Iako nije počinio nikakav zločin, niti je bio pripadnik OVK, kako je to tvrdila Srbija, ipak je 77-godišnji Hazir Haziri proveo više od četiri meseca u beogradskom zatvoru. Iz tog iskustva, u ispovesti za EO, kaže da je jedinu snagu pronašao u sećanju na bivše političke zatvorenike koji su godinama i decenijama patili u tim zatvorima isključivo zbog svojih političkih stavova.

Hazir Haziri, koji se na Kosovo vratio u večernjim satima 21. januara, sa emocijama govori o trenucima kada su ga na granici dočekali članovi porodice i građani, ali i o zagrljaju koji je dobio od policajaca Republike Kosovo.

Uputio je i apel svima koji putuju kroz Srbiju, pozivajući ih da to izbegavaju, jer, kako kaže, srpske vlasti sprovode neku vrstu osvete zbog toga što institucije Kosova hapse srpske kriminalce koji su počinili zločine na Kosovu.

Haziri opisuje trenutak svog hapšenja:

„Zaustavili su me u Merdaru i odveli u Beograd. Jednu noć su me zadržali, a da mi nisu rekli zbog čega. Pitao sam: ‘Možete li mi reći za šta sam uhapšen?’, a oni su mi rekli: ‘Optužen si za ratne zločine’. Teško mi je to palo, jer je to najteža moguća optužba… Dali su mi mesec dana pritvora, a nakon mesec dana su rekli da je to političko hapšenje i da moram ostati još. Tako sam ostao ukupno četiri meseca. Kao i svaki zatvor, i taj nosi ime najtežeg – ozloglašeni centralni zatvor Srbije. Ojačalo me je razmišljanje o tome da su moja generacija i moji prijatelji izdržavali zatvore po tri, pet, šest, petnaest, pa i dvadeset godina, uz najnečovečnije torture, i izdržali. A ja da klonem za četiri–pet meseci? Tu sam pronašao snagu“, ispričao je Haziri.

Kao jednu od retkih svetlih tačaka ovog teškog iskustva, navodi to što je ćeliju delio sa Albancem iz Skadra, koji je pokazivao posebnu brigu o njemu. Ipak, bol zbog izgubljenog vremena provedenog između četiri zida zatvora, na teritoriji naroda koji je počinio masakre na Kosovu, ostaje.

„Ne mogu reći da sam imao loš tretman. Iako imam 77 godina, nisu me smestili sa kriminalcima. Bio sam sa Albancima iz Skadra, koji su se prema meni odnosili kao prema ocu, brinuli o meni i pomagali mi u svemu. Sve prođe. To je bio izazov. Nisam bio mlad – mlad čovek to lakše podnese, ali u tim godinama… Najviše me bolelo izgubljeno vreme, jer imam 15–16 unuka i unuka. Umesto da budem sa njima, bio sam tamo. Ali i to je prošlo“, kaže Haziri.

On opisuje i trenutak dolaska na Kosovo:

„Zahvaljujem se svim Albancima, kao i Jetishu Jashariju, koji me je posetio dva-tri puta. Zahvaljujem i Arianitu Kociju, koji je došao bez ikakvog angažmana, iz humanih razloga, samo da mi pomogne. Išao je na sud, pregledao spise. Juče su me pustili, advokat me je doveo, a moji su izašli da me dočekaju. Na granici su bili porodica i građani, doček je bio veoma emotivan, policajci su me grlili“, priča Haziri sa emocijama.

Haziri je imao i poruku za porodice koje imaju svoje najmilije u srpskim zatvorima:

„Imam poruku za očeve, sestre i braću koji imaju svoje voljene u zatvorima – neka budu mirni, jer postoji predrasuda da Srbi tuku zatvorenike, ali to nije tako. Oni znaju da su to politička hapšenja i zatvorenici se ne tretiraju loše“, naglašava on.

Govoreći o svim ovim hapšenjima koje sprovode srpske vlasti, Haziri kaže da su ona odgovor na delovanje institucija Kosova, ali je još jednom pozvao građane da izbegavaju putovanja kroz Srbiju:

„Imam poruku i za mlade, ali i za starije – ko god ima bilo kakvu vezu, neka ne putuje kroz Srbiju, jer vode kampanju kao protivodgovor našim institucijama koje hapse Srbe koji su zaista počinili zločine. Njihova logika je: ‘Ako vi hapsíte naše, hajde da i mi uzmemo nekoga’“, poručio je Haziri.