Izvor: Večernji List
Prijevod i adaptacija: Berzat Berzati

Na Kosovu je stvarno vruće, kipti i sa neba i sa zemlje. I dok se od sunca znoji Kosovari, u klimatizovanoj kancelariji premijera Vlade Kosova Aljbina Kurtija oseća blaga tenzija. Ali nasmejani premijer, kojeg poznajem godinama, uprkos brojnim pritiscima, čini se da se drži svog zacrtanog puta prenosi Kosova.info

Večernji List: Svi vas napadaju, zbog čega se čini da ste najveći krivac za sve, kritike stižu sa svih strana. Šta se dešava u odnosima sa međunarodnom zajednicom?

Premijer Kurti: Brisel i Vašington su se kladili na pogrešnog konja u Srbiji, na tamošnjeg predsednika. Na kraju se ispostavilo da to uopće nije konj, već lisica. Niko nije ni slutio da godinu i pet meseci nakon ruske agresije na Ukrajinu Srbija neće uvesti sankcije Moskvi, već će čak dozvoliti Sputnjiku da zadrži svoju regionalnu bazu u Beogradu. Umjesto svog razmišljanja i introspekcije, oni su mene gađali.

Brisel i Vašington su dozvolili Vučiću da ne potpiše sporazum iz Brisela i Ohrida, pa da prekrši taj sporazum i evo nas u situaciji da postoji drastična asimetrija u pristupu. Kaznene mere protiv mene, a sa druge strane izvinjenje predsedniku Vučiću.

Ovo je nepravda. Ali kažu da će te mjere biti kratkoročne, privremene i reverzibilne, pa ćemo vidjeti. Sa međunarodnim faktorima, kako evropskim tako i američkim, imamo redovnu komunikaciju i koordinaciju, ali imamo i male razlike, ponekad u pogledu taktike, a ponekad, na kraju, i strategije. Ali u smislu vrijednosti, interesa i ciljeva, nemamo razlike.

Večernji List: Zašto ste se odlučili na lokalne izbore unatoč činjenici da je međunarodna zajednica rekla “nemojte ih raditi”?

Premijer Kurti: Kada su 5. novembra prošle godine četiri gradonačelnika opština na severu Kosova podnela kolektivnu ostavku, zajedno sa deset narodnih poslanika u našoj Skupštini i 547 policajaca na severu, oni su zapravo želeli da se sistem naše Republike uruši iz vakuuma koji su napravili.

Ali to se ipak nije dogodilo. Zbog ovog neuspjeha postali su još agresivniji. Po našem Ustavu morali smo da imamo vanredne izbore i oni su bili zakazani za 18. decembar. Ali, prije toga smo se svi konsultovali sa našom predsjednicom Vjosom Osmani, svim stranačkim liderima i odgodili smo izbore za četiri mjeseca, za kraj aprila.

Sredinom marta ambasadori Kvinte/Petorke (Nemačke, Francuske, Italije, SAD, Velike Britanije i ambasador EU na Kosovu) poručili su da će, ukoliko prihvatimo Ohridski aneks Briselskog sporazuma i odložimo rok za registraciju političkih partija za pet dana, do 22. marta, izvesti Srpsku listu da učestvuje na izborima. Iako smo odložili rok i prihvatili Ohridski aneks, ja sam i dalje bio spreman da potpišem, ali ne i Vučići, i Srpska lista nije odgovorila.

Štaviše, osim što su bojkotovali izbore, pozivali su i druge da ih bojkotuju, a Beograd se upustio u neviđeno „maltretiranje“ Srba koji bi hteli da glasaju ili da se kandiduju. Na taj način se, na primjer, Aleksandar Jablanović povukao iz kampanje dva dana prije izbora koji su održani 23. aprila. Dakle, odložili smo izbore za četiri meseca, produžili smo datum registracije stranaka, prihvatili smo i Ohridski aneks Briselskog sporazuma, ali to ipak nije promenilo situaciju.

Morali smo održati izbore. To nije bio naš izbor, već odredba našeg Ustava, zahtjev našeg zakona. Time smo završili sa četiri albanska gradonačelnika opština, koji zaista imaju krhki legitimitet jer je procenat izlaznosti na izborima bio veoma nizak, ali ipak imaju neke procente na izborima, dok ostali imaju nula. U kabinet gradonačelnika možete ući samo izborom, ne nasilnim ponašanjem, ne nasiljem nad NATO, policijom i našim novinarima, ne bombama i mecima.

