Eskalacija tenzija između Jermenije i Azerbejdžana otkriva opadajući uticaj Rusije u njenom susjedstvu dok se Kremlj zaokuplja ratom u Ukrajini.

Nagorno-Karabah je teritorija na južnom Kavkazu oko koje se gotovo tri decenije bore dvije bivše sovjetske republike, a može doći i do nasilja. Enklava je dom za 120.000 ljudi, uglavnom etničkih Jermena, ali je međunarodno priznata kao dio Azerbejdžana.

Rusija je dugo podržavala Jermeniju kada se razbuktao sukob oko Nagorno-Karabaha, dok je Turska stala na stranu Azerbejdžana. Jermenski zvaničnici sada upozoravaju da se u Nagorno-Karabahu odvija humanitarna katastrofa kao rezultat azerbejdžanske višenedeljne blokade Lačinskog koridora, jedine kopnene rute koja povezuje enklavu Južnog Kavkaza sa Jermenijom, piše The Wall Street Journal.

Jermeni nezadovoljni izostankom ruske reakcije

Oni koji blokiraju rutu tvrde da su ekološki aktivisti koji protestuju protiv ilegalnih armenskih rudarskih projekata u regionu, a zastoj je prekinuo snabdevanje enklave hranom. Ruski mirovni kontingent je stacioniran u Lačinskom koridoru od kraja 2020. godine, nakon mirovnog sporazuma koji je posredovala Moskva i kojim su okončane višenedeljne borbe između Jermenije i Azerbejdžana, čime je Kremlj odneo geopolitičku pobedu.

Jermenski zvaničnici su nezadovoljni što Rusija nije intervenisala da okonča blokadu koja je počela sredinom decembra. Moskva odgovara da njene mirovne snage pokušavaju da deeskaliraju situaciju.

Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov je u telefonskom razgovoru koji je u utorak imao sa svojim azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovim istakao potrebu da se “što prije deblokira saobraćaj duž koridora Lačin”.

Kremlj ne želi rizikovati da se umiješa u još jedan sukob

Bajramov je rekao Lavrovu da građani Azerbejdžana imaju pravo da protestuju protiv, kako je rekao, nelegalnih privrednih aktivnosti na teritoriji Azerbejdžana i odbacio kao neosnovane tvrdnje da je put blokiran i da izaziva humanitarnu krizu, saopštilo je azerbejdžansko Ministarstvo spoljnih poslova.

Lavrov je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da je azerbejdžanska vlada dala informacije o navodnom jermenskom transportu mina duž koridora. “Postoje mnoge međusobne optužbe. Mi smo predložili jednostavnu stvar. Ruski kontingent ima ovlaštenja da kontroliše saobraćaj duž ovog koridora i provjerava svako vozilo”, dodao je on.

Neki analitičari smatraju da Kremlj ne želi riskirati da se umiješa u još jedan sukob i da nema dovoljno snage da se direktno suprotstavi Azerbejdžanu ili Turskoj. Rusija je već pokušala da smanji tenzije sa Azerbejdžanom, pa su dvije zemlje potpisale opsežan diplomatski i vojni sporazum samo dva dana prije početka invazije na Ukrajinu 24. februara.

Dio zemalja mogao bi osporiti rusku regionalnu dominaciju.

Rusi su potpuno posvećeni Ukrajini. Nemaju rezervne energije za bilo šta drugo. „Ako bi pokušali da podrže Jermene u Nagorno-Karabahu, to bi značilo da zauzmu prilično čvrstu poziciju, a nemaju više (raspoloživih) trupa.

kaže Stefan Hedlund, direktor istraživanja Centra za ruske i evroazijske studije na Univerzitetu Upsala u Švedskoj.

Kako se rat u Ukrajini odužio, oslabljena Rusija je bila prisiljena da skrene trupe sa drugih područja, vjerovatno ohrabrujući druge zemlje unutar tradicionalne sfere uticaja Moskve da osporavaju njenu regionalnu dominaciju, kažu analitičari.

