Autor: Eraldin Fazliu, KOHA
Prevod i adaptacija: Berzat Berzati

On je takođe pohvalio policiju Kosova na profesionalizmu koji je pokazao tokom akcije 24. septembra, gde je, prema njegovim rečima, policija pažljivim operativnim delovanjem spasila živote civila. Šej je takođe rekao da NATO treba da ojača svoju strukturu na Kosovu, dok je čestitao svojoj zemlji, Britaniji, što je poslala dodatne trupe na Kosovo.

Bivši portparol NATO-a tokom rata na Kosovu Džejmi Šej je u ponedeljak u intervjuu za emisiju “Interaktiv” KTV-a rekao da Srbija treba da učestvuje u međunarodnoj istrazi o tome šta se desilo u Banjskoj kod Zvečana i da Beograd treba da pokaže stepen iskrenosti. a ne praviti heroje od hladnokrvnih ubica koje su učestvovale u napadu na policiju.

On je takođe pohvalio policiju Kosova na profesionalizmu koji je pokazao tokom akcije 24. septembra, gde je, prema njegovim rečima, policija pažljivim operativnim delovanjem spasila živote civila.

Šej je rekao da NATO treba da ojača svoju strukturu na Kosovu.

“A juče ste na vijestima vidjeli da moja zemlja, Velika Britanija, odmah šalje dio rezervnih trupa Kraljevskog puka princeze od Velsa. Dakle, KFOR mora biti ojačan. Drugo, KFOR bi trebalo da preispita bezbednosne aranžmane na severu. Posebno na granici sa Srbijom, a posebno da se zaustavi infiltracija boraca poput onih od 24. septembra i različitim sredstvima“, rekao je on.

Koha: Sir Džejmi Šej. Posebno mi je zadovoljstvo što ste večeras gost u Interaktivu.

Sir Džejmi Šej: Hvala na pozivu.

Koha: Prošlo je nedelju dana od napada na Banjsku na severu Kosova. Kakvo značenje pridajete onome što se dogodilo na severu, s obzirom da se iz kosovskih institucija pojavljuju novi dokazi?

Sir Džejmi Šej: Paj, mislim da je to bio veoma ozbiljan incident i zapravo velika eskalacija u odnosu na ono što smo videli u prošlosti na severu Kosova. Jasno je da smo videli preko 30 paravojnih formacija, izuzetno dobro opremljenih, sa veoma opasnim oružjem, sa raketnim bacačima, najsavremenijim mitraljezima, eksplozivom i takođe oklopnim vozilima, od kojih su neka imala logo KFOR-a, a posebno ja vide kao uznemirujuću stvar i KFOR bi trebalo da sprovede istragu o ovom pitanju.

Jasno je da je to bila namjerna provokacija koja je mogla uzrokovati veće gubitke života, a posebno kada su ovi naoružani ljudi ušli u manastir, sa hodočasnicima i civilima koji su se tamo nalazili. Gotovo kao čudo vidim to što je Kosovska policija uspela da prekine nasilje sa troje ubijenih od strane grupe naoružanih lica. Na žalost, ubijen je policajac Kosova, i moje saučešće porodici. Međutim, moglo je biti mnogo gore i izazvati veliku eskalaciju, pa se iz tog razloga ovo ne može smatrati običnim poslom, kao još jednom pobunom, demonstracijom na sjeveru. Ovo je kvalitativno nešto drugo i mislim da bi međunarodna zajednica trebala djelovati nakon posljedica i rezultata ovog slučaja.

Koha: U tom kontekstu, ako se novi dokazi koje su juče iznijeli ministar unutrašnjih poslova Kosova i direktor policije potvrde i postanu nepobitni o ulozi srpske države u onome što se dogodilo na sjeveru: Kakva bi trebala biti reakcija NATO-a Srbiji?

Sir Džejmi Šej: Pre svega, NATO treba da ojača svoju strukturu na Kosovu. KFOR mora biti ojačan. Videli smo da se u junu oko 700 turskih vojnika iskrcalo na Kosovo posle nemira u maju, gde je mnogo vojnika KFOR-a povređeno, što je takođe bio okrutan čin.