Spreman sam za održavanje privremenih izbora. Osim toga, napravio sam dodatni ustupak smanjivši prisustvo naše policije u zgradama i oko njih za 25%. Pored toga, održavaćemo redovne dvonedeljne konsultacije sa KFOR-om i EULEX-om kako bismo procenili celokupnu bezbednosnu situaciju i smanjili naše prisustvo policije.

Ne borimo se protiv kosovskih Srba, srpskog stanovništva, već protiv zločinaca i počinilaca raznih zločina, ali ne samo od Srba. Organizirani kriminal je multietnički. U poslednje dve godine eliminisali smo 16 ilegalnih krijumčarskih ruta u severnom delu Kosova. Zatim osam laboratorija za proizvodnju narkotika i pet za proizvodnju kriptovaluta.

Večernji List: Što SAD i EU zapravo žele od vas? Da li žele stvaranje Republike Srpske u okviru Kosova?

Premijer Kurti: Oni pre svega žele deeskalaciju situacije na severu Kosova i normalizaciju odnosa sa Srbijom i mi se u potpunosti slažemo sa njima. Što se tiče deeskalacije, povlačenja policije i prijevremenih izbora, to je nešto što su tražili i mi smo pozitivni u tome i pozitivno odgovaramo na ovaj zahtjev. Ali ne mogu odmah da izvučem policiju iz tih zgrada jer su napolju razni ekstremni elementi organizovanog kriminala i istovremeno elementi paralelnih nelegalnih struktura Srbije. Stoga sam na njihov zahtjev odgovorio proporcionalnim i postupnim smanjenjem broja policajaca. S druge strane, rekao sam da ne mogu nikoga natjerati da podnese ostavku ili napusti službene zgrade koje su zapravo vlasništvo naše Republike, ali hajde da održimo vanredne izbore. Zakon o lokalnoj samoupravi u članu 72 kaže da je moguće održavanje prijevremenih izbora ako se peticije prijavi 20% biračkog tijela i potom se glasa. Ako više od 50% birača glasa protiv tog predsjednika, mandat mu se praktično oduzima. Moramo legalno krenuti ka novim prijevremenim izborima.

Međunarodna zajednica je svjesna da ima posla sa zvaničnim krajnje desnim Beogradom, koji naizmjenično stvara probleme u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i na Kosovu – svakog mjeseca na red dođe jedan od susjeda. Želimo pravdu dok se međunarodna zajednica plaši destabilizacije i tu postoji jaz.

Ovaj jaz je proširen još jednim jazom kada međunarodna zajednica ima mala očekivanja od Vučića u sadašnjosti, ali velike nade na srednji rok. Stoga, kada god Beograd napravi pozitivan gest, oni ga uveličaju, jer imaju izuzetno mala očekivanja. U tom smislu, međunarodna zajednica je, paradoksalno, optimističnija prema Vučiću nego prema njemu samom! Naravno, ja sam najveći optimista, ali sam optimista za Kosovo, za EU i NATO, ali ne kada je Vučić u pitanju.

Večernji List: Koliki je to pritisak Vučiću, s obzirom da međunarodna zajednica kritikuje vas, a ne njega? Takođe, pročitao sam njegovu izjavu da vas je uporedio sa Enverom Hodžom, da radite kao on i da ne želite da Srbin ostane?

Premijer Kurti: Beograd vodi hibridni rat protiv Kosova. Zovu me različitim imenima jer svaka njihova etiketa brzo izblijedi pa ih moraju zamijeniti. Svakog meseca objavljuju da sledećeg meseca počinje oluja na Srbe na Kosovu. Uopšte se ne stide što će ispasti lažovi jer znaju da se više niko ne čudi.

Često i javno maštaju o osveti Albanaca nad Srbima u 21. veku, jer dobro znaju šta su radili na Kosovu tokom 20. veka. Želimo i zalažemo se za pravdu bez osvete i protiv osvete. Srbi su građani Kosova sa ljudskim i građanskim pravima i potrebama. Ja sam premijer svih koji žele i moram služiti svima bez razlike. Za ministra imam Nenada Rašića, najpopularnijeg srbijanskog političara na Kosovu. Samo njega vlast u Srbiji mrzi više od mene. Beograd želi da oni odlučuju ko je Srbin, a ko nije. Recimo, automobili Srba sa Kosova koji su vratili registarske tablice RKS-u su u mnogim slučajevima spaljeni, a iz Beograda o tome nema ni reči. Dakle, sa stanovišta Beograda, postoje dobri i loši Srbi. Oni koji imaju člansku kartu vladajuće stranke su dobri, dok su svi ostali loši.

