Dok institucije pokušavaju da održe minimum funkcionalnosti u atmosferi blokade, opozicione partije na Kosovu ostaju duboko podeljene, podstičući pitanje može li Demokratski savez Kosova (LDK) ponovo postati centralna politička sila — ili samo priželjkuje povratak u prošlost u kojoj je bila jedina ozbiljna opcija na političkoj sceni.

NISMA u padu i samoizolaciji

Poslanica NISMA-e Arbëreshë Krasniqi potvrdila je da ta partija neće prisustvovati sednicama o budžetu i izboru nove vlade, pravdajući to navodnim „protivustavnim“ sazivanjem zasedanja. Uz to, unutarstranačko udaljavanje od prizrenskog ogranka koštalo je NISMA-u — spuštajući elektorat na jedva 15.000 glasača, uglavnom koncentrisanih u Mališevu.

PDK pod pritiskom iznutra

PDK ostaje pri bojkotu institucija, dok nezadovoljstvo u stranci kulminira. Poslanik Përparim Gruda tvrdi da je sednica „nelegalna i protivna parlamentarnom poretku“, suočavajući se pritom s žestokim reakcijama poslanika VV-a.

U međuvremenu, viđeniji kadrovi partije zahtevaju “katarzu i unutrašnje resetovanje”, jer PDK nikako ne uspeva da povrati političku inicijativu.

Baša poziva na minimum institucionalnog života

Predsednik Skupštine Dimal Basha naglašava da mora postojati makar tehnička funkcionalnost zakonodavne grane vlasti:

„Spreman sam za novu vanrednu sednicu i sednicu Predsedništva radi uspostavljanja stalnih odbora i glasanja o međunarodnim sporazumima“, navodi on.

AAK i Haradinajeva tiha kalkulacija

AAK taktizira, ali bez jasne spremnosti da se veže uz destabilizovanu opoziciju bez jasnog plana i liderstva.

Srpska lista — faktor koji niko ne spominje javno, ali svi proračunavaju

U trenucima kada se vodi borba za svaku ruku u parlamentu, najorganizovaniji opozicioni blok — Srpska lista — gotovo se i ne pominje u javnim nastupima opozicije.
Dok su PDK, LDK, AAK i NISMA uzdržane ili u otvorenom bojkotu, Srpska lista ostaje nepredvidljiv akter:

• može olakšati formiranje većine, ali
• svaki pokušaj saradnje nosi politički rizik i potencijalne međunarodne posledice.

Politički analitičari ukazuju da se u pozadini već vode kalkulacije o tome da li će i kako Srpska lista biti uključena u balans snaga — i pod kojim uslovima.

Selektivno pamćenje opozicije

Ne tako davno, kada su PDK, LDK, AAK i NISMA i SRPSKA Lista zajedno upravljale državom — obračun sa opozicijom, kritičarima i nezavisnim glasovima bio je daleko oštriji nego danas. Danas se te iste stranke predstavljaju kao promoteri parlamentarnih normi — bez suočavanja sa sopstvenom prošlošću, gurajući je pod politički tepih.

Povratak ili iluzija?

LDK pokušava da sebe postavi kao osovinu okupljanja opozicije. Ali:

NISMA slabi iz dana u dan
AAK ne želi da izgubi identitet
PDK se sukobljava sama sa sobom
Srpska lista ostaje van njihovog domašaja, ali uvek sposobna da na tacni isporuči većinu — uz cenu koju niko neće javno priznati.

Šta ostaje kao realnost?

Opozicija je i dalje razjedinjena, bez lidera i bez jasnog plana. U toj zoni tame, pitanje više nije da li će se ujediniti — već: da li uopšte postoji kapacitet da ponovo vode državu ili je sve ovo samo maska političke nemoći? Odgovor na to stići će pre nego što opozicija bude spremna da ga čuje.

Ako uopšte dođe do ujedinjenja opozicije, ostaje pitanje da li ono može doneti realnu većinu — ili tek stvoriti utisak privremenog jedinstva.

U situaciji u kojoj Samoopredeljenje i dalje politički dominira, najveće pitanje za opoziciju glasi:

Da li je ovo početak reorganizacije — ili poslednji pokušaj da se prikrije da su previše podeljeni, previše slabi i previše opterećeni sopstvenom prošlošću da bi vodili državu?

Odgovor verovatno stiže uskoro — i to veoma jasno.