I juče ste u vestima videli da moja zemlja, Velika Britanija, odmah šalje deo rezervnih trupa Kraljevskog puka princeze od Velsa. Dakle, KFOR mora biti ojačan. Drugo, KFOR bi trebalo da preispita bezbednosne aranžmane na severu. Pogotovo na granici sa Srbijom, a posebno da se zaustavi infiltracija boraca poput onih od 24. septembra i drugim sredstvima.

Nepokolebljiva saradnja sa Kosovskom policijom na severu, bolje prikupljanje obaveštajnih podataka, predviđanje kada se spremaju ovakve provokacije i zaštita KFOR-a u pogledu njihove opreme. Mislim da su sve ove stvari važne.

I treće, NATO zajedno sa Evropskom unijom mora insistirati da Beograd učestvuje u međunarodnoj istrazi kako bi se otkrilo odakle je to oružje, ko ga je finansirao, ko je te ljude regrutovao, ko je ovo organizovao. Desilo se i da li postoje slične strukture u Srbiji ili sever Kosova koji se obučavaju da izazovu druge zločine u budućnosti. Zato nam je potrebno da Srbija svesrdno i iskreno učestvuje u ovoj istrazi.

Koha: Ovih dana smo videli da je reakcija Beograda uglavnom bila negiranje da je Srbija umešala u ovu akciju i da je premijer Kurti kriv za ono što se dogodilo na severu. Šta mislite o ovome?

Sir Džejmi Šej: Prvo, ja lično ne prihvatam ovaj argument. Mislim da je neophodno da Beograd spusti ton retorike predsednika Vučića. Nazivati ​​Kosovo terorističkom državom, ili premijera Kurtija liderom terorističke države, je van svake granice.

Ova preterana retorika ne pomaže ljudima u Srbiji koji ove naoružane ljude koji su ubijeni vide kao mučenike za srpsku stvar. Ovo je skandalozno. Ti ljudi su bili ubice. Hladnokrvni ubica.

Oni su poslani u misiju da naprave haos na Kosovu, tako da bi od strane Srbije bio potreban određeni stepen iskrenosti u opisivanju činjenica koje su dovele do ovog slučaja. Takođe, mora se priznati da su snage srpske vojske poslednjih dana povećane duž granice sa Kosovom. Pogotovo teškim naoružanjem i da se tako nešto ne poriče i da se odmah vrate vojne snage i kao što su Bijela kuća, Sjedinjene Države i Evropska unija zatražile tokom vikenda.

Dakle, treba nam malo iskrenosti i objektivnosti u vezi sa onim što se desilo, a ne da se pretvaramo da se nešto drugo desilo, da su to bili neredi kakve smo ranije videli od običnih građana severa Kosova. To nije bio slučaj. Ti ljudi su bili naoružani i obučeni ljudi i kao što sam već rekao, trebalo bi da učestvuju u međunarodnoj istrazi.

Premijeru Kurtiju treba odati priznanje za njegove napore u posljednjih nekoliko sedmica i mjeseci na deeskalaciji situacije na sjeveru. Na primjer, dogovor o mogućnosti opštinskih izbora, onda smo imali period zatišja tokom ljeta nakon incidenata u maju i junu. Dakle, morate se zapitati ako je taj mir iznenada narušen, ko je onda odgovoran za tako nešto?

Koha: I međunarodna zajednica, gospodine Šej, tražila je da se smanji prisustvo specijalnih jedinica na severu Kosova. Mislite li da je bila pogrešna odluka da se tako nešto sugeriše sada kada vidimo da se jedna paravojna grupa slobodno kretala na severu Kosova i da li to nazivate i neuspehom KFOR-a za način nadgledanja granične linije između Kosova i Kosova? Srbije, jer smo videli da u tom delu kruže čak i oklopna vozila…