S druge strane, ovo je konfrontacija između nove Republike Kosovo i države koja je nominalno Republika, a koja bi u stvari želela da se vrati u kraljevinu. Ne samo demokratija, nego i Republika smetaju autoritarnom predsjedniku i on bi želio da bude kralj.

Nije slučajno što je porodični krug predsjednika postao mnogo važniji od državne hijerarhije i političke stranke. Na severu Kosova imamo mirne i lepe dane kada iz Beograda nema naloga za nasilje. S druge strane, u Srbiji, na TV ekranima, u rijaliti programima, a zatim u školama i ulicama, imate mnogo nasilja i ubistava. Srbi na Kosovu žive mnogo bolje od Srba u Srbiji. Ali kriminalci u Srbiji žive mnogo bolje nego na Kosovu. Vidite da su Vučićevi protesti na Kosovu nasilni, a anti-Vučićevi protesti u Beogradu mirni. Život Srba na Kosovu otežava Beograd, koji im ne dozvoljava da se integrišu. Ljudi koji se ne integrišu ne žive najbolje, dok oni koji se integrišu žive bolje.

Ali Beograd ne želi da žive bolje, on želi nekako da podgreje tenzije i potencijal za destabilizaciju. Ja sam premijer svih građana Kosova, uključujući i Srbe, i smatram da politika treba da služi svim građanima javno bez diskriminacije.

Večernji List: Znači li to da Beograd želi podelu Kosova?

Premijer Kurti: Kao što se čini, ova ideja nije mrtva. Pre pet godina projekat podele Kosova bio je miran i dijaloški, a danas je nategnut i nasilan, jer u dijalogu više nisu mogli da nađu sagovornika, odnosno sagovornika, koji bi mirno razgovarao o podeli. Najveću štetu integraciji Srba na Kosovu naneo je upravo ovaj projekat razdvajanja.

Sada želim normalizaciju odnosa na evropski način implementacijom sporazuma sa svih 11 tačaka, o čemu smo se odlučili u Briselu 27. februara, a to je prije svega de facto međusobno priznanje. Ovaj sporazum je također postao dio zaključaka Evropskog vijeća. Potrebna nam je normalizacija i evropeizacija odnosa sa Srbijom, koja se kao takva, nažalost, tome snažno opire. Dobrosusjedstvo znači svako u svom domu i svi zajedno u evropskom susjedstvu. Ali od decembra 2015. nema napretka u Poglavlju 35 u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, a to poglavlje se odnosi na dobrosusedstvo Srbije sa Kosovom.

Večernji List: Govorite o tih 11 tačaka sporazuma, možete li mi nešto objasniti? Potpisujete sporazum sa predsednikom Srbije, ali on ne podržava to što potpisujete! Kako taj sporazum nije potpisan, ali je obavezujući?

Premijer Kurti: Dogovor međunarodnih posrednika, pre svega Brisela, ali i Vašingtona, da nije obavezno da Vučić potpiše taj osnovni sporazum i da može da govori o prioritetima i granicama sa kojima će učestvovati u primeni tog sporazuma, doveo nas je do ove situacije. To je obaveza EU, koja je rekla da je, što se nas tiče, ovo sporazum i da je ovaj sporazum između Kosova i Srbije obavezujući u smislu Bečke konvencije. Sa stanovišta Brisela, mi imamo dogovor i oni bi trebali da garantuju da taj sporazum neće biti prekršen i da će biti sproveden.

Večernji List: Je li vam tih 11 točaka prihvatljivo?

Premijer Kurti: Naravno da jesu. Želim implementaciju svih tih tačaka, bezuslovno, u potpunosti i što je prije moguće.

Večernji List: Ali pominje se i formiranje Zajednice srpskih opština? Da li vam je ovo prihvatljivo?

