Na Međunarodnom forumu za žene, mir i bezbednost, održanom u Prištini, emotivnim govorom javnosti se obratila Venesa Sulejmani, ćerka Širete Tahiri-Sulejmani, žene koja je preživela seksualno nasilje tokom rata na Kosovu. Venesa je otvorila forum s ličnim svedočenjem o međugeneracijskoj traumi i borbi za dostojanstvo, ukazujući da „rat ne prestaje kada utihnu oružja – on ostavlja rane koje traju generacijama“.

„Imala sam samo četiri godine kada sam bila svedok ratnog zločina. Moje mentalno i fizičko zdravlje bilo je ugroženo narednih 15 godina. Pre dve godine sam odlučila da više neću dozvoliti toj traumi da uništi moj život, nas ili bilo koga drugog“, poručila je Venesa, dok su prisutni slušali u tišini.

Ispričala je kako je njenoj majci trebalo dve decenije da pronađe glas i hrabrost da govori o preživljenom nasilju. Danas, Venesa koristi svoj glas kao aktivistkinja za mentalno zdravlje, prevazilaženje stigme i podršku deci i porodicama koje nose teret nasledne traume. „Ta trauma me ne definiše. I nikada me neće ograničiti“, istakla je.

Na forumu su se čule i druge potresne priče iz različitih ratnih konteksta. Jedna od njih bila je svedočenje žene iz Srebrenice, koja je preživela genocid iz 1995. godine. „Imam sreću da sam preživela, ali sam rođena i odrasla u Srebrenici, u srcu tame. Bili smo izloženi svakodnevnom progonu, ubistvima, nasilju. Danas živim u istom gradu sa svojom porodicom i borim se za to da nijedna generacija više ne oseti užas rata. Mi želimo mir.“

Posebno je istakla važnost Centra za sećanje u Potočarima, kao ključno mesto za očuvanje istorijske istine. „Tamo dolaze mladi, učenici, buduće generacije – kako bi čuli i naučili šta se zaista dogodilo u Srebrenici.“

Forum u Prištini još jednom je potvrdio da ženske priče nisu samo svedočanstva bola, već i snažne platforme za pravdu, lečenje i kolektivno pamćenje.