Tajne arhitektonske mape i planovi jedne od najbolje čuvanih ruskih nuklearnih baza osvanuli su u javnosti, razotkrivši do tančina infrastrukturu i obezbeđenje ovog objekta. Ovaj nezapamćeni bezbednosni propust – otkriven zajedničkim istraživanjem danske organizacije Danwatch i nemačkog magazina Der Spiegel – pružio je nezabeležen uvid u unutrašnjost raketne baze Jasna u Orenburškoj oblasti. Procureni dokumenti – stotine detaljnih tehničkih nacrta – praktično su ogolili neke od „najbolje čuvanih tajni“ vojne infrastrukture Kremlja, omogućivši stranim stručnjacima da zavire iza debelih betonskih zidova ovog strateškog kompleksa prvi put do sada.

Baza Jasna predstavlja jedan od 11 strateških raketnih punktova u Rusiji odakle se mogu lansirati interkontinentalne nuklearne rakete. Iz silosa na tom području projektili mogu pogoditi ciljeve u centralnoj Evropi za manje od deset minuta od lansiranja. Zbog takvog značaja, kompleks je decenijama obavijen velom stroge tajnosti – sve do sada, kada su procureli nacrti po prvi put razotkrili njegov tačan raspored i odbrambene sisteme.

Šta otkrivaju tajni nacrti?

Preko dva miliona internih dokumenata ruske vojske dospelo je u ruke novinara, uključujući i na stotine originalnih tehničkih crteža raketne baze Jasna. Analiza ovog materijala otkriva unutrašnji raspored objekata u bazi do najsitnijih detalja. Opisane su sve zgrade i prostorije – od komandnih centara i spavaonica, do magacina, trpezarija, pa čak i toaleta. Nacrti beleže gde vojnici jedu i odmaraju se, kakvu opremu za vežbanje koriste (npr. trake za trčanje i tegovi) i koje društvene igre igraju u slobodno vreme (šah i dame). Navodi se čak i koje upozoravajuće poruke vise na zidovima objekata – poput natpisa „Stani! Zabranjena zona!“ na prilazima osetljivim sektorima. Posebno su označene prostorije sa zaštitnom opremom, mesta na kojima stoje ormari sa oružjem, kao i tačne lokacije komandnih (kontrolnih) soba. Još alarmantnije, dokumenta otkrivaju i postojanje mreže podzemnih tunela koji povezuju ključne zgrade unutar kompleksa, omogućavajući kretanje osoblja ispod površine.

Jednako detaljno opisani su i sistemi obezbeđenja baze. Dokumenta navode niz rigoroznih mera, uključujući:

• tri reda električne ograde duž čitavog spoljnog perimetra kompleksa,
• senzore za detekciju seizmičke aktivnosti i radioaktivnosti,
• ojačane kapije, vrata i prozore otporne na eksplozije,
• alarmne sisteme sa magnetnim kontaktima i infracrvenim senzorima,
• precizno ucrtane položaje unutrašnjih nadzornih kamera na objektima.

Nacrti praktično popisuju svaki aspekt bezbednosnih aranžmana, od trostrukih ograda do elektronskih senzora i kamera. Prema navodima Der Spiegel-a, jedino planovi samih podzemnih bunkera u kojima se nalaze bojeve glave nisu bili javno dostupni, ali sve ostale informacije o bazi praktično su se našle na izvol’te. Drugim rečima, gotovo kompletan bezbednosni profil baze Jasna dospeo je u javnu sferu – podatak od neprocenjive vrednosti za svakog obaveštajca koji bi želeo da prouči ranjivosti ovog nuklearnog uporišta.

Obim modernizacije: Baza izgrađena gotovo iznova

Procurena dokumentacija osvetljava i zapanjujući obim aktuelne modernizacije ruskih nuklearnih kapaciteta. Prema analizi Danwatch/Der Spiegel, tokom protekle decenije ova i slične baze praktično su sravnjene sa zemljom i nanovo izgrađene. Na poligonu Jasna, dve raketne baze (koje čine 621. i 368. raketni puk) doživele su temeljnu rekonstrukciju: podignute su stotine novih objekata – baraka za trupe, osmatračnica, komandnih centara i skladišta – a ispod zemlje je prokopano više kilometara tunela. Satelitski snimci potvrđuju da kompleks sada ima nove puteve, masivne betonski ojačane građevine i proširenu zonu obezbeđenja opasanu slojevima zaštitnih ograda.

Satelitski snimak jedne od modernizovanih raketnih baza u okolini Jasnog (baza 368. raketnog puka), zabeležen 2024. godine. Uočavaju se novi objekti unutar ograđenog kompleksa i koncentrični krugovi višestrukih zaštitnih ograda oko baze. Nekada mali silo-položaji prerasli su u znatno veće, utvrđene instalacije zahvaljujući opsežnoj izgradnji.

Podaci iz procurelih materijala takođe otkrivaju kakve su resurse i opremu ruske snage uložile u ove projekte. Beleže se ogromne isporuke građevinskog materijala: čelik, cement, pesak, cigle i izolacija, ali i sofisticirani elementi poput novih IT sistema, električnih instalacija, vodovoda, grejanja i ventilacije. Zapisi navode i konkretne dobavljače – pokazalo se da je u modernizaciji značajno korišćena zapadna tehnologija i proizvodi. Na primer, nemačka firma Knauf isporučivala je specijalne građevinske materijale (poput gipsanih maltera, lepkova i izolacije) za ove objekte, uprkos tome što se nakon februara 2022. javno ogradila od poslovanja u Rusiji. Strani delovi i oprema ugrađeni su u ruske nuklearne baze tokom njihove obnove, što dodaje ironiju čitavoj priči o ruskoj samodovoljnosti.

