Dok se danas održava 25. pokušaj konstituisanja kosovske Skupštine, politička kriza ulazi u svoju apsurdnu fazu. Opozicija, koja je u prvim danima nakon izbora pompezno najavljivala pravnu i političku ofanzivu – uključujući i mogućnost osporavanja mandata Pokreta Samoopredeljenje – sada deluje kao da je od te ideje digla ruke i odlučila da, pod znakom pitanja, preživi naredne četiri godine „u iščekivanju globalne promene političke klime“.

Bez jasne strategije i bez ikakvog institucionalnog pritiska, opozicione stranke više liče na pasivne posmatrače nego na aktere koji pretenduju da budu alternativa. Politički vakuum dodatno produbljuje činjenica da već 24 puta zaredom poslanici nisu uspeli da izaberu ni predsednika Skupštine, što je preduslov za formiranje nove vlade.

Pokret Samoopredeljenje, kao relativni pobednik sa 48 mandata, nastavlja da insistira na svojoj kandidatkinji Aljbuljeni Haždiju i odbija da ponudi bilo kakvu alternativu. Iako premijer u ostavci Aljbin Kurti javno govori o spremnosti na kompromise, sve ukazuje da se iza kulisa igra iscrpljujuća partija političkog šaha, u kojoj ni jedna figura ne zna čiji je sledeći potez.

U međuvremenu, građani ostaju taoci institucionalnog zastoja, dok međunarodna zajednica pojačava pritisak, apelujući na odgovornost političkih aktera. Ipak, izgleda da se mnogi unutar kosovskog političkog spektra više oslanjaju na „promenu vetrova“ spolja nego na snagu domaćeg dogovora.