Sir Džejmi Šej: Definitivno mislim da Kosovska policija treba da bude prisutna na severu Kosova. Zato što je sever deo Kosova i kao što sam već rekao, ako kosovske vlasti napuste sever i tamo postoji samo međunarodno prisustvo, prisustvo KFOR-a ili EULEX-a, onda Beograd to može smatrati posebnim područjem, koje nije deo Kosova i time bi odložila podelu Kosova, što naravno ne podržavam. Prema tome, mislim da Vlada Kosova u Prištini, kao deo svog suvereniteta, treba da ima legitimno pravo na prisustvo na severu, što je civilno, administrativno prisustvo sa opštinama i naravno prisustvo policije. I naravno, ono što je bitno u svim ovim situacijama jeste da je Kosovska policija multietnička i da Vlada Kosova poziva one policajce da se vrate u svoje zemlje koji su zbog problema sa registarskim tablicama napustili svoje zemlje rada. Dakle, potrebna nam je multietnička snaga koja bi naravno bila dodatna garancija za bezbednost srpskog stanovništva na Kosovu. Ali takođe bi trebalo da postoji partnerstvo između lokalne policije Kosova i KFOR-a i to o modalitetima interaktivnosti kako bi bili efikasniji u svetlu incidenta od pre nedelju dana.

Koha: I da li ste bili iznenađeni što se jedna naoružana grupa slobodno kretala na severu Kosova?

Sir Džejmi Šej: Iznenađen sam nivoom provokacija. Da, 30 naoružanih ljudi.. Ne treba da vam pričam o oružju i eksplozivima koji su kasnije otkriveni… Da sakrijete sve to oružje, da imate 30 ljudi koji su obučeni i infiltrirani. Ovo je očigledno bila velika operacija i iznenađen sam obimom te operacije jer takvu eskalaciju ranije nismo vidjeli.

Ranije je bilo poteškoća na severu, imali smo demonstracije koje su postale nasilne, a takođe je korišćeno oružje, posebno pucano na KFOR i Kosovsku policiju. Dakle, čak ni u prošlosti nije nedostajalo oružja na severu, već oružje ovog sofisticiranog nivoa, sav alat, sav eksploziv, ova stvar je bila nova…

I kao što sam rekao, ako postoje strukture u Srbiji ili na severu Kosova. Međunarodna struktura koja uključuje druge zemlje, koje vode tajne mreže, gdje se više vojnika obučava i gdje je dostupno više oružja, a više novca ide u ove strukture, što je ledeni brijeg, onda je ovo zabrinjavajući razvoj i moramo učiti iz ovoga incident vrlo brzo, hajde da ga stvarno istražimo do kraja i insistiramo da onaj ko vodi te paralelne strukture bude uhapšen i priveden pravdi. Ključna stvar je zaustaviti ove strukture koje omogućavaju te operacije i koje su definitivno tu. Gdje su oni, ko ih finansira, to je ono što moramo hitno shvatiti.

Koha: Glavni lideri zemlje, uključujući premijera i predsednika, optužili su Srbiju da pokušava da ponovi scenario Krima na Kosovu sa krajnjim ciljem: podelom Kosova. Kako čitate ovu izjavu?

Sir Džejmi Šej: Moje gledište, kao nekoga tko sjedi u Briselu i sagledava situaciju izdaleka, je: prvo, hajde da ispravimo činjenice. Imamo problematičnog bivšeg političara kosovskog Srbina koji živi u Srbiji, koji je preuzeo odgovornost, ne znam da li je to tačno, koji je orkestrirao ili učestvovao u organizaciji ovog napada.

Tako da neću žuriti da kažem da su strukture vlasti u Beogradu odgovorne. Stoga nam je potrebna potpuna istraga za ovo. Međutim, država nije odgovorna samo za ono što radi, već i što dozvoljava da se takve stvari dešavaju na sopstvenoj teritoriji… Zato je bitno da predsednik Vučić, u znak ozbiljnosti, pokaže da želi da bude deo Evropske unije i kao odgovoran lider mora da obezbedi da srpska vojska i obaveštajna služba učestvuju u punoj istrazi. Jer, ako su te strukture organizovane u Srbiji i država je sarađivala sa tim grupama, onda to moramo znati i te strukture moraju odmah prestati da postoje. Stoga neću žuriti da odmah donosim zaključke. Znamo činjenice, a posebno da li je potrebno uvesti sankcije, ali za to nam je potrebna potpuna istraga kako bismo saznali gdje su te strukture, ko ih finansira, ko ih organizira i kada su identificirane, kako bismo bili sigurni da odmah će prestati da postoje.

