Aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Trump, optužio je Kinu za grubo kršenje trgovinskog sporazuma postignutog između dve zemlje, tvrdeći da je Peking „prevario SAD“ i da će njegov odgovor ubuduće biti „daleko manje uzdržan“.

„Pre dve nedelje Kina je bila u ozbiljnoj ekonomskoj opasnosti. Zbog carina koje sam uveo, trgovina je gotovo stala. Brzo sam im pružio šansu da se izvuku. Sada, kada su se stabilizovali – krše dogovor“, objavio je Trump na društvenoj mreži TruthSocial.

Dogovor između dve najveće svetske ekonomije uključivao je snižavanje tarifa na 10% za američku, odnosno 30% za kinesku robu. Međutim, Trump tvrdi da je Kina „potpuno prekršila“ uslove sporazuma, zbog čega više ne vidi smisao da vodi, kako kaže, „politiku dobre volje“.

Trgovinski pritisci kao alat Trampove politike

Trump već godinama koristi trgovinske sporove kao sredstvo političkog pritiska, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. Ipak, rezultati su često bili kontradiktorni: američki farmeri i industrijski proizvođači pretrpeli su ozbiljne gubitke zbog kontramera Kine, dok je trgovinski deficit ostao na visokom nivou tokom celog njegovog prvog mandata.

Senka neuspeha: Duga istorija bankrota

Iako se predsednik Trump i dalje predstavlja kao simbol poslovnog uspeha, javno dostupna dokumentacija pokazuje drugačiju sliku:

– Trump Taj Mahal – bankrot 1991.
– Trump Plaza Hotel – bankrot 1992.
– Trump Hotels & Casino Resorts – bankrot 2004.
– Trump Entertainment Resorts – bankrot 2009.
– Trump University – zatvorena 2016. uz nagodbu od 25 miliona dolara zbog prevare.
– Trump Vodka, Trump Steaks, Trump Shuttle, Trump Mortgage – komercijalni debakli.

Ovi slučajevi oslikavaju obrazac poslovnog ponašanja u kojem su neispunjena obećanja i prenaduvane tvrdnje često zamenjivale konkretne rezultate.

Međunarodne reakcije i bojazan od eskalacije

Reakcije iz sveta nisu izostale. Evropski lideri, posebno u Berlinu i Parizu, izrazili su zabrinutost da bi novi talas ekonomskog nacionalizma iz Vašingtona mogao ugroziti globalne lance snabdevanja. U krugovima G8, razmatra se mogućnost vanredne koordinacije ukoliko dođe do ponovne destabilizacije trgovinskih odnosa između SAD-a i Kine.

U Pekingu je reakcija bila uzdržana. Ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da „trgovina mora ostati zaštićena od političkih manipulacija“, nagoveštavajući da bi u slučaju eskalacije Peking mogao odgovoriti recipročno.