Autor: Šaban Madžaraj, KOHA.net
Prijevod i adaptacija: Fatir Berzati

UNESCO i Evropska unija sada poseduju izveštaj kroz koji su lokalne institucije zaključile da je došlo do ilegalnog prenosa arheološkog materijala iz zamka Novog Brda u Srbiju. Ministarstvo kulture obavijestilo je obje ove institucije o koracima koje će preduzeti.

I da je putem medija spomenut slučaj krijumčarenja artefakata u martu prošle godine Ministarstvo kulture je obavestilo međunarodne institucije o slučaju krijumčarenja arheoloških ostataka iz zamka Novo Brdo. Također ih je obavijestio o koracima koje će preduzeti.

UNESCO i Evropska unija sada poseduju izveštaj kojim su institucije konstatovale da je došlo do nelegalnog prenosa arheološkog materijala u Srbiju. Osim toga, zatražena je i saradnja.

Nakon izvještaja Koha.net od 28. marta prošle godine da je časopis „Journal of Archaeological Science“ objavio studiju „Mumificirana životinjska koža sa sadržajem katrana iz zamka kasnosrednjovjekovnog grada Novog Brda (Centralni Balkan)“ pet autora iz Srbije, gde su prikazani rezultati novobrdskih artefakata dobijenih tokom 2015. i 2016. godine, MKOS je zatražio od Inspektorata za kulturno nasleđe da se pozabavi ovim pitanjem.

U izvještaju je potvrđeno da je arheološki materijal krijumčaren. Kasnije je ovaj izvještaj dopunjen drugim podacima, što je državi dalo osnov za pokretanje drugih postupaka.

U 2015. godini, kompanija “KOTO”, odabrana od strane UNESCO-a, započela je radove na restauraciji zamka Novoberda. Projekat je sa milion eura finansirala EU, dok je implementaciju i nadzor obavio UNESCO. Rad je rezultirao mnogim kvarovima, koji još nisu otklonjeni. Ministarstvo kulture je najavilo neke korake u vezi sa ovim saznanjima. Ali više od tri mjeseca nije odgovarao šta je preduzeo.

MKOS je, na insistiranje KOHA, saopštio da su se obratili naučnom časopisu „Journal of Archaeological Science”, gde su objavljeni neki od artefakata pronađenih na lokalitetu, „da traže suspenziju i povlačenje članka, jer na osnovu analize Inspektorata, izmeštanje nalaza iz mesta – Dvorac Novo Brdo, van Kosova, izvršeno je bez dozvole nadležnih institucija Republike Kosovo“. Adresiranje je, prema MKRS-u, obavljeno putem elektronske pošte, tokom avgusta 2022. godine.

„Kako bismo dalje sarađivali na rješavanju ovog projekta, uputili smo zahtjev Uredu Evropske unije u Prištini i Uredu UNESCO-a, ‘Antena Venice Office’, u Sarajevu, u kojem predlažemo angažovanje međunarodnog stručnjaka za detaljnu procjenu stanja. uticaj restauratorskih zahvata u baštinu”, piše u odgovorima MKOS. Ali institucija na tome nije ostavila.

“Pošto nismo dobili nikakav odgovor iz Ureda u Sarajevu, zahtjev smo uputili Uredu u Veneciji, uz izvještaj Inspektorata za kulturnu baštinu”, stoji u odgovoru. MKOS se obratio i Generalnoj direkciji Evropske komisije za kulturu, kao poborniku ovog projekta, tražeći uvid i procjenu stanja na terenu.

Što se tiče posvećenosti Zamku, bez obzira na odgovore koje očekuje, MKOS je u procesu procjene situacije.

„MKOS trenutno završava projektni zadatak, za ‘Angažovanje stručnih konsultacija za strukturnu procenu i stanje zamka Novo Brdo’, uključujući ispitivanje postojeće situacije i preporuku kratkoročnih koraka za mere bezbednosti, kao i dugoročnih za rehabilitaciju i oporavak stanja. U toku mjeseca februara očekuje se raspisivanje tendera i prijem/angažovanje stručnog savjetnika”, piše u odgovoru.

Sam ministar kulture Hajrula Čeku je rekao da će država preuzeti konzervaciju i restauraciju objekata zamka u takozvanom Gornjem gradu.

KOHA je zatražila odgovor na ovo od urednika članka, biologa Chrisa Hunta, profesora na Univerzitetu “John Moores” u Liverpoolu, ali on nije odgovorio. Isti su ranije pokazali spremnost da, ukoliko kosovske institucije proglase da je arheološki materijal ilegalno poslat u Beograd, reaguje osoblje časopisa.

