Zapadne obaveštajne službe imale su jasne podatke o ruskim planovima za invaziju na Ukrajinu godinama pre početka rata, ali politički lideri i deo saveznika nisu verovali procenama, navodi se u velikoj analizi britanskog lista The Guardian autora Šona Vokera.

U tekstu se navodi da su američka Centralna obaveštajna agencija i britanska služba MI6 između 2020. i početka 2022. prikupljale satelitske snimke, presretnute komunikacije i podatke sa terena koji su ukazivali na plan napada i pokušaj smene vlasti u Kijevu. 

Direktor CIA Vilijam Berns i drugi zvaničnici upozoravali su tadašnjeg američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je o procenama obavestio saveznike i deo informacija učinio javnim kako bi se izvršio politički pritisak i pripremila odbrana Ukrajine. 

Skepticizam u Evropi i reakcije u Ukrajini

Prema navodima iz analize, mnoge evropske države bile su oprezne zbog ranijih obaveštajnih promašaja iz perioda rata u Iraku, dok je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u početku javno umanjivao verovatnoću napada, strahujući od ekonomskih posledica i panike u društvu. 

Uprkos tome, pojedini vojni krugovi u Ukrajini počeli su pripreme u tajnosti, a nakon početka invazije 24. februara 2022. Zelenski je ostao u zemlji i predvodio otpor, što je promenilo percepciju rata u međunarodnoj javnosti. 

Šta je otkriveno i šta se očekuje

Analiza pokazuje da su zapadne službe tačno procenile nameru napada, ali su precenile sposobnost ruske vojske i potcenile otpornost Ukrajine. Rat, koji traje godinama, doveo je do ponovne procene metoda obaveštajnog rada i procene pretnji koje deluju „neverovatno, ali su realne“. 

Prema pisanju medija, bezbednosne službe sada razvijaju nove modele procene rizika i scenarija kako bi se izbegla politička i strateška slepila u budućim krizama, dok konkretni rokovi ili nove operativne strategije nisu javno objavljeni.

Autor i kontekst

Autor analize je britanski novinar Šon Voker, dopisnik lista The Guardian za istočnu Evropu i dugogodišnji izveštač o Rusiji i Ukrajini.

Tekst je zasnovan na više od 100 razgovora sa obaveštajnim zvaničnicima i izvorima iz više država, čime se nastoji rekonstruisati kako su prikupljeni podaci o planovima Moskve i zašto su političke strukture reagovale sa zakašnjenjem.