Zamjenica premijera Kosova Emilija Redžepi nacrt statuta koji je izradila međunarodna zajednica za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom naziva štetnim, jer, prema njenim riječima, stvara mogućnosti za stvaranje srpske republike slične onaj koji postoji u Bosni. Tokom intervjua sa Artanom Haraqijom, predstavnica Bošnjačke zajednice Kosova kaže da će Vlada sačekati stav Ustavnog suda, pre nego što “izradi novi statut Udruženja”.

Glas Amerike: Gospođo Redžepi, Kosovo je pod stalnim pritiskom za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom. Koje korake vaša vlada preduzima da ispuni ovu obavezu koja je deo dogovora postignutog u Briselu i Ohridu?

Emilija Redžepi: Kao nova vlada, sa premijerom Aljbin Kurtijem, naslijedili smo ovaj problem. Ja sam jedan od onih koji su glasali za osnivanje ovog Udruženja 2015. godine, iako je to pitanje od 2013. godine, s obzirom na to da srpsku zajednicu treba integrisati u državu Kosovo, kao što smo i mi ostali uradili, da se obrazuju, da rade. Ali sada je to sasvim druga stvar, jer smatram da im sadašnji nacrt daje previše prava, da bi izvršna vlast Udruženja, ako bi se uspostavila, bila velika, a to bi naškodilo našoj državi. Ako bi se osnovalo takvo udruženje, stvorila bi se mogućnost da se osnuje druga Srpska republika kakva je osnovana u Bosni i Hercegovini. Mi kao vlada imamo stav koji je zasnovan na Ustavu Republike Kosovo i sačekaćemo stav Ustavnog suda da ne uradimo ništa što šteti našoj državi.

Glas Amerike: Kažete da je projekt-status koji je došao iz EU, iz međunarodne zajednice u opasnosti…?

Emilija Redžepi: Nacrt koji smo videli daje veliku izvršnu moć Udruženju i može dovesti do stvaranja nove države u našoj državi.

Glas Amerike: Dakle, protivite se nacrtu statuta i nećete ga prihvatiti…

Emilija Redžepi: Ja sam uvek protiv ovoga i ovo nije protiv Srba, ali to jednostavno stvara prostor u budućnosti, da se ovaj deo teritorije otcepi i možda proglasi drugu republiku.

Glas Amerike: Zašto onda Vlada Kosova ne izradi svoj nacrt statuta i zašto to nije uradila do sada, jer je prošlo dosta vremena od kada je ovo postao međunarodni uslov koji Kosovo mora da ispuni?

Emilija Redžepi: Imamo saradnju i imamo bliske razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, sa Evropskom unijom i put ka EU je nešto što nam nudi napredak i perspektivu i od toga nećemo odustati. Naša vlada će se svakako osloniti na Ustavni sud, sačekaćemo njegovo mišljenje i onda ćemo to uzeti u svoje ruke i izraditi novi statut Udruženja.

Glas Amerike: Još jedno pitanje koje je izazvalo probleme između Kosova i međunarodne zajednice je održavanje izbora u četiri opštine severnog dela. Iako su zapadne diplomate preferirale ostavke gradonačelnika, vaša vlada je izabrala komplikovaniji proces kroz već potpisanu peticiju. Da li su ova odlaganja štetna za procese i odnose Kosova sa međunarodnom zajednicom?

Emilija Redžepi: Nemamo nikakvih problema sa međunarodnim predstavnicima i međunarodnom zajednicom jer cenim da smo uradili prave stvari. Uvek imamo problema sa Srbima, počev od registracije automobila, procesa reciprociteta, jer Srbija ima više koristi od izvoza nego Kosovo. Onda ste videli šta se desilo u Banjskoj, napadi na KFOR, napadi na naše policajce, izgubljen život i očigledno narušena bezbednost. To bi moglo dovesti do eskalacije velikog nasilja i dobro je da smo to pravilno zaustavili. Cijenim da su i Srbi koji žive u severnom dijelu države umorni od svega ovoga jer je dio Srba dao ostavku u policiji i čini mi se da je to dio scenarija koji je ranije smišljen tako da možda oni mogu spasiti svoje živote i da neko drugi strada od policije, bez obzira na nacionalnu pripadnost… Cijenim da su nas, kada su lokalni izbori, bili prisiljeni po Ustavu, naši predstavnici morali održati izbore zbog ne- funkcionisanje lokalne uprave u četiri opštine sjevernog dijela. Za to nije kriva ni vlast ni albanski predstavnici koji su sada u tim opštinama, jer se mora poštovati Ustav. Srbi imaju pravo da biraju kako će biti zastupljeni u svojim opštinama i nadam se da ćemo uskoro organizovati lokalne izbore i odlučiti ko će ih predstavljati. Sigurno je da to neće biti ni Albanci ni Bošnjaci, ali oni moraju učestvovati u glasanju. Njihova odluka da ne učestvuju na izborima stvorila je mogućnost da se drugi kandiduju i pobede na izborima. Ako želite da budete deo kosovskog društva, deo normalne države i da živite zajedno sa njima, normalno morate da budete deo institucija.

