Mogućnosti za članstvo Kosova u NATO danas su znatno veće nego ranije, usled promena u globalnom bezbednosnom okruženju i snažnije podrške međunarodnih partnera, izjavio je ministar odbrane Ejup Maćedonci, ukazujući na intenziviranje političkih i vojnih procesa koji vode ka integraciji u Alijansu.

Proces približavanja NATO-u, prema njegovim rečima, ubrzan je nakon promena u strateškom okruženju i novih bezbednosnih izazova u svetu, kao i zbog većeg angažmana Sjedinjenih Američkih Država i evropskih saveznika.

„Verujem da su promene u strateškom i globalnom bezbednosnom okruženju, kao i promene u poziciji SAD u odnosu na NATO, ali i same Alijanse, učinile da su mogućnosti možda mnogo veće nego ranije. Posebno smo svedoci da je prošle godine, u decembru, jedna tačka u zakonu o odbrani koji je usvojio američki Kongres adresirala i pitanje članstva zemalja Zapadnog Balkana u NATO. Poznato je da trenutno samo dve zemlje regiona nisu u NATO – Kosovo i Bosna i Hercegovina, dok je Srbija jasno protiv članstva“, rekao je Maćedonci u izjavi za Gazeta Blic.

On je naglasio da međunarodni partneri, uključujući SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i pojedine države Evropske unije, u razgovorima sa kosovskim institucijama sve češće ističu značaj uključivanja Kosova u bezbednosne strukture Alijanse.

„Imamo i Ujedinjeno Kraljevstvo i mnoge zemlje Evropske unije koje u razgovorima s nama naglašavaju važnost angažmana Kosova kao dela NATO. Mi smo napravili i pravimo niz koraka. Postavili smo temelje za članstvo jer se Bezbednosne snage Kosova i Ministarstvo odbrane razvijaju u skladu sa standardima NATO. Oprema, sistemi naoružanja i sve što se nabavlja za potrebe vojske kupuje se po standardima NATO i iz zemalja NATO“, naveo je Maćedonci za Gazeta Blic.

Prema njegovim rečima, pitanje članstva redovno se otvara u razgovorima sa partnerima i već je ugrađeno u niz bilateralnih i bezbednosnih sporazuma.

„U svim razgovorima sa partnerima pitanje članstva u NATO postavljamo kao prioritet i strateški cilj. Bezbednosne snage Kosova danas su spremne da svojim vojnim kapacitetima doprinesu NATO“, rekao je on.

Bezbednosni analitičari ocenjuju da se proces približavanja NATO-u odvija u fazama, kroz standardizaciju vojske, političku podršku ključnih saveznika i regionalne bezbednosne promene, dok formalni rokovi za podnošenje kandidature nisu javno definisani.

Prema pisanju kosovskih medija, pitanje članstva sve češće se pojavljuje u diplomatskim i bezbednosnim agendama, posebno nakon usvajanja američkih zakonodavnih inicijativa koje se odnose na Zapadni Balkan i jačanja vojnih kapaciteta u regionu.

Kosovo je jedina teritorija Zapadnog Balkana, uz Bosnu i Hercegovinu, koja još nije deo NATO, a politički vrh u Prištini članstvo vidi kao ključni bezbednosni i strateški cilj države.