Premijer u ostavci, Aljbin Kurti, u okviru Berlinskog procesa sastao se sa francuskim ministrom za Evropu, Benjaminom Hadadom. Prema saopštenju Kancelarije premijera, tokom ovog sastanka razgovarano je o produbljivanju odnosa između dvije zemlje, pitanjima bezbjednosti, regionalnim dešavanjima i procesu evropskih integracija.

„Premijer je istakao važnu ulogu Francuske za bezbjednost Evrope kao ključnog aktera Evropske unije i njen doprinos u regionu Zapadnog Balkana, naglašavajući i potrebu za dostavljanjem upitnika i dobijanjem statusa kandidata za Kosovo“, navodi se, između ostalog, u saopštenju Kancelarije premijera.

Kurti je izrazio zahvalnost za podršku Francuske i partnerstvo dvije zemlje. Na sastanku je razgovarano o zajedničkim vrijednostima koje, prema Kurtiju, otvaraju mogućnosti za proširenje i jačanje međusobne saradnje.

Kosovo je na Berlinskom samitu predstavljao premijer u ostavci, Albin Kurti. Tokom govora na jednoj od sesija, Kurti je rekao da su postignuća u njegovoj državi zasenjena „senkom prijetnji i kontinuirane agresije“ od strane Srbije, zahtevajući da se Beogradu ne dozvoli da deluje „bez kazne“.

Kurti je naglasio da napad na Kosovsku policiju u Banjskoj kod Zvečana u septembru 2023. ne sme biti ignorisan. Podsetio je da je za taj napad odgovornost preuzeo Milan Radojičić – bivši zamenik predsednika Srpske liste, glavne srpske partije na Kosovu koja uživa podršku Beograda – ali da se on ne suočava sa pravdom.

„Našim neprijateljskim susedima na severu ne sme biti dozvoljeno da deluju bez kazne, jer to podstiče nove upade i šalje opasnu poruku da napadi na suverenitet i teritorijalni integritet Kosova mogu ostati nekažnjeni“, rekao je Kurti, prema govoru objavljenom na Fejsbuku.

Kosovo je kontinuirano tražilo od Srbije da izruči Radojičića, dok se u zemlji trenutno sudi trojici od desetina optuženih za Banjsko ubistvo, kada je pripadnik Kosovske policije ubijen od strane naoružane srpske grupe.

Međunarodna zajednica je zahtevala da odgovorni za Banjsko ubistvo budu privedeni pravdi.

Tokom samita, Kurti je pozvao na jedinstvo kako bi se suprotstavili spoljnim pritiscima, ali i „unutrašnjim sumnjama“.

„Takvo jedinstvo mora se proširiti i na jugoistok našeg kontinenta. Zapadni Balkan je geografski unutar granica EU i NATO, ali sve zemlje su van EU, a polovina je izvan NATO pakta. To nije ni pametno ni stabilno. Da bismo zaustavili ruski ili kineski uticaj u Evropi, ne smemo ostaviti nijednu prazninu“, rekao je Kurti.

On je naveo da, dok traje rat između Rusije i Ukrajine, London „može mnogo pomoći podržavajući zemlje Zapadnog Balkana koje žele da se pridruže NATO-u, čime bi se zatvorila ova opasna sigurnosna rupa“.

Na samitu su učestvovali lideri iz Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, kao i predstavnici Nemačke, Francuske i drugih članica EU.

Albaniju je predstavljao premijer Edi Rama, Srbiju premijer Gojko Mamut, Crnu Goru premijer Milojko Spajić, Severnu Makedoniju premijer Hristijan Mickoski, a Bosnu i Hercegovinu predsedavajuća Saveta ministara Borjana Kristo.

Na ovom samitu je učestvovao i nemački kancelar Fridrih Merc.

Dan pre samita, u utorak, britanski kralj Čarls III organizovao je prijem za učesnike.

Berlinski proces je započet 2014. godine od strane bivše nemačke kancelarke Angele Merkel. Pre ove inicijative, tadašnji predsednik Evropskog saveta Žan-Klod Junker je proglasio „pauzu“ u proširenju EU.

Nakon toga, cilj Berlinskog procesa bio je da Kosovo, Albanija, Srbija, Severna Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina kroz jačanje međusobne saradnje pronađu mesto u institucijama EU.

Sporazum o postepenom ukidanju tarifa za mobilnu telefoniju i internet stupio je na snagu 2023. godine i bio je jedan od sporazuma potpisanih u okviru Berlinskog procesa.

Tokom godina, Berlinski proces se proširio i od tada se održavaju godišnji samiti. Izuzetak je bila 2021. godina kada je zbog pandemije samit održan u prilagođenom virtuelnom obliku, bez sastanaka između državnih lidera.

Berlinski proces sada ima deset partnerskih zemalja: Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Francusku, Nemačku, Grčku, Italiju, Poljsku, Sloveniju i Veliku Britaniju.

Jezgro Berlinskog procesa je „Agenda povezivanja“, koja se odnosi na ekonomski rast i stvaranje radnih mesta u regionu Zapadnog Balkana.

Regionalno jedinstveno tržište i Zelena agenda potpisani su na Sofijskom samitu 2020. godine.

Samiti su održavani u različitim zemljama od početka procesa.

Godine 2023. samit je održan u Tirani. Dok su 2022, 2021. i 2014. godine održani u Berlinu.

Godine 2020. samit je održan u Sofiji, Bugarska; 2019. u Poznanju, Poljska; 2018. u Londonu, Engleska; 2017. u Trijestu, Italija; 2016. u Parizu, Francuska i 2015. u Beču, Austrija.