Daniel Server, profesor na Univerzitetu Džon Hopkins u Vašingtonu, rekao je da Aneks za implementaciju sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije ima dva velika problema. Prvi je, prema njegovim rečima, da se “on fokusira na proces, a ne na suštinu”, kao i da je “Srbija odbila da to ponovo potpiše”.

Server, u danas objavljenoj analizi, piše da je “glavna proceduralna inovacija inkorporacija obaveza iz oba sporazuma u obaveze članstva obje zemlje u EU”.

Novi sporazum predviđa i nadzornu grupu kojom predsjedava Evropska unija. Ove odredbe su se, prema Serveru, sve vrijeme podrazumijevale.

„Oni više obavezuju EU nego Srbiju i Kosovo. Štaviše, obaveza se ne proteže na priznavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova, jer sporazum o normalizaciji nije u ovoj referentnoj tački”, piše on.

Server napominje da Aneks obavezuje Kosovo da odmah počne pregovore o samoupravljanju srpske zajednice na Kosovu, a u ovoj preformulaciji sporazuma iz 2013. vidi dve karakteristike.

„Prvo: izbjegava specifičan institucionalni oblik originala. Ovo je, u očima Prištine, predstavljalo potencijalnu pretnju suverenitetu i teritorijalnom integritetu Kosova.

Drugo: odnosi se na ‘srpsku zajednicu’. To sugeriše da se to ne odnosi na postojeće opštine, već samo na one unutar Kosova koje sebe smatraju građanima Srbije”, piše američki profesor.

Prvi je, prema njegovim rečima, očigledno u prednosti za Kosovo. “Drugi je za Srbiju, jer eliminiše obaveze prema većini nesrba”.

On je dalje analizirao motive predsednika Srbije Aleksandra Vučića za nepotpisivanje sporazuma. Prema Serweru, oni su jasni.

„Plaši se unutrašnje reakcije u Srbiji, gde vladaju etničko-nacionalističke strasti i mržnja prema Albancima. On želi da izbegne bilo kakvu formalnu ravnopravnost sa nekim ko će insistirati da bude identifikovan kao premijer (nezavisne i suverene) Republike Kosovo”.

„Zvaničnici EU i SAD žele da verujete da to nije važno. Ali postoji. Prema međunarodnom pravu, potpisani sporazumi obavezuju državu. Nepotpisani nemaju. Srbija može da se povuče iz svih sporazuma sa Kosovom, jer su nepotpisani. Zapravo, nije mnogo implementirano. Čak ni Kosovo. Potpisi bi napravili veliku razliku. Zato se Vučić opire”, piše Server.

Američki profesor kaže da su Amerikanci i Evropljani izvršili veliki pritisak na premijera Kosova Aljbina Kurtija da obaveže Kosovo.

“Brisel i Vašington su zauzeli drugačiji pristup Vučiću”, kaže on, ističući da su ga “unapred nagradili”.

„Niko ne kritikuje skretanje Srbije prema autokratiji ili njenoj korupciji“, piše Serwer, ističući Vučićeve posete i međunarodna ulaganja u Srbiju.

To Vučiću, prema njegovim rečima, daje “diplomatski prostor koji mu je potreban da odbije da potpiše”.

„Čak je i donatorska konferencija obećana u prošlom sporazumu od marginalnog interesa, jer Srbija već ima većinu onoga što želi“, kaže on.

Šta nedostaje?

Serwer kaže da najnoviji sporazum “nema reciprocitet”.

“Srbija dobija ‘samoupravu’ za svoje građane na Kosovu, ali Albanci koji žive na jugu Srbije nemaju ništa uporedivo”, piše američki profesor, ističući da se uopšte ne pominju problemi koje država Srbija pravi Albancima u Srbiji.

“Ne postoje rokovi za postizanje definisanih ciljeva”, piše Serwer, navodeći sljedeću primjedbu.

„Sporazum fokusiran na proces bez potpisa ostavlja mnogo budućim pregovorima. Ovo je više dim i ogledala nego supstanca. Vjerovatnije je da će to stvoriti dodatnu konfuziju nego mir”, zaključuje Serwer svoju analizu.