Koha: Gospodine Shea, radili ste oko 4 decenije u raznim NATO strukturama. Ako se ovi dokazi potvrde, da je Srbija ne samo finansirala, već i obučavala napadače kako je juče izneo kosovski ministar unutrašnjih poslova: kakav će onda biti odnos NATO-a prema Srbiji?

Sir Džejmi Šej: Prvo, kosovske vlasti istražuju. Znam da ga je policija Kosova prošle nedelje pretresla na 5 mesta. Očigledno je to urađeno da bi se obezbedilo više dokaza i da bi se oni podelili sa KFOR-om, sa NATO-om i sa Evropskom unijom kao čuvarom dijaloga Priština-Beograd.

Ovo je prva tačka koja je važna. Mislim da je druga stvar da KFOR prepozna da je opasnost od njihovih vojnika na Kosovu jednaka kao i od Kosovske policije. Kao što sam istakao, u majskim nemirima imali smo prilično veliki broj vojnika KFOR-a koji su namerno gađani i povređeni. Neki od njih su zadobili teške povrede. To nisu bile samo modrice od tuče. Ovo je bila ozbiljna stvar. I ako su ovi ljudi naoružani ovim arsenalom teškog naoružanja, to je naravno velika opasnost za KFOR, kao i za živote vojnika KFOR-a, a NATO mora obratiti pažnju na opasnost od vojnika KFOR-a. NATO ne može da šalje vojnike na Kosovo bez obezbeđenja njihove zaštite, a sada vidimo da se više vojnika KFOR-a šalje na Kosovo, što je sasvim dobrodošao čin, ali više vojnika znači i više meta. Dakle, postoje implikacije za KFOR za bezbednost njegovih vojnika, kao i za ispunjavanje njegove misije, a to je zaštita bezbednosti i stabilnosti i očuvanje života svih na Kosovu, bilo da su etnički Albanci ili etnički Srbi.

Dakle, ovo je posledica i NATO diplomatija treba da bude zabrinuta zbog ovih paralelnih struktura koje predstavljaju opasnost za njene snage, ali i za Prištinu. Dakle, ovdje je važna saradnja i da se reaguje do kraja. Jedna od glavnih stvari, kao što sam rekao, je da se ovo ne tretira kao uobičajeni posao ili da se pokuša nešto ovako gurnuti pod tepih ili tretirati kao izolovani incident. Jasno je da se ne treba tako tretirati. Imamo istoriju nasilja na sjeveru tokom godine, sa registarskim tablicama, opštinskim izborima, pokušajem premijera Kurtija da smjesti 4 gradonačelnika u zgrade, tako da moramo osigurati da se ovo nasilje odmah završi.

Mora se vratiti mir i moramo osigurati da spoljne sile ne mogu instrumentalizovati nasilje unutar Kosova i na taj način potkopati dijalog Prištine i Beograda. Već postoji plan od 10 tačaka koji moramo implementirati. I ne možemo skrenuti pažnju NATO-a na pomoć koju pruža Ukrajini u ratu koji se sada dešava.

Koha: Postojali su stalni pozivi da se na Kosovo pošalje još NATO trupa, uključujući i samog premijera Kurtija. Vidimo da ima i poziva da KFOR preuzme kontrolu nad severom, ali ne od premijera Kurtija. Vidio sam da ste se izjasnili protiv ove politike?

Sir Džejmi Šej: Da. Kao što sam rekao ranije. Ja samo dajem svoje mišljenje. Nisam više NATO zvaničnik otkako sam otišao u penziju prije 5 godina.

