Priština, 3. april 2025.
Pripremio: Berzat Berzati za Kosova.info

Premijer Aljbin Kurti održao je danas niz sastanaka sa predstavnicima nevećinskih stranaka koje su osvojile mandate na izborima održanim 9. februara. Na dnevnom redu bili su razgovori o budućoj saradnji, raspodeli političkog uticaja i – kako je saopšteno – „pitanjima od interesa za zajednice“.

Na sastanku su, između ostalih, prisustvovali Duda Balje (SDU), Aljbert Kinoli (romska stranka), Veton Beriša (Egipćanska stranka), Rasim Demiri (Koalicija Vakat) i Adem Hodža, koji se formalno vodi kao predstavnik goranske zajednice.

Međutim, ono što je izostalo iz diskusije – ili je svesno marginalizovano – jeste pitanje institucionalne zastupljenosti i prava goranske zajednice, ili inicijativa za formiranje opštine Gora.

U trenutku kada Kosovo deklarativno teži evropskim integracijama i inkluzivnosti, na političkoj sceni se dešava suprotno: manipulacija manjinskim glasovima zarad ličnih pozicija i političke trgovine. Najnoviji primer dolazi od Dude Balje, liderke SDU, koja je zatražila od premijera Aljbina Kurtija formiranje „bošnjačke opštine“ u Prizrenskom regionu.

No, analiza izbornih rezultata baca ozbiljnu sumnju u legitimitet takvog zahteva. Balje nije osvojila značajan broj glasova u bošnjačkim sredinama, naročito ne u regionu Župe – gde većinski žive Bošnjaci. U tim sredinama imala je slab rezultat u poređenju sa NDS-om, najglasnijom bošnjačkom partijom, i Koalicijom Vakat.

Mandat zahvaljujući Gorancima – iz Severne Makedonije

Ključnu ulogu u osiguravanju njenog poslaničkog mandata igrali su upravo Goranci iz opštine Dragaš i dijaspore, posebno iz Severne Makedonije. Politička realnost je sledeća: bez goranskih glasova, Balje ne bi ni bila u parlamentu. A sada, koristeći tu poziciju, ignoriše upravo one koji su joj to omogućili.

Postavlja se pitanje: zašto lobira za interese biračkog tela koje joj nije dalo podršku, dok stvarne zahteve Goranaca – poput inicijative za formiranje opštine Gora – ne pominje?

Adem Hodža: Formalni predstavnik, funkcija bez obaveza?

Ni drugi deklarisani predstavnik Goranaca, Adem Hodža, ne pokazuje političku volju da se zalaže za zajednicu koju formalno predstavlja. Tokom svog mandata nije inicirao nijednu meru u korist Goranaca. Njegovo političko delovanje, prema ocenama iz same zajednice, više podseća na izvršavanje političkih direktiva Srpske liste, nego na autentično zastupanje interesa lokalnog stanovništva.

Pritisci preko paralelnih struktura i lokalnih posrednika

Prema tvrdnjama lokalnih izvora i predstavnika civilnog sektora, nad pripadnicima goranske zajednice vrše se sistemski pritisci. Kroz delovanje paralelnih mehanizama Srbije na Kosovu, Gorancima se navodno preti ukidanjem socijalnih i finansijskih davanja, administrativnim otežavanjem kretanja, kao i ciljanim birokratskim opstrukcijama.

Pored toga, pojedinci za koje se tvrdi da imaju veze sa bivšim bezbednosnim strukturama – a koji i dalje imaju uticaj u lokalnim institucijama – koriste svoj položaj da utiču na političke stavove i biračko ponašanje unutar goranske zajednice. Prema istim izvorima, članovi njihovih porodica često koriste zdravstvene usluge u Srbiji ili su zaposleni u zdravstvenim ustanovama na osnovu navodnog političkog pogodovanja(manjinskih kvota). Ovakve aktivnosti, prema mišljenju pojedinih analitičara, doprinele su neuobičajeno visokom porastu podrške kandidatima povezanim sa srpskim partijama tokom poslednjih izbora.

Zajednička odgovornost ili zajednički zaborav?

Goranci: Građani drugog reda?

Oboje – i Balje i Hodža – duguju svoje mandate goranskoj zajednici. No, nakon ulaska u skupštinske klupe, ta zajednica postaje politički „nevidljiva“. Za razliku od drugih manjina koje artikulišu jasne političke zahteve, Goranci ostaju politički pasivizovani, bez pravog glasa i bez strukturalne podrške.

Ključno pitanje za institucije i partnere Kosova:

„Koliko još izbornih ciklusa će goranski glasovi biti korišćeni kao moneta za popunjavanje tuđih mandata, a da zauzvrat ne dobiju ništa?“

U vremenu kada se govori o decentralizaciji, kulturnoj autonomiji i političkoj inkluziji, ignorisanje legitimnih zahteva Goranaca od strane njihovih formalnih predstavnika nije samo moralno problematično – već i institucionalno neodrživo.

I koliko još izbornih ciklusa će goransko pitanje biti gurano pod tepih?