Bivši visoki rukovodilac kompanije Chevron, Ali Moshiri, imao je značajnu, ali diskretnu savetničku ulogu uoči američke operacije u kojoj je uhapšen predsednik Venecuele Nicolás Maduro, prenosi američki list The Wall Street Journal.

Prema navodima lista, CIA je pre operacije tražila procene od Moshirija, koji je godinama radio u Venecueli i imao bliske kontakte sa političkim i energetskim vrhom te zemlje. On je američkim obaveštajnim strukturama navodno savetovao da bi postavljanje opozicione liderke María Corina Machado moglo izazvati političku nestabilnost. Umesto toga, preporučio je da se vlast privremeno prepusti potpredsednici režima Delcy Rodríguez. 

Savet koji je uticao na odluku Vašingtona

Prema izveštajima američkih medija, ova procena kasnije je uključena u poverljivu analizu Central Intelligence Agency koja je predstavljena američkom predsedniku. U analizi je zaključeno da bi lojalisti režima, uključujući Rodríguez, mogli najlakše da obezbede stabilnost nakon uklanjanja Madura sa vlasti. 

Upravo takav scenario kasnije se i dogodio: nakon operacije američkih snaga u kojoj je Maduro uhapšen i prebačen u Sjedinjene Države, Vašington je podržao Delcy Rodríguez kao privremenu liderku Venecuele.

Veze sa političkim vrhom Venecuele

Kako navodi The Wall Street Journal, Moshiri je tokom dugogodišnje karijere u Chevronu izgradio snažne veze sa vrhom vlasti u Karakasu, uključujući i bivšeg predsednika Hugo Chávez. Te veze su mu omogućile uvid u političku i ekonomsku strukturu zemlje, posebno u naftni sektor koji predstavlja ključni izvor prihoda Venecuele. 

List navodi da su američke obaveštajne službe u tom periodu imale ograničen pristup informacijama iz Venecuele, pa su se oslanjale i na kontakte iz poslovnog sveta koji su imali direktne veze sa državnim strukturama.

Reakcije i demanti

Kompanija Chevron saopštila je da nije odobrila bilo kakvu saradnju sa CIA u vezi sa političkim procenama o Venecueli i da nije imala unapred saznanja o operaciji protiv Madura. Sam Moshiri je odbio da komentariše eventualne kontakte sa obaveštajnim službama, navodeći da takve teme ne može javno da razmatra. 

Analitičari ocenjuju da slučaj pokazuje koliko su energetski interesi i geopolitika povezani u regionu, posebno u zemlji koja raspolaže jednim od najvećih naftnih rezervi na svetu.