da pogledamo okruženje i bolna pitanja sa kojima su se drugi suočili. Ne mislite li da je stanovnicima Severne Makedonije bilo jako teško promijeniti ime? Neki bi rekli da je mnogo teže – da morate promijeniti ime svoje zemlje zbog zahtjeva susjedne države.

Građani Srbije moraju da shvate da je priznanje Kosova jedini način da se očuva srpska zajednica i srpsko nasleđe na tim prostorima. Naravno, građani Srbije to teško prihvataju, ali verujem da će im biti manje teško kada shvate kakva je bila uloga Srbije u porazu Kosova. NATO nije ukrao Kosovo od Srbije, ali je tom gubitku u velikoj meri doprinela Srbija pod Miloševićem, u čijoj vladi je bio i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ovo je veoma važno…

kaže Džozef.

Američki profesor je govorio i o francusko-nemačkom planu kao osnovu za postizanje sporazuma između Kosova i Srbije, rekavši da je to objavljeno u medijima i da je „ideja da Kosovo dozvoli formiranje Asocijacije, a da Srbija zauzvrat ne priznaju Kosovo, već prihvataju realnost, nešto kao model dve Nemačke”.

Prvo, mislim da će ovo funkcionirati, a drugo, mislim da ovaj sporazum neće riješiti probleme. Zajednica opština sa srpskom većinom je obaveza Kosova, može biti veoma važan deo konačnog sporazuma i može biti u potpunosti usklađena sa Ustavom Kosova. Ali pitanje Asocijacije je pitanje koje se odnosi na konačni status Kosova.

Govorio je i o posvećenosti američkih diplomata oko formiranja Asocijacije.

Nema sumnje da je ZSO na dnevnom redu i da američki predstavnici vjeruju da je to rješenje. Poštujem ih zbog njihovih sposobnosti. Reč je o veoma sposobnim diplomatama – Dereku Šoleu, Gabrijelu Eskobaru, Kristoferu Hilu, Džefriju Hovenijeru… Oni su veoma sposobni ljudi. Oni vjeruju da je to rješenje, ali ja imam drugačije mišljenje. Mislim da neće uspeti, jer Srbija nema interes da stvari funkcionišu na terenu. Sve dok Srbija može da blokira Kosovo, to će i činiti. Istovremeno, na ovaj način će biti blokirana i sama Srbija, njena demokratija, ali i kosovski Srbi, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Sve će biti blokirano dok Srbija može da blokira Kosovo.

rekao je Džozef.