Maj 1992, okupirano Brčko – trenutak zamrznut u vremenu. Dvojica civila, Husein Kršo i Hajrudin Muzurović, streljani su pred objektivom fotografa Bojana Stojanovića. Ispalio nije on, ali pitanje ostaje – da li je platio da gleda kroz sočivo dok metak prolazi?

Fotke koje su šokirale svet postale su ključni dokaz protiv Gorana Jelisića u Hagu. Ali ono što nije rečeno, a odzvanja godinama: da li je zločin dokumentovan ili režiran? Prema nekim izvorima, Stojanović je Jelisiću dao 500 maraka da snimi egzekuciju. Ako jeste – da li je i on onda pucao, makar okidačem?

Danas, više od 30 godina kasnije, mesto ubistva nije obeleženo, a svedoci iza kamere ostaju u senci. Nagrada za fotografiju jeste stigla – World Press Photo. Objašnjenje – nikada.

Ovo nije samo priča o jednom ratu. Ovo je pitanje za svakog iza objektiva: da li si tamo da svedočiš ili da ćutiš dok se povlači oroz?