Nova dokumenta i sudske presude otvorile su ozbiljnu bezbednosnu priču koja potresa i Srbiju i Evropu: prema pisanju francuskog Mediaparta, ruske strukture su odobrile operacije usmerene na jevrejsku i muslimansku zajednicu u Francuskoj kako bi dodatno rasplamsale podele u društvu, dok Radio Slobodna Evropa navodi da presude Višeg suda u Smederevu eksplicitno govore da su grupa iz Srbije i njene akcije u Francuskoj i Nemačkoj primale naloge, instrukcije i novac od „struktura obaveštajne službe Ruske Federacije“. 

Prema pisanju Mediaparta, francuska unutrašnja bezbednosna služba DGSI došla je do internih dokumenata Kremlja i zaključaka da je cilj bio da se Francuska predstavi kao istovremeno antisemitska i islamofobična, odnosno da se naizmeničnim napadima na jevrejske i muslimanske mete izazove dublji društveni raskol. Isti medij navodi da je skrnavljenje jevrejskih spomen-obeležja i kulturnih lokacija u Francuskoj bilo direktno odobreno iz ruske predsedničke administracije. Danas je na srpskom preneo taj Mediapartov nalaz pod naslovom „Umešani i Srbi: Dokumenti Kremlja pokazuju uključenost Rusije u operacije u Francuskoj“. 

Ključni operativni obrazac, prema pisanju Mediaparta, bio je jednostavan i brutalan: organizator van Francuske vodi logistiku preko šifrovanih aplikacija, lokalni ili regionalni izvršioci dobijaju zadatke, novac i mete, a cilj nije vojni efekat nego psihološki i politički udar. Mediapart navodi da je u tom lancu centralnu ulogu imao srpski državljanin Aleksandar Savić, koga opisuje kao čoveka poznatog službama bezbednosti i kao posrednika koji je radio za ruske interese. 

Prema pisanju Radija Slobodna Evropa, Viši sud u Smederevu je krajem decembra 2025. doneo tri presude protiv državljana Srbije optuženih za učešće u operacijama koje su imale za cilj podsticanje verske i rasne netrpeljivosti u Francuskoj i Nemačkoj. Sudski dokumenti u koje je RSE imao uvid navode da su A.S., F.P. i N.Ć. priznali krivicu i sklopili sporazume sa tužilaštvom, nakon čega su osuđeni na kazne kućnog zatvora u trajanju od šest meseci do godinu i po dana. Istraga je, prema tim dokumentima, ukazala da su akcije – uključujući vandalizam nad jevrejskim spomenicima i provokacije ispred muslimanskih bogomolja – izvođene uz logistiku i instrukcije struktura ruske obaveštajne službe. U istom kontekstu francuski mediji pominju i bugarskog državljanina Nikolaja Ivanova, koji je u odvojenom slučaju osuđen na zatvorsku kaznu zbog organizovanja i finansiranja sličnih provokativnih akcija u Parizu, što istražitelji vide kao deo šire mreže destabilizacionih operacija u Evropi.

Radio Slobodna Evropa je potom objavio da je imao uvid u tri presude Višeg suda u Smederevu i da te presude potvrđuju kako je grupa državljana Srbije izvodila akcije u Francuskoj i Nemačkoj po nalogu ruske obaveštajne službe. Po pisanju RSE, trojica osuđenih su krajem decembra 2025. priznala krivicu i dobila kazne kućnog zatvora, dok je još osam osumnjičenih uhapšeno krajem septembra 2025, a jedan organizator ostao u bekstvu. Le Monde je 13. marta 2026. dodatno ocenio da je Srbija do 2025. postala „glavna raskrsnica“ ili ključna tačka ruskih destabilizacionih operacija u Evropi. 

Prema pisanju RSE, grupa je od aprila do septembra 2025. izvela najmanje četiri operacije. Prva je bila lepljenje između 600 i 700 nalepnica sa porukom „I remember and demand“ u Parizu 24. aprila 2025, na dan obeležavanja stradanja Jermena, sa ciljem da se izazove verska i nacionalna netrpeljivost. Za taj „posao“ navodno je bilo obećano 500 evra. 