Mogu samo da dam svoje lično mišljenje. Ali ne mislim da kosovska policija ili kosovska administracija treba da se povuku sa severa, jer je sever deo Kosova i u slučaju da moramo da rešimo posao sa Zajednicom opština sa srpskom većinom. Sever je deo Kosova i Vlada u Prištini mora da bude prisutna na severu, u administraciji, u policiji, koja mora biti multietnička, kao što je bila ranije. Kao što sam rekao, hitno je da se Srbi vrate u službu administracije. Ali da bi sever postao „ničija zemlja“ sa međunarodnim prisustvom, ja lično verujem da bi to samo ohrabrilo Beograd da kaže: „ehhh, vidite, sever nije Kosovo, on je pod međunarodnom upravom i pošto je to U slučaju, šta treba ovom regionu, hajde da ga odvojimo i možda ga reintegrišemo u Srbiju”.

Tako da ne mislim da bi sa političke tačke gledišta ovo bio mudar potez, ali treba da postoji saradnja između Kosovske policije i KFOR-a, EULEX-a, koji bi trebalo da rade u harmoniji jedni sa drugima kako bi osigurali da zajedno imaju efikasan planiraju zaustaviti infiltraciju tako naoružanih i opasnih ljudi u budućnosti.

Sir Džejmi Šej: Kako biste ocenili reakciju organa za sprovođenje zakona na Kosovu na teroristički napad na severu Kosova?

Sir Džejmi Šej: Prvo, mora se reći da su se prošle nedjelje vrlo efikasno nosili sa situacijom. Poginuo je policajac i zbog toga sam već izrazio saučešće porodici. Bilo je to nešto tragično. I tri naoružana čovjeka su ubijena, mada nisam siguran šta se dogodilo sa 27 naoružanih ljudi i ne znam gdje su danas, ali kao što sam pomenuo, ova situacija je mogla biti mnogo gora. Ovi ljudi su imali izuzetno opasno oružje. Mogli smo imati veliki broj ubijenih ljudi, civila, koji bi bili zatečeni u borbama ili koji bi bili namjerno gađani od strane naoružanih ljudi.

Bili su tu da izazovu nevolje. Očigledno su otvorili vatru na most i nisu bili tamo na nedjeljnom pikniku ili ekskurziji. Oni su bili tu da izazovu nevolje i mogli smo da imamo još jedan broj mrtvih, a za to moram da čestitam kosovskoj policiji koja ne samo da je pokazala hrabrost da je u stanju da kontroliše situaciju i da se izbori sa njom što je pre moguće i znam da od tada istražuju slučaj.

Dakle, policija je ostala hladne glave u ovom teškom slučaju i za ovaj profesionalizam, mislim da treba pohvaliti njene čelnike.

Koha: Odgovarajući na razvoj događaja na severu, Srbija je rasporedila dodatne snage svoje vojske na granici sa Kosovom, ali ih je povukla nakon što su Sjedinjene Američke Države upozorile na kaznene mere u slučaju da se dodatne trupe stacioniraju u blizini granice sa Kosovom. Da li mislite da se Kosovo suočava sa rizikom da bude napadnuto od strane Srbije?

Sir Džejmi Šej: Ja lično ne mislim da će Beograd slati trupe na granicu ili na administrativnu liniju jer insistiraju da se granica zove sa Kosovom. KFOR je tu i Beograd to zna. KFOR se jača i NATO ima odgovornost da zaštiti Kosovo i to čini od 1999. Tako da bi takav potez imao veoma ozbiljne posledice.

Mislim da je ovaj potez Srbije više da bi dao politički stav i prirodno da uplaši Kosovo i naravno, u svakom slučaju, bilo kakva dodatna sila duž granica izaziva zabrinutost. Kosovo nije uzrok bilo kakve pretnje Srbiji i mislim da je prvo važno da Beograd prihvati da se tako nešto dešava.

Video sam juče predsednika Vučića kako kaže da nema dodatnih snaga, ali dokazi koje su prikupile Sjedinjene Američke Države i Evropska unija pokazuju da je došlo do pojačanja srpske vojske duž granice sa Kosovom i da su se te snage od tada vratile. Oni ne igraju nikakvu ulogu u ovoj krizi. Tako da sam izbliza sagledao situaciju danas nakon poziva iz SAD i Evropske unije i srpske snage su se vratile na normalniji nivo. Treba vam samo nekoliko stražara na granici i ne treba vam veliki broj tenkova i transportera.

