Vrhovni sud Kosova je 19. decembra 2025. odbio kao neosnovanu žalbu Koalicije Vakat, čime je potvrdio odluku Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP/PZAP) u predmetu certifikacije kandidatkinje Ene Krasniqi (sestre Donike Kadaj-Bujupi).

Odluka je važna jer sud eksplicitno povlači crvenu liniju: kandidat za garantovana mesta ne može graditi pravo na “autentično” predstavljanje manjinske zajednice samo na osnovu etničkog porekla po majci. Vrhovni sud ocenjuje da bi takav pristup bio suprotan ustavnom poretku i međunarodnim standardima zaštite manjina, uz direktno upozorenje da bi se time otvorio prostor za zloupotrebu afirmativnih mera i udar na stvarnu reprezentaciju nevećinskih zajednica.

Kako je došlo do spora

Pre ove odluke, Centralna izborna komisija (CIK/KQZ) nije certifikovala Enu Krasniqi na listi Vakat, uz javne tvrdnje i sumnje o političkim manipulacijama identitetom (da je kandidatkinja ranije sebe deklarisala kao Albanka, a zatim kao Bošnjakinja zbog izbornog interesa). Koalicija Vakat je potom uložila žalbu IPŽP-u, ali je i ta žalba odbijena, a danas je Vrhovni sud potvrdio taj ishod.

Šta ovo znači za “garancije” i politiku rezervisanih mesta

Rasim Demiri i Koalicija Vakat godinama nastupaju sa porukom kontrole i “sigurnih mandata” u bošnjačkom korpusu. Međutim, ova presuda praktično poručuje da rezervisana mesta nisu politički “shortcut” i da institucije, kada su pod pritiskom dokaza i standarda, ipak znaju da zatvore vrata modelima koji liče na inženjering identiteta.

Drugim rečima: možeš imati TV narativ i kampanju, ali kada sistem traži pravnu i ustavnu logiku – PR ne prolazi. Odluka Vrhovnog suda je signal da će svako “uvoženje” biračkog uticaja u garantovane mandate (bilo kroz identitetsko prepakivanje, bilo kroz taktičko preusmeravanje glasova) morati da prođe ozbiljan institucionalni filter, a ne političku improvizaciju.

Sažetak: Vrhovni sud je potvrdio da Koalicija Vakat nije uspela da “progura” certifikaciju kandidatkinje za garantovana mesta na osnovu porodičnog porekla, čime je potkopan narativ o “sigurnim garancijama” i pojačan institucionalni signal protiv zloupotrebe afirmativnih mera.