Pripremio: Berzat Berzati

Papa Franjo, 266. poglavar Rimokatoličke crkve, preminuo je jutros u 7:35 časova u 88. godini života u Vatikanu. Njegovu smrt potvrdio je kardinal Kevin Farrell rečima: „Rimski biskup Franjo vratio se u Očev dom. Celi njegov život bio je svedočanstvo vernosti Evanđelju i služenju siromašnima, marginalizovanima i Crkvi.“

Povezane vesti:

Vest o smrti pape Franje dolazi nakon višegodišnjih zdravstvenih poteškoća, koje su povremeno izazivale spekulacije o mogućoj abdikaciji – koju nikada nije formalno najavio.

Papa Franjo, rođen kao Jorge Mario Bergoglio u Buenos Airesu, bio je prvi papa iz Latinske Amerike i prvi isusovac na čelu Crkve. Od 13. marta 2013. godine, kada je izabran, postao je simbol duhovne reforme i približavanja Crkve savremenim izazovima – uključujući pitanja siromaštva, ekologije, migracija i seksualnog zlostavljanja unutar crkvenih struktura.

Počinje „Sede Vacante“

Smrću pape Franje, Crkva ulazi u period poznat kao sede vacante – vreme kada je papinska stolica prazna, a upravljanje prelazi na Kardinalski kolegij. Svi vatikanski kardinali mlađi od 80 godina biće pozvani na konklavu – tajni i strogo protokolaran postupak izbora novog pape, održan unutar zatvorenih zidova Sikstinske kapele.

Trenutno, 136 kardinala ispunjava uslove za glasanje – a većinu njih imenovao je upravo papa Franjo. To znači da Crkva ima realnu šansu da nastavi putem inkluzivnosti i reformi koje je Franjo pokrenuo.

Među imenima koja se već izdvajaju kao potencijalni naslednici su:

• Kardinal Pietro Parolin, državni sekretar Vatikana i blizak saradnik pokojnog pape,
• Nadbiskup Christoph Schönborn iz Beča, poznat po pomirljivim i progresivnim stavovima,
• Kardinali iz Afrike i Azije, što bi moglo označiti istorijski zaokret u geografiji papinstva.

Globalne reakcije i dani žalosti

Iz celog sveta pristižu poruke saučešća. Verski lideri, šefovi država i milioni vernika izražavaju poštovanje prema papi Franji – čoveku koji je redefinisao ulogu crkvenog poglavara u 21. veku. Italijanske crkve oglasile su zvona, dok se vernici okupljaju na Trgu Svetog Petra sa svećama i molitvama.

Očekuje se da će njegovo telo uskoro biti izloženo u Bazilici svetog Petra radi poslednjeg ispraćaja vernika, dok će sahranu predvoditi dekan Kardinalskog kolegijuma. Precizan datum još nije objavljen.

Povezane vesti:

Nasleđe poniznosti i izazov kontinuiteta

Papa koji je odbijao luksuz, živeo izvan apostolske palate i vozio se u običnom Fiatu, ostavio je Crkvi poruku poniznosti, služenja i društvene odgovornosti. Njegov pontifikat otvorio je teme koje su decenijama bile tabu, uključujući položaj LGBT+ osoba, pravo razvoda, međureligijski dijalog i potrebu za većim učešćem žena u Crkvi.

Iako je izazivao protivljenja unutar konzervativnih krugova, milioni širom sveta u njemu su videli autentičnog moralnog lidera.

Šta nas očekuje?

U narednim danima svet će pratiti svaki signal iz Sikstinske kapele. Biće to trenutak odluke – da li Crkva nastavlja putem koji je trasirao Franjo, ili se vraća tradicionalnijem modelu. U svakom slučaju, izbor će morati da odgovori na realnosti novog vremena: sekularizaciju, manjak sveštenika, društvene polarizacije i globalne konflikte.

Kako je izgovoreno 2013. kada je Jorge Mario Bergoglio postao papa: Habemus Papam! – uskoro ćemo ponovo čuti te reči. Do tada, svet se oprašta od čoveka koji je razumeo svoje vreme – i Crkvu pokušao da učini boljom.