Premijer u tehničkom mandatu, Albin Kurti, ponovo je jasno razgraničio pravni okvir u kojem institucije Kosova mogu da klasifikuju političke subjekte i organizacije, odgovarajući na sve oštrije pozive i kontroverze oko Srpske Liste – SL.

U emisiji Politiko na Kanal 10 Kurti je naglasio da vlada ne može proglasiti političku partiju terorističkom organizacijom – takvu odluku, kako je rekao, mora da donese prokuratura i sudovi, ako postoje zakonski dokazi za to.

“SL je politička partija. Vlada ne može proglasiti političku partiju terorističkom organizacijom. Mi smo prethodno proglasili dve organizacije terorističkim, ali međunarodni partneri ih nisu prepoznali kao takve. Kod tih organizacija smo imali organogram sa jasno identifikovanim pripadnicima, ali to nije slučaj sa SL. U ovom slučaju, pravdu treba da donesu Tužilaštvo i sud,” rekao je Kurti.

Kurti se na ovaj način referisao na prošle odluke vlasti u Prištini, kada je Vlada Kosova označila dve paravojne formacije – “Civilnu zaštitu” i “Severnu brigadu” – kao terorističke organizacije zbog napada i obuke sa elementima nasilnog ekstremizma; te odluke su izazvale tenzije u severnim, pretežno srpskim opštinama, ali su i demonstrirale pravno utemeljen pristup koji Kurti sada ističe kao standard za takve kategorizacije.

Zašto je Kurti naglasio “sudski put”?

Kurti je time pokušao da deeskalira retoriku koja je u nekim medijima i političkim krugovima eskalirala do otvorenih poziva da SL bude tretirana kao bezbednosna pretnja. Takvi pozivi su, kako ocenjuju pravni eksperti, pravno neosnovani jer politička partija po definiciji deluje kroz politički, a ne oružani/delujući ekstremistički kanal – i takva etiketa mora biti potvrđena sudskim postupkom, a ne proizvoljnom odlukom izvršne vlasti.

SL kao politički akter i međunarodna pozadina

SL je zvanična politička partija formirana 2013. godine, dominantna među srpskom zajednicom u Kosovu i učestvuje u kosovskim izborima kroz deset rezervisanih mesta u Skupštini, ali istovremeno je i predmet spora zbog svojih stavova o statusu Kosova i bliskih veza sa Beogradom.

U međuvremenu, međunarodni akteri ponavljaju da bi svako ograničavanje političkih prava treba da se sprovodi unutar jasnog pravnog okvira, bez diskriminacije ili arbitrarnih odluka koje mogu da naruše izborni proces i inkluzivnost demokratskih institucija.

Konflikt prava i politike

Ovakav stav Kurtija signalizira separaciju pravnih procesa od političkih narativa: terorizam je pravna kvalifikacija koja mora biti dokazivo utvrđena u postupku, a ne politička etiketa kojom se diskvalifikuju protivnici ili ugrožavaju prava izborne konkurencije.

Ova izjava stupa u fokus upravo u trenutku kada se odnosi između Prištine i SL, ali i sa Beogradom, nalaze pod stalnim pritiskom zbog institucionalnih izazova, regionalnih tenzija i međunarodnih očekivanja stabilnosti.