Preminuo je Marko Lugonja (75), penzionisani general-potpukovnik Vojske Republike Srpske i dokazani pomagač ratnog zločinca Ratko Mladić. Umro je u Beogradu – gradu u kojem je godinama funkcionisala mreža zaštite za one koji su pomagali skrivanje najtežih zločina u Evropi nakon Drugog svetskog rata.

Apelacioni sud u Beogradu osudio je Lugonju 2017. godine na simboličnu, uslovnu kaznu: šest meseci zatvora – uslovno. Presuda koja je poručila da je pomaganje optuženom za genocid „manji prekršaj“, a ne svesno saučesništvo u bekstvu od pravde. Lugonja je priznao da je Mladića krio i snabdevao, jer mu je „bio komandant“.

Godinama je Mladić u Srbiji živeo bez straha: na stadionima, pod zaštitom sistema, sve do hapšenja 2011. godine. Sistem nije zakazao slučajno – sistem je radio kako je projektovan.

Mladić je pred Haškim tribunalom pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici i ratne zločine u Bosni i Hercegovini. Njegovi pomagači, poput Marko Lugonja, dočekali su starost na slobodi.

Smrt je došla pre istinske pravde. Presuda je izostala, odgovornost razvodnjena, poruka jasna: saučesništvo se isplati, ćutanje nagrađuje, a država pere ruke. Ovo nije kraj jedne biografije – ovo je bilans jedne politike.