Šef Vladine komisije za nestala lica Andin Hoti izjavio je za kosovski online medij na albanskom jeziku KosovaPress da je Srbija dodala nekoliko paragrafa u dokument o nestalim licima, za koji se tvrdi da su ga strane potpisale u okviru Briselskog dijaloga. I u ovakvom obliku ovaj nacrt je neprihvatljiv, kaže Hoti, prema kome Srbija dodaje nove paragrafe kako bi se taj proces odužio.

Zamenik premijera Besnik Bisljimi je prošlog meseca saopštio da je od izaslanika Evropske unije za dijalog Kosovo-Srbija Miroslava Lajčaka dobio nacrt dokumenta, koji bi trebalo da bude potpisan po pitanju nestalih lica.

Bisljimi je naveo da će dokument, za koji je rečeno da bi mogao biti potpisan tokom januara u Briselu, ako bude sastanka na visokom nivou, prvo razmotriti Andin Hoti.

S tim u vezi, Hoti kaže da svaki put kada se ukaže prilika za potpisivanje dokumenta za nestale, Srbija postavlja nove zahteve koji su nerazumni.

Prema njegovim rečima, ovakav dokument, uz nove zahteve Srbije, skreće fokus sa lica nasilno nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu.

„Decembarski nacrt koji sam video, Srbija je dodala još jedan ili dva paragrafa, što bi rekli samo odugovlačenjem ovog procesa, koji je bio veoma blizu potpisivanja, iako su sada ostavili ovaj veliki problem koji su nasilno nestali“, kaže on.

“Tamo već postoji, ne bave se njime ali su dodali neke nove nepotrebne, nerazumne, neshvatljive zahtjeve za takvu izjavu i ja to naravno ne prihvatam i vjerujem da ako odu, volio bih da se potpiše, ja ne znam da li će biti potpisano… (paragrafi) su nepotrebni, nisu u vezi sa onim što se desilo na Kosovu, ne utiču na realnost na Kosovu i nerazumni su koji bi nas odveli na drugi put koji skreće fokus sa nasilno nestalih lica u poslednjem ratu na Kosovu”, kaže Hoti.

Hoti je najavio da je Kosovo spremno da potpiše dokument, ali bez novih zahteva Srbije.

On kaže da su sačinili mišljenje za koje očekuje da će ga Lajčak ispitati ili će o njemu razgovarati na narednom sastanku premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Ne znam da li će to sada biti potpisano, posle avgusta, Srbija će odugovlačiti ovaj proces, prolongirati ovu deklaraciju, postavljati nove zahteve, stavljati nove paragrafe koji su nama neprihvatljivi. Ja sam u razgovoru sa gospodinom Bisljimijem izneo svoje mišljenje da su novi zahtevi koji su izašli nakon toga potpuno nepotrebni i verujem da će ih razmotriti gospodin Lajčak ili na sledećem sastanku kada će to imati, i ako bude sada u januaru sastanak premijera Kurtija i Vučića, ako bude potpisan bez njih, biće potpisan, sa njima ne verujem da će biti potpisan“, dodaje on.

U avgustu 2022. godine, uz posredovanje Evropske unije, pokušano je i potpisivanje deklaracije za nestale.

Srbija je pokazala protivljenje terminu “silom nestali”, od kojeg kosovska strana nije odustala.

Predsjednik Komisije za nestale osobe Andin Hoti kaže da je ovaj termin jedini koji je zasnovan na međunarodnoj konvenciji UN-a i koja deklaraciju čini pravno obavezujućom.

Takođe, u deklaraciji je i paragraf u kojem se države obavezuju da će otvoriti svu dokumentaciju koju imaju iz poslednjeg rata na Kosovu, čak i onu poverljivu.

Hoti kaže da bi otvaranje arhiva u Beogradu olakšalo proces rasvetljavanja sudbine nestalih lica.

„I 2022., pa i 2021. godine imali smo nekoliko svedoka koji su nam pričali o različitim lokacijama, počeli su da odlaze, zbog raznih zastrašivanja sa kojima se suočavaju iz Srbije, ali biće dosta izazovnije, ali šta može da olakša. proces i ono na šta aludiramo će umnogome olakšati, neće završiti slučaj nestalih, olakšaće rasvetljavanje sudbine nestalih, upravo su to dokumenti koje sam ranije pomenuo, arhiv u Beogradu, dr. arhive Vojske i policije Srbije, one koje su poverljive i koje još ne dobijamo, Srbija ih ne daje“, kaže on.

Međutim, čini se da Srbija nije zainteresovana za bilo kakav dogovor, s obzirom na tenzije koje je nedavno izazvala na severu Kosova.

Od 10. decembra, pojedine grupe Srba na severu zemlje su 20 dana postavile 14 barikada na putevima koji vode ka graničnim prelazima sa Srbijom.

Barikade su postavljene i kod graničnog prelaza Merdare, na teritoriji Srbije.

Svi ti događaji utiču i na proces nestalih osoba, kaže sin nestale osobe Ukshin Hotit.

„Ja sam član porodice, osim što sam predsednik komisije, a mi kao da se vraćamo u 1999. godinu, kao da ponovo gledamo rat na Kosovu 1999. godine, to je isti Vučić koji je i tada bio. zajedno sa Miloševićem. I posle 23 godine još uvek tražimo kosti, ili ljude u bilo kom obliku, nestale ovim snagama, posle 23 godine izlazi predsednik Srbije Vučić i ponovo preti uvođenjem srpske vojske na Kosovo, sa formular koji kaže da je ubijen, nastavljamo da tražimo njegove posmrtne ostatke prije 23 godine, prijeti da će nas ponovo ubiti, naravno da utiče, naravno da gubi kredibilitet, to je indirektno, ali i direktno utiče na nas jer tokom decembra meseca, prethodne sastanke koje smo imali sa srpskom stranom, nismo mogli da ih zadržimo, između radnih grupa“, kaže Hoti.

Kosovo nastavlja da traga za više od 1.600 ljudi koje su srpska policija i vojska nasilno nestale tokom poslednjeg rata na Kosovu.