Rusija je angažovala više od 18.000 stranih boraca iz 128 zemalja u invaziji na Ukrajinu, navodi ukrajinska strana, dok se paralelno na Balkanu razvija zabrinjavajući trend: kampovi za obuku, prisustvo srbijanskih ekstremista i utočište ruskim oligarsima u Srbiji postaju nova logistička arterija Moskve.

Prema izjavama ukrajinskog brigadnog generala Dmitra Usova, međunarodna mreža regrutovanja se ubrzala 2023. godine kako bi se popunili ogromni gubici ruske vojske. Najviše boraca dolazi iz Azije i Afrike, a među njima su i oni primorani da se priključe ratnim operacijama.

Moldavci obučavani na Balkanu

Istrage međunarodnih medija otkrile su da su državljani Moldavije obučavani u kampovima u Srbiji i u Republici Srpskoj (BiH) pod nadzorom ruskih specijalnih instruktora, s ciljem destabilizacije moldavske vlade i prenošenja ratnog uticaja na Balkan.

Takvi kampovi, prema bezbednosnim procenama, predstavljaju direktnu pretnju regionalnoj sigurnosti u trenutku kada Kremlj traži nove frontove i zone uticaja.

Ruski oligarsi – Srbija kao „bezbedna luka“

Uz paravojno prisustvo, paralelno se beleži trend dolaska ruske ekonomske elite i njihovih porodica u Srbiju, što je posledica međunarodnih sankcija i ograničenja, pa se zemlja sve češće opisuje kao „sigurna baza“ za ruski kapital i političko bekstvo.

Ekstremistička mreža na terenu

Izvori iz bezbednosnog sektora potvrđuju i povećano prisustvo ekstremnih struktura iz Srbije uključenih u logističku podršku, propagandu i regrutovanje pogotovo na društvenim mrežama Telegram i TikTok. Ove mreže predstavljaju tajni kanal za prelazak boraca, novca i oružja.

Bez interesa za razmenu zarobljenika

Ukrajina trenutno drži pripadnike iz 37 različitih država koji su se borili na strani Rusije, dok Moskva ne pokazuje nikakvu želju za njihovu razmenu – osim u slučaju državljana Severne Koreje.

Balkan kao naredna pučnina evropske bezbednosti

Zapadni bezbednosni centri upozoravaju da se Balkan ponovo nalazi na strateškoj mapi Moskve — kao meki podbradak Evrope i najslabije obezbeđen prostor NATO okruženja. Prema analizi britanskog Parlamenta, Rusija održava izuzetno bliske političke i bezbednosne veze sa Srbijom i vrhom vlasti manjeg BiH entiteta Republike Srpske, što se vidi kao instrument za potkopavanje stabilnosti u regionu. Ocenjuje se da se Balkan više ne sme posmatrati kao „udaljen“ konfliktni potencijal — već kao aktivna zona ruskog strateškog interesa.

Evropski Parlament dodatno upozorava da je Zapadni Balkan izrazito ranjiv na strane uticaje zbog podeljenih institucija, slabe demokratije i pritisaka iz Moskve na korumpibilne političke elite. Zemlje poput Srbije i BiH označene su kao najranjivije u smislu potencijalne destabilizacije.

Analiza CSIS-a navodi da Srbija funkcioniše kao logističko i političko čvorište ruskog uticaja, posebno u oblastima energetike, obaveštajnih aktivnosti i propagande. Ova sinergija Moskve i Beograda se u dokumentu opisuje kao „strateški izazov za bezbednost Zapada“.

U Bosni i Hercegovini, prema izveštajima Reutersa, saradnja rukovodstva manjeg BiH entiteta Republike Srpske sa Kremljom i opstrukcija državnih institucija predstavljaju najveću pretnju stabilnosti Balkana od 1990-ih.