Skandal bez presedana potresa region. Hrvatski vojni pilot iz Splita, sa inicijalima J. I., koji je služio u kontingentu Hrvatske vojske u okviru misije KFOR na Kosovu, uhapšen je zajedno sa partnerkom iz Severne Mitrovice, označenom inicijalima A. M.. Njih dvoje su, prema informacijama koje prenosi Index.hr, osumnjičeni za špijunažu u korist Srbije. Akciju hapšenja sprovela je hrvatska civilna i vojna policija, uz asistenciju Europola, dok je Ministarstvo odbrane Hrvatske odbilo da komentariše slučaj prenosi Kosova.info

Prema pisanju Slobodne Dalmacije, pilot je preko aplikacije WhatsApp svojoj partnerki odavao poverljive podatke o kretanju hrvatskih vojnih aviona i pripadnika KFOR-a, kao i o aktivnostima srpske zajednice u severnom delu Kosova. Ti podaci su potom prosleđivani ljudima iz Srpske liste, a prema navodima iz teksta, završavali su i kod samog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Bosanski i hrvatski mediji dodatno su izvestili da je A. M. nakon hapšenja prebačena u centar za strance u Hrvatskoj, gde joj preti deportacija i zabrana ulaska u zemlju na period od deset godina (ba.n1info.com). Takođe, navodi se da se osumnjičenima na teret stavlja više krivičnih dela, među kojima je i nezakonito prenošenje klasifikovanih podataka i narušavanje nacionalne sigurnosti.

Prema hrvatskom Kaznenom zakonu, špijunaža se tretira kao ozbiljno krivično delo i može biti kažnjena zatvorom od šest meseci do pet godina. Činjenica da je Hrvatska članica NATO-a, a da je Kosovo međunarodni partner sa kojim postoje potpisani sporazumi o saradnji u bezbednosnoj sferi, ovom slučaju daje dodatnu političku i bezbednosnu težinu.

Ovakva dešavanja dolaze u trenutku kada region i dalje trpi posledice brojnih bezbednosnih izazova. Mediji podsećaju na učestale incidente na severu Kosova i prisustvo različitih bezbednosnih i paravojnih struktura u okruženju. U tom kontekstu, odavanje informacija o kretanju međunarodnih snaga i lokalnog stanovništva otvara pitanje potencijalnih pokušaja destabilizacije i izazivanja nesigurnosti.

Na kraju, odgovornost pojedinaca koji su informacije primali i prenosili biće predmet istrage i odluka pravosudnih organa. Iako se u izveštajima jasno govori o špijunaži, a ne o terorizmu, činjenica da su podaci završavali kod političkih struktura povezanih sa Beogradom i samog predsednika Vučića otvara ozbiljna pitanja o ulozi i odgovornosti tih aktera u širem bezbednosnom mozaiku regiona.