Glas Amerike: Možete li reći zašto u srpskoj zajednici nedostaje hrabrosti da se odvoji od paralelnih struktura i integriše u Republiku Kosovo?

Emilija Redžepi: Mislim da treba da se fokusiramo na ekonomski razvoj, na opstanak porodice, nešto što sam ja, kao zamenik premijera za manjine, sada uradila sa međunarodnom organizacijom ICO za kapitalne investicije za opštine u kojima su zajednice koje ne pripadaju većina živi, ​​sa posebnim naglaskom na sever Kosova kako bi se uključili svi Srbi. Ovaj projekat je vredan 300 miliona evra, tako da se radi o veoma velikoj investiciji. Planiramo da to uradimo od 2024. do 2030. godine, šest godina. Riječ je o velikim projektima počevši od infrastrukture, izgradnje bolnice, izgradnje škola i puteva, podrške ekonomskom razvoju i projektima koji se odnose na očuvanje nacionalnog identiteta, jezika svih kultura. Tu vidim prostor za bolju društvenu koheziju, za međuetnički dijalog sa Albancima i svima nama ostalima i snažniji razvoj tih područja. Sama činjenica da su Srbi sa severa sada uključeni u ovaj projekat i gde radimo već godinu i po dana, stvara prostor i mogućnost da bolje sarađujemo i komuniciramo u budućnosti. Otvoren sam i nemam problema da razgovaram i radim sa Srbima, Albancima, Bošnjacima. Poštujem svaku nacionalnost, svaku veru i samo u ovom obliku će budućnost Kosova biti dobra.

Glas Amerike: Prioritetni tretman srpske zajednice, a vi ste predstavnik bošnjačke zajednice, zar ne vjerujete da ona zasjenjuje interese i bitna pitanja drugih manjinskih zajednica koje nisu srpske?

Emilija Redžepi: Radila sam sa Srbima i sa njima sam bila u parlamentu i glasala sam za mnoge važne zakone koji su u interesu srpskog naroda. Srbi moraju shvatiti da Bošnjaci, Turci, Goranci i Romi imaju ista prava. Ne mogu postojati privilegije samo za jednu nacionalnost, niti bi druga nacionalnost trebala biti viktimizirana. Nacija ne može biti superiorna. Činjenica da živimo na multietničkom Kosovu je vrednost. U prethodnim vladama je bilo tako, imali su koalicije sa listom Srpskom i srpska zajednica je uvek dominirala. Ne sada, vlada g. Aljbina Kurtija daje puno prostora drugim zajednicama, mnogi od nas su u institucijama. Ja sam potpredsednik Vlade i ovo je prvi put da nije Srbin i da je zadovoljstvo drugim zajednicama da se osećaju slobodno u svojoj zemlji.

Glas Amerike: Prošle godine ste spomenuli nekoliko incidenata na nacionalnoj osnovi. Pomenuli ste slučaj u Prizrenu, u Đakovici, gde pripadniku egipčanske zajednice nije bilo dozvoljeno da uđe u bar iz etničkih razloga. Rekli ste da je jedna od mogućnosti da se izvuče iz ove situacije da porodice, počev od albanske većine, prevaspitaju i odgajaju svoju decu sa idejom da na Kosovu ne živi samo jedna etnička zajednica, već postoje razne nacionalnosti i različite jezike i na to se moraju naviknuti. Gotovo godinu dana kasnije, vjerujete li da postoji pozitivna promjena u ovom aspektu?

Emilija Redžepi: Mi koji živimo u različitim sredinama, gde postoje različite zajednice, odrasli smo tako da smo se zajedno družili, zajedno išli u školu, zajedno radimo i nemamo takvih problema. Međutim, na Kosovu postoje etnički čisti prostori, gde žive samo Albanci, samo Srbi ili Bošnjaci, etničko selo, tako da je veoma važno da svoju decu školujete na način da ne živite samo vi ovde i to nisu samo vaša djeca važna, a jednako su važna i djeca drugih. Možda su različiti, ali oni su takođe Kosovari i morate ih voleti kao što volite svoje, poštujte ih i iznad svega oni su vaši prijatelji, vaše komšije, mogu biti vaši partneri ili kolege sa posla i cenim da još uvek treba da radimo u tom pravcu i ojačati naš sistem da damo prostor svima. Čak i Albanci moraju da nauče da na Kosovu žive druge kulture i da govore drugim jezicima. Srbi treba da znaju da su na Kosovu većina Albanci i gde ima i drugih koji govore druge jezike i moramo da se poštujemo i da živimo zajedno.