Vlada Kosova objavila je zvanični program državnih manifestacija povodom 18. godišnjice nezavisnosti, sa nizom ceremonija, vojnih aktivnosti i institucionalnih događaja koji će kulminirati 17. februara u Prištini. Program predviđa državne počasti, paradu bezbednosnih struktura i centralni koncert, ali otvara i dileme o mestu manjinskih zajednica u samoj proslavi.

Prema objavljenom rasporedu, dan počinje podizanjem zastave u 07:00, nakon čega sledi svečana sednica vlade, odavanje počasti nestalima, ubijenoj deci, kao i posete grobovima dr. Ibrahima Rugove i Adem Demačija. U 09:00 predviđene su ceremonije u Prekazu, zatim svečana sednica Skupštine, dok će u 11:30 biti održan defile Kosovskih bezbednosnih snaga i policije. Državni prijem najavljen je za popodnevne sate, a program se završava koncertom Filharmonije.

Vlada u tehničkom mandatu je ranije formirala organizaciono telo za obeležavanje godišnjice, čime je formalizovan institucionalni okvir proslave. 

Istovremeno, deo međunarodnih i regionalnih krugova već beleži političke i simboličke efekte jubileja. U Sjedinjenim Američkim Državama, Senat države Njujork usvojio je rezoluciju kojom se obeležava 18 godina nezavisnosti i naglašava partnerstvo sa Kosovom i napredak institucija. 

Međutim, u samom programu državnih aktivnosti ne vidi se poseban segment posvećen zajednicama koje su podržale nezavisnost ili učestvovale u njenom međunarodnom priznanju. U političkom smislu, to otvara prostor za kritike da se proslava fokusira gotovo isključivo na institucionalni i većinski narativ, bez vidljive integracije multietničkog doprinosa.

Regionalni kontekst dodatno komplikuje sliku: pitanje međunarodnog priznanja i dalje ostaje politički sporno, s obzirom na to da deo država ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, što nastavlja da utiče na diplomatske i regionalne odnose. 

Na terenu, očekuje se snažna simbolika – od vojno-policijskog defilea do državnog prijema – ali politički analitičari upozoravaju da simbolika bez inkluzije može otvoriti novu debatu o tome ko je zapravo deo državnog narativa, a ko ostaje izvan njega.

Ključno pitanje koje se nameće pred 17. februar nije samo kako će proslava izgledati, već koga predstavlja.