Koha: Međunarodnu zajednicu već duže vreme kritikuju, ne samo ovde u Prištini, već i iz raznih drugih centara, da politički mazi Srbiju. Da li mislite da ih je to ohrabrilo da preduzmu ove akcije na severu Kosova? Mislim da u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću reći da je Srbija stajala iza ovoga, ali postoje jasni signali da su mogli da finansiraju i obučavaju trupe na severu…

Sir Džejmi Šej: Znate da je za tango uvijek potrebno dvoje, kako mi kažemo. Potrebne su vam dve strane da biste sklopili mir i uvek sam govorio da međunarodna zajednica, EU, NATO, SAD, velike evropske sile poput Francuske, Nemačke, Velike Britanije, koje su uvek bile prijatelji kosovske prošlosti, ove stranke moraju izvršite jednak pritisak na obe strane. Ne možete postići mir ako ste s jedne strane tvrdi, a mekani s druge. Morate biti podjednako čvrsti i podjednako ohrabrujući sa obe strane.

Koha: To nije bio slučaj g. Shea. Ako vidite, Kosovo je pod kaznenim sankcijama (merama), a Srbija nije, u ovom trenutku o kome govorimo.

Sir Džejmi Šej: Mislim da smo u prošlosti videli da je moguće naterati predsednika Vučića da potpiše sporazum sa premijerom Kurtijem, koji bi odložio proces normalizacije odnosa, iako to još nije priznanje Kosova, ali odgodio bi tu normalizaciju ranije. Videli smo sa planom od deset tačaka koji je potpisan u Ohridu u Severnoj Makedoniji na proleće, koji daje neke velike ustupke sa srpske strane Kosovu, posebno u priznavanju dokumenata, simbola i sličnih stvari. To je korak ka ovoj normalizaciji. Znamo da predsednik Vučić ima pragmatičnu stranu, uprkos nekoj nacionalističkoj retorici koju čujemo iz Beograda.

Kažem da je ispravno da međunarodna zajednica gradi na toj pragmatičnoj strani Vučića i pomera ovaj proces napred. Ali prihvatam vaš argument da premijer Kurti, kao što sam rekao, treba da preduzme korake za eskalaciju situacije na severu. Da se reorganizuju opštinski izbori u tim opštinama i tako dalje. To su bile “maslinove grančice” i kao što sam rekao, za tango je potrebno dvoje. Opet očekujem da će se pritisak vršiti podjednako, sa obe strane. A podsticaji (stimulacije) treba da se primenjuju podjednako na obe strane. Ovo je ključno za pokretanje procesa. Druga stvar je da dijalog Kurta i Vučića moramo da održavamo na pravom putu. Oni su imali sastanak 14. septembra u Briselu. Nije bilo tako uspješno. To je za žaljenje. Ali šta je alternativa? Moramo nekako prebaciti novac. Ali ono što ne bi trebalo da radimo, to je tako lako, ali ono što ne bi trebalo da radimo jeste da dozvolimo Beogradu ili Prištini da sagledaju situaciju na severu i iskoriste je kao izgovor za odustajanje od procesa normalizacije. Vrlo je lako da se situacija na sjeveru instrumentalizira i blokira cijeli politički dijalog i politički proces. I to je ono što međunarodna zajednica mora spriječiti, a svakako i osigurati sigurnosnu zaštitu na sjeveru u narednim mjesecima. Moramo pacifikovati sjever i to je sigurnosni izazov.

Koha: Moje poslednje pitanje je o mogućem prijemu Kosova u NATO. Kosovo već dugo teži da postane deo NATO pakta. Da li ovi događaji pokazuju potrebu, neophodnost da NATO, kao najveća vojna organizacija na svetu, poveća potrebu za stvaranjem novih odnosa, za izgradnju novih odnosa sa Kosovom? Kakav je vaš stav o ovome?

