Pripremio: Berzat Berzati,

Donald Trump, poznat po nepredvidivoj diplomatiji i agresivnom ekonomskom pristupu, iznenadio je svet objavom sveobuhvatnih sankcija protiv ruskih energetskih giganata Lukoila i Rosnjefta. Time je, paradoksalno, postigao ono što Evropska unija nije uspela da sprovede tri godine — efektivno izbacivanje ruskog naftnog kapitala sa evropskog tržišta na osnovu pitanja Politico-a.

Nova arhitektura sankcija

Trumpove „tremendous sanctions“, kako ih sam naziva, predstavljaju prvi set američkih mera protiv Moskve od njegovog povratka u Belu kuću. U teoriji, sankcije primoravaju dve vodeće ruske kompanije da likvidiraju imovinu u inostranstvu i prekinu snabdevanje Evropi preko cevovoda.
Kimberly Donovan iz Atlantskog saveta ocenjuje da će ovo „natjerati evropske firme da ozbiljno preispitaju svoje energetske aranžmane“, posebno jer američke mere stupaju na snagu 21. novembra.

Posledice za Moskvu

Ruska naftna ekonomija, koja dnevno izvozi više od 4,4 miliona barela sirove nafte, suočiće se sa „trenutnim bolom, ali ne i kolapsom“. Stručnjaci ističu da će Moskva pretrpeti ozbiljan udarac — posebno Lukoil, koji će morati da proda značajne udjele u Egiptu i Iraku, što može izbrisati i do petinu prihoda kompanije.

Ipak, ključni kupci iz Azije — Kina i Indija — nastaviće da kupuju rusku naftu, koristeći prilike za povoljnije cene i mreže posredničkih kompanija koje prikrivaju poreklo robe.

Putin je sam priznao da su sankcije „ozbiljne“, ali ih je opisao kao „neprijateljski čin koji ne doprinosi stabilnosti odnosa“.

Geopolitički efekti: Evropa bez Lukoila

Evropska unija, koja se od 2022. godine mučno oslobađala energetske zavisnosti od Rusije, sada konačno dobija saveznika — američku politiku.
Rosnjeft je već potisnut sa kontinenta nakon što je Nemačka preuzela kontrolu nad njegovom filijalom, dok Lukoil ostaje duboko ukorenjen: stotine pumpi širom Belgije, rafinerije u Rumuniji i Bugarskoj, te udeli u postrojenjima u Holandiji.

Američke sankcije sada de facto onemogućavaju bilo kojoj evropskoj banci da posluje sa ruskim energetskim sektorom. To znači kraj za Lukoilovu prisutnost na kontinentu — „katastrofalno“, kako kaže bivši visoki izvršni direktor kompanije.
Rumunija već zahteva prodaju Lukoilove rafinerije Petrotel, dok Holandija i Bugarska pripremaju slične scenarije.

Trumpov pragmatizam

Trumpove mere ne ruše samo finansijski stub ruske ratne mašine — one redefinišu američko-evropske odnose u energetici. Dok je EU godinama oklijevala, Washington je, u Trumpovom stilu, jednostavno presekao.

Ironično, upravo onaj koji je ranije kritikovao Brisel zbog „slabosti prema Rusiji“, sada mu isporučuje ključni politički alat: završetak ruske energetske dominacije u Evropi.