Druga akcija, po pisanju RSE i Le Mondea, dogodila se krajem maja 2025, kada su zeleni tragovi farbe osvanuli na Memorijalu Holokausta, sinagogama i drugim jevrejskim lokacijama u Parizu. RSE navodi da je datum pažljivo biran zbog velikog prisustva ljudi u gradu, dok Le Monde piše da su ove akcije kasnije francuske službe povezale sa ruskim destabilizacionim obrascem. 

Treća operacija, prema sudskim dokumentima koje citira RSE, izvedena je 31. jula 2025. u Berlinu, gde su kod Brandenburške kapije i u blizini memorijala ubijenim Jevrejima Evrope postavljeni plastični skeleti zaliveni u betonu. Na njima je, kako navodi RSE, stajala poruka na nemačkom: „Još čekam penziju. Hvala, Merc“, uz očiglednu nameru da se izazove politička i etnička destabilizacija u Nemačkoj. 

Četvrta i najšokantnija akcija dogodila se u noći između 8. i 9. septembra 2025, kada su svinjske glave ostavljene ispred devet džamija u pariskom regionu. Parisko tužilaštvo je, kako prenose AP i N1, to opisalo kao očiglednu nameru da se izazovu nemiri „u srcu nacije“. Le Monde je kasnije objavio da francuski istražitelji veruju da iza ove operacije stoji isti obrazac povezan sa Rusijom i istim srpskim posrednikom. Vreme i 021 su u Srbiji preneli da su izvršioci brzo identifikovani, između ostalog preko kamera i tragova vozila sa srpskim tablicama. 

Associated Press je izvestio da je srpska policija uhapsila 11 osoba osumnjičenih da su po instrukcijama strane službe učestvovale u kampanji širenja rasne i verske mržnje po Evropi, uključujući incidente u Francuskoj i Nemačkoj, dok je jedan osumnjičeni organizator ostao u bekstvu. AP je takođe naveo da srpske vlasti formalno nisu imenovale stranu službu, ali da su francuski istražitelji i medijski nalazi upućivali na ruski trag. 

Posebno je politički teška činjenica da RSE u tekstu sa uvidom u presude navodi eksplicitnu formulaciju iz sudskih dokumenata: grupa je dobijala „naloge, instrukcije i novac“ od struktura ruske obaveštajne službe. To je daleko jača formulacija od političkih insinuacija ili medijskih procena, jer se oslanja na domaći sudski postupak u Srbiji, a ne samo na francuske bezbednosne procene. 

Analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović rekao je za RSE da je Srbija pogodna za takvu vrstu regrutacije zbog snažnog proruskog sentimenta dela javnosti i dobrih odnosa vlasti u Beogradu i Moskvi. Po njegovoj oceni, ruski cilj bio je da se izazove nestabilnost u Evropi i time oslabi pritisak i podrška Ukrajini. Le Monde takođe citira Petrovića, koji ocenjuje da Srbija nudi praktične uslove za hibridne operacije jer ruskim državljanima ne traži vizu, dok državljani Srbije bez viza putuju u EU. 

Cela priča dobila je dodatnu težinu i kroz moldavski krak. Le Monde navodi da je u septembru 2025. moldavska policija uhapsila više od 70 Moldavaca i Rumuna osumnjičenih da su na teritoriji Srbije prolazili obuku za izazivanje nereda uoči izbora. AP je ranije izvestio o toj istrazi i o sumnjama da su kampovi povezani sa širim ruskim pokušajima destabilizacije regiona.

U političkom smislu, slučaj je otvorio pitanje spoljnopolitičke neutralnosti Srbije. Iako sudski dokumenti i istrage evropskih službi ukazuju na moguću ulogu ruskih obaveštajnih struktura u organizovanju ovih operacija, zvanične institucije u Srbiji u saopštenjima nisu direktno imenovale Rusiju kao nalogodavca. Analitičari smatraju da takav pristup odražava pokušaj očuvanja političke ravnoteže između Zapada i Moskve, dok kritičari upozoravaju da izostavljanje jasnog pominjanja ruskih službi dodatno podstiče sumnje u autentičnost politike neutralnosti.