Gruzija bi mogla odlučiti da pokuša povratiti samoproglašene republike Južne Osetije i Abhazije koje podržava Kremlj. Moldavija bi mogla pokušati da zbriše Pridnjestrovlje, uski pojas svoje teritorije na granici s Ukrajinom koju drže proruski separatisti.

Jermenija je odbila da bude domaćin vježbi ODKB-a

Kazahstan i druge zemlje Centralne Azije koje su dugogodišnji saveznici Rusije odbile su da podrže invaziju Moskve na Ukrajinu, umjesto da su ostale neutralne u sukobu. Kazahstanska vlada traži jače veze s Kinom, i kao i druge zemlje Centralne Azije, izrazila je dobru volju prema talasu Rusa koji su pobjegli iz svoje zemlje kako bi izbjegli Putinovu vojnu mobilizaciju.

Nesuglasice oko pitanja Lačinskog koridora zaoštrile su odnose između Rusije i Jermenije. Jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio je ruske mirovne snage da su “nijemi svjedok” onoga što on opisuje kao nastojanja Azerbejdžana da iskoristi blokadu za postizanje svog cilja depopulacije Nagorno-Karabaha.

Pašinjan je pozvao Moskvu da preuzme veću ulogu u rešavanju ćorsokaka. On je takođe kritikovao Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), savez postsovjetskih zemalja na čelu sa Rusijom, jer nije osudila postupke Azerbejdžana, i najavio da Jermenija neće biti domaćin vežbi ODKB planiranih na njenoj teritoriji ove godine.

Kremlj pokušava smiriti spekulacije o nesuglasicama

Glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova izjavila je ranije ovog mjeseca da moskovske mirovne snage aktivno rade na stabilizaciji situacije u Lačinskom koridoru i da očekuju da će se “puna saobraćajna povezanost uspostaviti u vrlo bliskoj budućnosti”.

Ipak, ona je kritizirala Jermeniju zbog povlačenja iz mirovnih pregovora koji su trebali biti održani u decembru, za koje je rekla da su možda riješili zastoj oko koridora. “Jermenija je napravila veliku grešku. Pretpostavljam da nisu imali mnogo izbora, (ali) su sva jaja stavili u rusku korpu i ona se sada potpuno srušila”, naglašava Hedlund.

Kremlj je odbio da odgovori da li je preokupacija Moskve vojnom kampanjom u Ukrajini nagrizla regionalni uticaj Rusije ili je doprinela sprečavanju Moskve da preduzme odlučnije korake za rešavanje pitanja koridora.

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov pokušao je da smiri spekulacije o nesuglasicama između Rusije i Jermenije. On je prošle sedmice rekao da Jermenija ostaje veoma blizak saveznik Rusije, obećavajući da će nastaviti dijalog. Zvaničnici Azerbejdžana poriču da iskorištavaju rusku preokupaciju Ukrajinom da potisnu etničke Jermene iz Nagorno-Karabaha.

Blokada uzrokuje nestašice

Predsjednik Azerbejdžana Ilham Aliyev rekao je u decembru da njegova zemlja ima pravo protestirati zbog činjenice da se njeni “prirodni resursi eksploatišu i… otpremaju”. Dodao je da su okolnosti vezane za koridor Lachine “na potpuno iskrivljen način predstavljene”. Ali dok se politička prepirka nastavlja, vlada u Jerevanu i zvaničnici za ljudska prava u Nagorno-Karabahu kažu da civili plaćaju najveću cijenu.

Blokada je zaustavila dnevni transport 400 tona hrane, lijekova i drugih proizvoda iz Jermenije u Nagorno-Karabah, što je izazvalo ozbiljne nestašice, rekao je Gegham Stepanjan, ombudsman za ljudska prava u Nagorno-Karabahu.

Rusko ministarstvo vanjskih poslova saopćilo je da je isporuka pomoći dozvoljena, ali lokalni zvaničnici kažu da to nije dovoljno. Tvrde da su proizvodi poput jaja, pirinča, šećera, voća i povrća uveliko nestali iz prodavnica, što je primoralo vladu da uvede racionalizaciju osnovnih životnih namirnica. Stanovništvo će od sutra moći da kupi kilogram tjestenine, heljde, pirinča i šećera i jedan litar jestivog ulja svakog mjeseca.