Premijer Kurti: Član 7 govori o samoupravljanju srpske zajednice, što je u vezi sa članom 10, koji kaže da svi prethodni sporazumi, koji su važeći i obavezujući, moraju biti u potpunosti sprovedeni. Imamo 39 takvih sporazuma. Dva od njih se odnose na udruživanje opština sa srpskom većinom iz 2013. i 2015. godine. Rekao sam kako ja to vidim, spreman sam da srpska zajednica na Kosovu bude bolje organizovana da dobije što više kvalitetnih javnih usluga i da poštuje sva svoja prava koja su po Ahtisarijevom planu prilično obimna, ali sve to mora biti u skladu sa Ustavom Republike Srpske i njenim pismom u skladu sa Ustavom Republike Kosovo i Kosovom., koji je upućen bivšem premijeru Kosova Mustafi, u kojem piše da to udruženje ne može imati izvršnu vlast niti predstavljati treći nivo vlasti. Ali istovremeno imamo i stav američke vlade koji je objavljen u tekstu u kojem piše da udruženje treba da bude koordinacija postojećih ovlasti koje imaju opštine. Za nas je teritorijalni etnonacionalizam apsolutno neprihvatljiv. Ovom tipu nacionalizma je potreban šovinizam i aparthejd, on je u suprotnosti ne samo sa građanskim društvom, nego čak i sa nacionalno-oslobodilačkim nacionalizmom.

Dali smo nacrt vizije srpske zajednice na Kosovu, koji je inspirisan hrvatskim modelom samoupravljanja kroz Srpsko narodno vijeće. Vučić za to nije hteo da čuje ni da čita. On želi zajednicu opština sa srpskom većinom protiv naše države, kao što je to učinjeno u Bosni i Hercegovini 1991. godine. Na Kosovu 4% stanovništva su Srbi. Ali oni imaju 10 od 38 opština, imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini od 120 i imaju 17 odsto odbornika u našim opštinama. Isto tako, srpski jezik je službeni jezik na celom Kosovu na svim nivoima uprave.

Znači, na Kosovu postoji pozitivna diskriminacija, ali Beograd želi Republiku Srpsku u okviru Kosova. To, naravno, nije moguće. Ne samo da nije poželjno, nego nije ni moguće. Istovremeno, Beograd ne želi da otvara pitanje reciprociteta, jer u Srbiji ima više nacionalnih manjina nego na Kosovu. Znači, ako želite nešto za Srbe negde drugde, razmislite i o manjinama u svojoj zemlji. U vranjskoj bolnici, koja pokriva Preševo ​​i Bujanovac, u Pčinjskom okrugu, nema nijednog lekara Albanca, dok su najmanje jedna trećina pacijenata Albanci. U Preševskoj dolini, u Bujanovcu, Medveđi i Preševu, odvija se hladno, tiho administrativno etničko čišćenje ukidanjem adresa albanskih stanovnika. Ako vam policija pokuca na vrata, a vas nema, briše vas iz registra. Žele da kažu da ovde niko ne živi. Na neki način, da biste se tamo prijavili kao rezident, morate stalno biti kod kuće.

Večernji List: Šta zapravo želi predsednik Srbije?

Premijer Kurti: Istorijski revizionizam. On je 5. decembra 2019. godine demantovao masakr srpskih snaga u Račku 15. januara 1999. godine, nazivajući to “izmišljenim događajem”. Isti demanti ponovio je i ovaj drugi Aleksandar Vulin 10. decembra 2021. Ali prvo moram da kažem da to nije stvar njihovih namera, već da on kao predsednik države hoće homogenizaciju. novca Srbije.

Ne mogu ni zamisliti, a kamoli definisati Srbiju bez hegemonije. Oni pripadaju onome što neki nazivaju neliberalnom demokratijom, koja niti vjeruje u ljudska prava niti toleriše politički pluralizam. U tom smislu, glavna politička stranka u Srbiji je Srpska pravoslavna crkva. Zato Vučić i Dodik deluju kao savetnici patrijarha. Već tri decenije širom svijeta pričaju o islamskom fundamentalizmu na Balkanu kako bi lakše širili svoj ortodoksni fundamentalizam. Oni žele državu, crkvu, vođu i političku stranku.

Zamišljaju da samo homogenizacija nacije omogućava teritorijalnu hegemoniju države. Protiv toga stojimo mi, narodi koje je Srbija više od jednog veka tlačila i eksploatisala i gde je više puta izvršila genocid, jer je želela našu zemlju bez nas. Treći faktor je međunarodna zajednica koja, po mom mišljenju, ili ne razume ili zatvara uši i oči pred činjenicom koju mi, narodi Balkana, znamo, a to je da predsednik Vučić voli i boji se Kremlja više nego Brisel ili Vašington. Zoran Đinđić, koji se borio protiv organizovanog kriminala u Srbiji, a intelektualno je bio mnogo dublji i orijentisan na Zapad, verovatno bi priznao nezavisnost Kosova. On je ubijen. Sada se Aleksandar Vučić niti bori protiv organizovanog kriminala niti želi da prizna nezavisnost Kosova.

