U popodnevnim satima 30. avgusta, zgrada Muzičkog muzeja u Đakovici ušla je u poslednje poglavlje uništenja: zahvatila ju je vatra. Priča o rušenju ove zgrade nije nova. Ali njegovo skoro potpuno rušenje je postignuto masivnim požarom prema pisanju Koha.

Država je nedavno uznemirena zbog uništavanja kulturne baštine. Slučajevi u kojima je, bagerima i spaljivanjem, došlo do mešanja u dobra kulturnog nasleđa u suprotnosti sa zakonom, doveli su do okupljanja čelnika i zvaničnika institucija kako bi razgovarali o koracima koje treba preduzeti.

Dva veka stara kula Fetah Kurešaja u Kurešu u Gnjilanu u septembru je poslednji slučaj u nizu paljenja spomenika zaštićenih zakonom. Dve nedelje pre toga spaljen je Muzički muzej u Đakovici. Službenici Ministarstva kulture, između ostalih, rekli su da se “nadaju da se ovakvi slučajevi više neće ponoviti”. Ali učinjen je još jedan korak. Pokušava se institucionalna koordinacija po ovom pitanju.

U drugom delu prošlog meseca, ministar kulture Hajrula Čeku je imao „koordinacioni sastanak“, ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja, zamenik ministra Ministarstva pravde, Vigan Ćoroli, predstavnik Tužilačkog saveta Kosova, Agron Ćaljaj, zamenik predsednika Sudskog saveta Kosova, Ćerim Ademaj i Arbneš Ajvazija, predstavnici policije Kosova. Prema onome što je rečeno nakon sastanka, razgovarano je o “maksimalnom zajedničkom zalaganju u sprečavanju oštećenja kulturnog naslijeđa i jačanju kaznenog osnova za štetu”.

“Dogovorili su se da se ova koordinacija nastavi kroz redovne sastanke i zajedničke akcije, pazeći da se svaka imovina vrati u pređašnje stanje i da oni koji ga oštete dobiju zaslužene kazne”, piše u saopštenju MKOS-a.

Mediji su od MKOS-a zatražila detalje o konkretnim koracima zajedničkih akcija. Kroz pisane odgovore, zvaničnici MKOS-a su rekli da je sastanak bio koordinacionog karaktera, gde su relevantni akteri u sprovođenju zakona, u zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu, razgovarali o koordinaciji akcija kako bi se osiguralo da imovina Kosova bude zaštićena i da njeni počinioci dobiju zasluženu kaznu.

„Dva glavna aspekta o kojima je bilo riječi na sastanku su: djelovanje i angažman relevantnih institucija i mehanizama u sprječavanju oštećenja kulturnih dobara; kao i jačanje kaznene osnove za one koji pokušaju ili oštete ovu imovinu.

Strane su se dogovorile da nastave sa redovnim sastancima i zajedničkim akcijama”, navodi se u odgovoru. Ali nije pokazano kakve će biti preventivne akcije.

Salji Šoši, koji vodi Kosovsku fondaciju za kulturno nasleđe bez granica, “CHwB Kosova”, rekao je da kad god postoji bezbednosni izazov, institucije koje su pozvane, rade analizu i preduzimaju preventivne akcije, uključujući rad u zajednici na podizanju svijesti. Prema njegovim riječima, u zavisnosti od uzroka treba i djelovati. U ovom slučaju, on je pomenuo posmatranje, nadzor kamerama ili druge oblike kao angažovanje kvartovskih posmatrača.

“Ono što ja mislim je da prije odlaska na sigurnosnu analizu postoje neke radnje koje MKOS treba da uradi”.

„Kada je objekat uvršten na Listu baštine, on ima definisanu teritoriju i režim zaštite. Režim zaštite je trebao biti jasan. Čak i ako dođe do rušenja, na toj parceli se ništa drugo ne smije graditi. U ovom slučaju oni koji imaju građevinske motive su spriječeni da to učine”, rekao je on.

Prema Šošiju, trenutno se vidi da u većini imovine nema zaštitnog režima, nema definisanog perimetra, a ove nejasnoće pokreću interesne grupe.

“Onda se mora uspostaviti ugovorni odnos sa vlasnicima. U nedostatku ruke države, vlasnici se često osjećaju kažnjenim jer nemaju pravo da nešto razvijaju na svom imanju, dok drugi okolo razvijaju svoja imanja i imaju ekonomsku korist”, rekao je Šoši. Prema njegovim riječima, vlasnici spomenika treba da imaju status kako bi bilo jasno da je država njihovu imovinu ocijenila kao vrijednost za državu, kao spomenik.

Kula u selu Kureš u Gnjilanu takođe je cenjena posebnim vrednostima. Građevine su građene od kamena i tradicionalne malterne opeke. Gotovo dva vijeka staru kulu zahvatio je plamen, a od 2011. je bez vrha.

U popodnevnim satima 30. avgusta, zgrada Muzičkog muzeja u Đakovici ušla je u poslednje poglavlje uništenja: zahvatila ju je vatra. Priča o rušenju ove zgrade nije nova. Ali njegovo skoro potpuno rušenje je postignuto masivnim požarom. Dok su eksponati, kako navode iz opštinskih institucija, ranije uklonjeni, a zgrada će biti obnovljena sledeće godine, članovi Vlade za ovaj slučaj optužili su Opštinu. Kako je saopšteno iz Policije, istraga se nastavlja i u ovom slučaju. Zgrada poznata kao “Tabakhana” potpuno je obnovljena 2012. godine od strane Ministarstva kulture. A od 2016. godine pretvoren je u Muzički muzej. Većina instrumenata je uklonjena pre nego što se zapalio, pošto je spomenik u centru Đakovice više puta vandalizovan.

U avgustu su dva pokušaja da se sruši jedan od najvažnijih spomenika u Mitrovici. Slučaj “Porodične kuće Koroglu” u Mitrovici alarmirao je kulturno nasleđe i bezbednosne institucije. Za pokušaj rušenja, lice će dati pravni račun, a država je počela da pravi projekat hitne intervencije. Građanska kuća iz 19. veka nalazi se u prvom delu grada Mitrovice. Opštinske i službe za kulturnu baštinu sumnjale su na pokušaj rušenja u julu. Ali u avgustu su to dokazali. Jedan osumnjičeni je čak pušten po redovnom postupku za ovaj slučaj.

Rušenje dobara kulturnog nasleđa na Kosovu je sankcionisano Krivičnim zakonikom. I po Zakonu o kulturnom naslijeđu kazne idu i do 500.000 eura.

U martu ove godine, dan nakon što je restauracija počela, Prva albanska škola u Uroševcu je zahvatila požar. To je učinjeno deset dana nakon što je požar, za koji se sumnjalo da je namjerno podmetnut, uništio cijeli vrh zgrade iz 1928-1930. Grupa radnika izvođača radova nekoliko dana kasnije počela je restauraciju, a spomenik, koji je poznat i kao Prva albanska škola “Ismail Ćemaljija” i Albanska niža gimnazija, na pragu je vraćanja svom identitetu. Ali osim obaveza da se obnove objekti koji su namerno uništeni, država ne nudi opciju koja bi sprečila radnje uništavanja spomenika – koje su od 2004. godine, kada je Kosovo stvoreno posle poslednjeg rata sa Krivičnim zakonikom – krivična dela.