Baza Jasna ima i poseban strateški značaj: upravo tu Rusija raspoređuje svoj najnoviji hipersonični raketni sistem Avangard, sposoban da nosi nuklearnu bojevu glavu brzinom većom od 20 mahova. Obe modernizovane raketne jedinice u Jasni (621. i 368. puk) opremljene su ovim Avangard sistemom, koji je deo ambicije predsednika Vladimira Putina da osigura prednost u nuklearnom arsenalu. To objašnjava zašto su detalji o infrastrukturi ovih baza od ogromne važnosti – pozicija svakog silosa, bunkera ili komunikacionog tunela predstavlja potencijalnu slabu tačku koju bi protivnik mogao iskoristiti ako ima uvid u planove. Procurena dokumenta upravo to pružaju: detaljnu mapu jednog od najubojitijih oružanih sistema na svetu.

Stručnjaci: Propust koji ugrožava rusku bezbednost

Vojni analitičari ocenjuju da su ovi procureli podaci „ultimativan obaveštajni materijal” za svaku potencijalno neprijateljsku silu. Nacrti precizno otkrivaju kako su sprovedeni struja, voda i ostale instalacije u bazi, što omogućava analitičarima da identifikuju potencijalne slabe tačke – mesta gde bi diverzija ili napad naneli najveću štetu. Britanski vojni analitičar, penzionisani pukovnik Filip Ingram, kaže da sama činjenica da su ovakva dokumenta uopšte bila javno dostupna ukazuje na „ozbiljan podbačaj u procesima i procedurama” ruskog vojnog sektora. On naglašava da planovi za ekstremno osetljive vojne projekte „nikada nisu smeli da budu javno dostupni ni u kom obliku” i da predstavljaju informacije od ogromne vrednosti za protivničke obaveštajne službe.

Norveški stručnjak za bezbednost Tom Røseth slaže se s takvom ocenom. Prema njegovim rečima, ruske vlasti bi očigledno želele da ovakve informacije ostanu skrivene, jer njihovo razotkrivanje može učiniti nuklearne objekte znatno ranjivijim. Røseth dodaje da objavljeni planovi ujedno potvrđuju koliko je ruska modernizacija strateških nuklearnih snaga zaista opsežna i realna – iza inače bombastične retorike Moskve o novim vrstama oružja, stoje vrlo konkretene aktivnosti na terenu, što sada vidimo iz ovih dokumenata.

Sada kada su planovi javno obelodanjeni, postavlja se pitanje kako će Kremlj reagovati na ovako ozbiljan bezbednosni propust. Røseth veruje da će nadležni morati hitno preispitati sigurnost ovih baza i razmotriti izmene kako bi umanjili otkrivene ranjivosti. To bi moglo značiti, na primer, polaganje novih kablova duž alternativnih trasa ili dodatno betoniranje i utvrđivanje pojedinih delova objekta. Međutim, stručnjaci napominju da bi takvi zahvati zahtevali ogromna finansijska sredstva, jer izmene infrastrukture ovakvih kompleksa nose izuzetno visoku cenu. Drugim rečima, šteta je već načinjena: ruska strana će sada morati da bira između toga da svoje tajne baze ostavi potencijalno ugroženima ili da uloži vreme i novac u njihovo preuređenje kako bi neutralisala informacije koje su dospele protivniku u ruke.

Ovako veliko curenje povjerljivih informacija pokrenulo je ozbiljna pitanja o internoj kontroli informacija unutar ruskog vojnog aparata. Istraga je otkrila da su poverljive skice završile na javnim portalima za državne nabavke – što ukazuje na propust u procedurama, uprkos novim zakonima i pravilima donetim upravo da spreče takav rizik. Naime, iako je Rusija još 2020. uspostavila zatvoreni sistem vojnih tendera, neki izvođači su nastavili da prilažu osetljiva dokumenta u otvorenim, javno dostupnim bazama podataka. Danwatch i Der Spiegel otkrili su da su se takvi tajni nacrti nalazili među prilozima javnih tendera još tokom 2024. godine. To praktično znači da su ruski službenici nehotično sami objavili sopstvene tajne – greška koju su zapadne obaveštajne službe, preko istraživačkih novinara, iskoristile.

Rusko Ministarstvo odbrane nije zvanično komentarisalo ovo otkriće niti odgovorilo na upite novinara povodom potencijalnog curenja osetljivih podataka. Ipak, jasno je da je šteta po bezbednost već učinjena. Informacije koje nikada nisu smele dospeti u javnost sada su trajno dostupne svakome ko ih želi proučiti. Time je ugrožen ekskluzivitet podataka o ruskim strateškim nuklearnim kapacitetima – protivnici su došli do uvida kakav nisu mogli postići ni najmodernijim špijunskim satelitima. Za ruske bezbednosne strukture, ovaj propust predstavlja ozbiljan udarac koji će se, po svemu sudeći, meriti godinama.

Izvori: Danwatch / Der Spiegel istraživački izveštaj, 28. maj 2025. meduza.io , danwatch.dk, united24media.com (preuzeto 30. maja 2025)