Sir Džejmi Šej: Morate znati činjenice, odobravam ih ja ili ne. Kada sam bio u NATO-u, još smo imali veliki broj saveznika koji nisu priznali Kosovo iz raznih razloga. Jasno je da prvo treba da rešimo ovo pitanje priznanja, jer nam je jasno potrebna sva 31 članica NATO-a, a sa Švedskom, kojoj se nadam da će se uskoro pridružiti, 32 države članice da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, kako bi moglo da uđe u NATO. Ovo je prva prepreka koju treba savladati. Drugo, mislim da treba da imamo situaciju da imamo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, naravno da bi to bilo poželjno, uz priznanje Srbije u budućnosti.

Moramo da idemo ka tome. Mislim da je kratkoročno, broj jedan, Kosovo dobro zaštićeno od strane NATO-a. Morate imati članstvo u NATO-u da biste dobili NATO zaštitu. I mislim da je paradoks na Kosovu u tome što od 1999. godine ima mnogo NATO trupa, a još više se šalje kako ja govorim, radi zaštite NATO-a, a da nemaju članstvo u NATO-u. Ovo je jedinstvena situacija. NATO je već na Kosovu, pre nego što je Kosovo u NATO. Naravno, ovu situaciju treba iskoristiti za postizanje interoperabilnosti između Bezbednosnih snaga Kosova i NATO-a. Zajedničke vežbe, vežbe, zajednički obaveštajni podaci, što više saradnje, da pripremimo Kosovo za ono što je biti u NATO.

Koha: Međunarodnu zajednicu već duže vreme kritikuju, ne samo ovde u Prištini, već i iz raznih drugih centara, da politički mazi Srbiju. Da li mislite da ih je to ohrabrilo da preduzmu ove akcije na severu Kosova? Mislim da u ovom trenutku ne možemo sa sigurnošću reći da je Srbija stajala iza ovoga, ali postoje jasni signali da su mogli da finansiraju i obučavaju trupe na severu…

Sir Džejmi Šej: Znate da je za tango uvijek potrebno dvoje, kako mi kažemo. Potrebne su vam dve strane da biste sklopili mir i uvek sam govorio da međunarodna zajednica, EU, NATO, SAD, velike evropske sile poput Francuske, Nemačke, Velike Britanije, koje su uvek bile prijatelji kosovske prošlosti, ove stranke moraju izvršite jednak pritisak na obe strane. Ne možete postići mir ako ste s jedne strane tvrdi, a mekani s druge. Morate biti podjednako čvrsti i podjednako ohrabrujući sa obe strane.

Koha: To nije bio slučaj g. Shea. Ako vidite, Kosovo je pod kaznenim sankcijama (merama), a Srbija nije, u ovom trenutku o kome govorimo.

Sir Džejmi Šej: Mislim da smo u prošlosti videli da je moguće naterati predsednika Vučića da potpiše sporazum sa premijerom Kurtijem, koji bi odložio proces normalizacije odnosa, iako to još nije priznanje Kosova, ali odgodio bi tu normalizaciju ranije. Videli smo sa planom od deset tačaka koji je potpisan u Ohridu u Severnoj Makedoniji na proleće, koji daje neke velike ustupke sa srpske strane Kosovu, posebno u priznavanju dokumenata, simbola i sličnih stvari. To je korak ka ovoj normalizaciji. Znamo da predsednik Vučić ima pragmatičnu stranu, uprkos nekoj nacionalističkoj retorici koju čujemo iz Beograda.

