NVO Aktiv predstavila je u četvrtak 28. aprila na događaju u Centru građanske energije, u Severnoj Mitrovici, izveštaj o migrantima i tražiocima azila, koji su se kretali kroz teritoriju Kosova i njen severni region Mitrovice na putu ka Evropskoj uniji u periodu od 2015 do 2020.

U publikaciji “Migraciona situacija u regionu Zapadnog Balkana/Kosova/Mitrovice”, analizirana je spremnost institucija, vladinih i nevladinih organizacija Kosova da pruže pomoć i podršku migrantima.

“Oko 700.000 pojedinaca iz regiona Bliskog istoka i Severne Afrike koristilo je takozvanu balkansku rutu ka centralnoj Evropi”, navodi se u izveštaju i ukazuje da su “loši ekonomski uslovi, prirodne katastrofe ili oružani sukobi, složene političke okolnosti, bili osnovni razlog za tranzitnu prirodu kretanja migrantske populacije kroz Kosovo i u EU”.

Kosovo se za međunarodne migrante na ruti Zapadnog Balkana koristi uglavnom kao tranzitna oblast ka Evropi. Podaci pokazuju da je u 2020. bilo 1409 tražilaca azila. “Od 1409, 887 lica ilegalno je ušlo na teritoriju Kosova, 20 njih je ušlo legalno, dok još uvek nije određeno kako su ušla 502 lica”, piše u izveštaju.

U ovoj studiji se objašnjava na koji način institucije i agencije na Kosovu učestvuju u procesu smeštaja migranata u prihvatne centre, pružanja medicinske i pravne pomoći, sve do procesa identifikacije. 

“Kosovo ima tri centra za azilante i počelo je da se bavi ovim pitanjem nedavno jer se, do 2009, uglavnom bavilo svojim povratnicima koji su napustili zemlju pre i tokom rata 1999”, piše u izveštaju.

Studija je pokazala da namera većine tražilaca azila nije da predugo ostanu u centrima za prijem na Kosovu. Prema informacijama dobijenim tokom primarnih istraživačkih aktivnosti, značajan broj migranata podnosi zahtev za azil samo da bi produžio svoj zakoniti boravak, obično oko 3 – 4 nedelje. Posle tog perioda odlaze u nepoznatom pravcu.

Prema podacima, većina migranata putuje u opštinu Vučitrn a odatle idu taksijem ili pešice do grada Mitrovice, a zatim idu dalje ka severnim opštinama koje se naslanjaju na granicu/administrativnu liniju sa Srbijom.

Krijumčarenje migranata na Kosovu predstavlja značajnu pretnju sveukupnoj bezbednosti, ističe se u  izveštaju. “Kriminalne mreže iskorišćavaju ranjivost migranata i njihovu nameru da što pre stignu u EU”, navodi se.

U izveštaju se navodi niz preporuka za bolje delovanje svih aktera, nadležnih lokalnih i centralnih institucija, nevladinog sektora, u cilju upravljanja migracionom krizom. Izveštaj „Migraciona situacija u regionu Zapadnog Balkana/Kosova/Mitrovice” dostupan je na linku OVDE.

Publikacija je izrađena uz podršku Evropske unije u okviru projekta „Bezbednost za ljudska bića i granice – Borba protiv krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu“.