Prema njegovim riječima, institucije su najavile da su primile dopise, ali još nisu odgovorile na njih.

“Tako da moramo doći do zaključka da kosovske vlasti nisu bile u stanju da dokažu lošu akciju”, rekao je on krajem aprila prošle godine. On se žalio da kosovske institucije kasne sa odgovorom na njegov interes.

Krajem tog meseca, izveštaj Inspektorata za kulturnu baštinu na 16 strana utvrdio je da su u zamku Novobërda, pored trgovine arheološkim materijalom, vršeni i nestručni radovi koji su za posledicu imali urušavanje kamene fasade. Utvrđeno je da su istraživanja srpskih istraživača imala tendenciju da se lokalitet predstavi kao srpski srednjovekovni grad. Postoje i preporuke kako MKOS treba da postupi. Među njima je preporučeno pokretanje krivičnog postupka u organima gonjenja.

“Pošto su elementi krivičnih djela ispunjeni, MKRS bi trebalo da pokrene krivični postupak u organima gonjenja protiv odgovornih za štetu pričinjenu tokom arheoloških radova i iskopavanja”, navodi se u Izvještaju. Na istom mjestu, u dijelu preporuka, piše da “nakon detaljne identifikacije oštećenja, uključujući i arheološke nalaze iznesene iz zemlje, preko UNESCO-a, treba tražiti njihovo vraćanje u zemlju porijekla”.

Inspektorat za kulturnu baštinu u Izveštaju piše da su institucije Srbije, Arheološki institut Srbije, Narodni muzej u Beogradu, Tehnološki fakultet u Beogradu i Univerzitet u Novom Sadu analizirali arheološki uzorak iz kasnog srednjeg veka. mumificirana koža životinja sa sadržajem katrana.

„Ovaj arheološki uzorak iz zemlje porekla nezakonito je izvađen i transportovan u inostranstvo sa višeslojnog arheološkog lokaliteta, bez znanja i dozvole nadležnih institucija Republike Kosovo“, navodi se u izveštaju.

Pored studija objavljenih u Srbiji, država Srbije je finansirala i druge, koje su bile namenjene široj publici.

Nemanja Marković, radnik Arheološkog instituta u Beogradu, zajedno sa koleginicom Vesnom Bikiq, radnicom Narodnog muzeja u Beogradu, Željkom Temerinski i dvojicom predavača na Univerzitetu u Novom Sadu, Snežanom Vučetić i Jonjauom Ranogajcem, autori su rad koji je finansiralo Ministarstvo prosvete i kulture Srbije.

Sali Šoši, koji vodi kosovsku fondaciju „Kulturno nasleđe bez granica“ (CHWB Kosova), rekao je da je MKRS u ovom slučaju morao da pošalje verbalne beleške i zahteva odgovornost. Shoshi je u decembru prošle godine i dalje bio istog mišljenja.

„U ovom konkretnom slučaju, mislim da bi časopis trebao povući članak. Oni su objavili krijumčarski materijal. U drugom slučaju, MKOS bi morao uputiti protestnu notu i reći UNESCO-u i EU da je u ovom njihovom projektu bilo šverca i da se traži odgovornost”, rekao je Šoši. Prema njegovim riječima, na arheološkim lokalitetima koji obuhvataju velike površine, država bi trebala stalno biti prisutna sa multidisciplinarnim upravljačkim timovima. Tamo bi, prema Šošiju, uvek trebalo da postoje ljudi koji bi se bavili upravljanjem, proučavanjem i održavanjem.

Nakon insistiranja KOHA-a, u ime kompanije “KOTO”, pravni referent Darko Gligorijević rekao je da je UNESCO realizator postupka nabavke i da je u skladu sa svojom ulogom dobio sve potrebne dozvole za konzervatorske radove i restorative. On je pokazao da su u nekim slučajevima mnogi arheološki nalazi predati Arheološkom institutu Kosova.

Prema Gligorijeviću, koji se u fusnoti pominje Kosovo, u dva navrata “preduzeće je Arheološkom institutu Kosova isporučivalo” neke pokretne nalaze pronađene tokom arheoloških radova na predmetnom projektu”.

Ali “KOTO” i dalje nije imao odgovor na direktna pitanja o tome sa kojom su dozvolom artefakti poslati u Beograd i sa kojom dozvolom se radi njihovo proučavanje. Međutim, iz Regionalnog ureda UNESCO-a u Sarajevu, koji je vodio cijeli proces konzervacije i restauracije Dvorca, nikada nisu odgovorili.