Kažem da je ispravno da međunarodna zajednica gradi na toj pragmatičnoj strani Vučića i pomera ovaj proces napred. Ali prihvatam vaš argument da premijer Kurti, kao što sam rekao, treba da preduzme korake za eskalaciju situacije na severu. Da se reorganizuju opštinski izbori u tim opštinama i tako dalje. To su bile “maslinove grančice” i kao što sam rekao, za tango je potrebno dvoje. Opet očekujem da će se pritisak vršiti podjednako, sa obe strane. A podsticaji (stimulacije) treba da se primenjuju podjednako na obe strane. Ovo je ključno za pokretanje procesa. Druga stvar je da dijalog Kurta i Vučića moramo da održavamo na pravom putu. Oni su imali sastanak 14. septembra u Briselu. Nije bilo tako uspješno. To je za žaljenje. Ali šta je alternativa? Moramo nekako prebaciti novac. Ali ono što ne bi trebalo da radimo, to je tako lako, ali ono što ne bi trebalo da radimo jeste da dozvolimo Beogradu ili Prištini da sagledaju situaciju na severu i iskoriste je kao izgovor za odustajanje od procesa normalizacije. Vrlo je lako da se situacija na sjeveru instrumentalizira i blokira cijeli politički dijalog i politički proces. I to je ono što međunarodna zajednica mora spriječiti, a svakako i osigurati sigurnosnu zaštitu na sjeveru u narednim mjesecima. Moramo pacifikovati sjever i to je sigurnosni izazov.

Koha: Moje poslednje pitanje je o mogućem prijemu Kosova u NATO. Kosovo već dugo teži da postane deo NATO pakta. Da li ovi događaji pokazuju potrebu, neophodnost da NATO, kao najveća vojna organizacija na svetu, poveća potrebu za stvaranjem novih odnosa, za izgradnju novih odnosa sa Kosovom? Kakav je vaš stav o ovome?

Sir Džejmi Šej: Morate znati činjenice, odobravam ih ja ili ne. Kada sam bio u NATO-u, još smo imali veliki broj saveznika koji nisu priznali Kosovo iz raznih razloga. Jasno je da prvo treba da rešimo ovo pitanje priznanja, jer nam je jasno potrebna sva 31 članica NATO-a, a sa Švedskom, kojoj se nadam da će se uskoro pridružiti, 32 države članice da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, kako bi moglo da uđe u NATO. Ovo je prva prepreka koju treba savladati. Drugo, mislim da treba da imamo situaciju da imamo normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, naravno da bi to bilo poželjno, uz priznanje Srbije u budućnosti.

Moramo da idemo ka tome. Mislim da je kratkoročno, broj jedan, Kosovo dobro zaštićeno od strane NATO-a. Morate imati članstvo u NATO-u da biste dobili NATO zaštitu. I mislim da je paradoks na Kosovu u tome što od 1999. godine ima mnogo NATO trupa, a još više se šalje kako ja govorim, radi zaštite NATO-a, a da nemaju članstvo u NATO-u. Ovo je jedinstvena situacija. NATO je već na Kosovu, pre nego što je Kosovo u NATO. Naravno, ovu situaciju treba iskoristiti za postizanje interoperabilnosti između Bezbednosnih snaga Kosova i NATO-a. Zajedničke vežbe, vežbe, zajednički obaveštajni podaci, što više saradnje, da pripremimo Kosovo za ono što je biti u NATO.

Takođe, bio sam veliki zagovornik da Kosovo bude više uključeno u NATO Partnerstvo za mir, sve reforme odbrane i aktivnosti koje nudi veliki izbor Partnerstva za mir. Budući da je ovo i formalna priprema, koja će omogućiti da se stvari kasnije pokreću brže. Ukratko, trenutne političke prilike da Kosovo uđe u NATO još nisu, nadam se da će sve dok sam ja živ, a nadam se da ću živeti još koju godinu, Kosovo biti članica NATO-a.

To će svakako zagovarati kao dugoročni cilj. Ali mislim da pragmatično, kratkoročni cilj, treba da iskoristimo sve što je danas na stolu, da kroz ove zajedničke vežbe i partnerske aktivnosti ostvarimo tu intelektualnu integraciju Kosova u Alijansu. Hajde da uradimo što više domaćih zadataka danas, kako bismo, kada se taj politički prozor otvori u budućnosti, mogli brzo da krenemo ka cilju dobrodošlice Kosovu u NATO. I u EU. Jer mislim da je članstvo u obje te organizacije podjednako važno.

Koha: Gospodine Jamie Shea, hvala vam puno na izdvojenom vremenu i razmišljanjima za cjelokupnu kosovsku publiku!