Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović je, u intervjuu za RTV Slovenija, rekao da su priznanje nezavisnosti Kosova, članstvo zemlje u NATO-u i sankcije Rusiji kao deo zajedničke spoljne i bezbjednosne politike Evropske Unije – završene stvari.
„Znate da je upravo gospodin Đukanović doneo pitanje crkve u svakodnevnu politiku. Ono je stavljeno ad akta. Mislim da sada i političari u Crnoj Gori imaju negdje fokus na temama koje su od suštinske važnosti za građane, a to su ekonomski i životni standard, vladavina prava i evropske integracije. Dok su nas dijelili i stavljali fokus na te podjele, ono što se dešavalo je da se jedan mali krug ljudi povezan sa prethodnom vladajućom strukturom snažno obogatio, stalno plašeći narod i promovišući različite neistine o ovakvom ili onakvom uticaju u Crnoj Gori upravo toliko dugo opstajao na vlasti“, objasnio je on.

Milatović je kazao da će svoj mandat posvjetiti cilju da zemlja uđe u Evropsku Uniju i da se nada da će svi politički subjekti pokazati odgovornost u tom smislu.

„I to me najviše brine, da li ćemo zajedno kao društvo uspeti da se ujedinimo oko nekih zajedničkih stvari ili ćemo se i dalje vrteti u krug i biti dio, u najgorem mogućem smislu reči Balkana, i ne zakoračiti iz njega prema nečemu što znači jedna uređenija Evropska priča“, naglasio je on.

Ukazao je da je do 2020. godine Crna Gora bila skoro pa zarobljenu državu, zarobljena od strane organizovanog kriminala i korupcije.

„Nakon toga defakto imamo političku volju ali postojala je institucionalna nestabilnost. Možda smo i mi kao građani imali prevelika očekivanja da će se stvari preko noći promijeniti. Siguran sam da ćemo kao mala zemlja uz pomoć naših strateških partnera, zemalja koje nas najbolje razumiju a sasvim sigurno da je Slovenija jedna od njih dobiti taj novi vjetar u leđa i postati punopravna članica Evropske Unije, moje neko nadanje je u narednih 4-5 godina“, kazao je on.

Odgovarajući na pitanje o mogućnosti rasta prosječne plate u Crnoj Gori Milatović je rekao da ako Hrvatska može da ima hiljadu evra, pa sasvim sigurno je da može i Crna Gora kao mali sistem, kao zemlja koja je u smislu prirodnih resursa, kulture, podneblja vrlo slična Hrvatskoj.

„Tako da ja zaista smatram da su u pitanju realne ekonomske stvari koje su ostvarive u okviru mandata jedne stabilne proreformske i proevropske Vlade“, rekao je on.