Izašao sam iz srpskih zatvora pre više od dve decenije, ali Vučić nije izašao od kada sam bio u zatvoru. Možda zatvor nije jedini koji ima rešetke.

Večernji List: Da li ste se u jednom trenutku plašili da će doći do rata, zbog svih tih tenzija i kada je Vučić poslao vojsku na granicu?

Premijer Kurti: Da li će biti rata ili ne, zavisi od Beograda. U tom smislu, situacija nije mnogo drugačija od pre tri decenije. Tu smo da budemo oprezni i jaki, ali da se nikada ne plašimo. Države koje imaju kompleks superiornosti, kada se smanje ili oslabe, postaju opasne. Opet, Srbija je u tom smislu kao Rusija. Ali njihova opasnost za nas se ne pretvara u strah od njih, već u dodatne napore za razvoj i demokratiju. Kosovo je demokratska republika, koja je prema svim međunarodnim organizacijama prva među ovih šest zemalja Zapadnog Balkana po vladavini prava i slobodi medija, ljudskim pravima i borbi protiv korupcije. Istovremeno, demokratski napredak smo pratili i ekonomskim razvojem. Imali smo prosječan privredni rast od 7,35% bruto domaćeg proizvoda u ove dvije godine, istovremeno su se udvostručili izvoz i strane investicije, našoj privredi smo dodavali više od milijardu eura godišnje, dok nam je trebalo tri godine da dostignemo milijardu, državni budžet je 17% veći od prethodnog. Dakle, Kosovo je priča o dvostrukom uspehu, ekonomiji i demokratiji, a sa druge strane, mi smo uspešna priča o intervenciji NATO-a pre 24 godine da se zaustavi genocid Miloševićevog režima. Da bi bilo rešenje sa Srbijom, briselski sporazum mora da se primeni. Dok za pomirenje Srbija mora da se distancira od Miloševića i Putina, zvanični Beograd mora da krivi njih oboje za situaciju u kojoj smo se našli i oni i mi.

Večernji List: Prije nekoliko dana ste se fotografirali pored špijunskog aviona, tj. dron Bajraktar, da li ste se dogovorili sa medjunarodnom zajednicom i vasingtonom?

Premijer Kurti: Imamo svoju vojsku. Prošlo je dosta vremena otkako smo pokrenuli inicijativu za opremanje naše vojske dronovima Bajraktar i konačno smo ih kupili. Postigli smo uspješan dogovor i ugovor sa Turskom i platili dronove. Kada smo ih dobili, javio sam našim građanima, nisam hteo to da uradim dok svi dronovi koje smo kupili ne stignu na Kosovo. Dakle, dosta se pričalo o nabavci dronova sa Kosova, ali ja to nisam objavio sve dok na Kosovo nije stigao poslednji dron za koji smo potpisali ugovor.

Večernji List: Možemo li u budućnosti očekivati ​​nabavku tenkova i bombardera kako bi Kosovo postalo nezavisno u svojoj odbrani?

Premijer Kurti: Udvostručili smo godišnji budžet za odbranu Kosova i povećali broj vojnika za 80 odsto. Ovo nije da napadnete nekoga, već da se uspješno odbranite. Znate, oko naše granice sa Srbijom postoje ofanzivne baze srpske vojske i vojne policije, ukupno 48 i moramo biti oprezni i odgovorni. Dakle, potrebna nam je dobro opremljena vojska koja će uspešno braniti Kosovo od moguće srpske agresije.

Večernji List: Unatoč pomoći međunarodne zajednice?

Premijer Kurti: Mi uvijek računamo na pomoć međunarodne zajednice, ali u isto vrijeme moramo imati svoje snage. Težimo ulasku u NATO, za našu korist, ali i za naš doprinos.

Večernji List: Što se tiče Suda u Hagu, i dalje imate neke ljude u zatvoru, Thačija, Veseljija i još neke generale, šta Vlada Republike Kosovo radi po tom pitanju i da li verujete u njihovu nevinost?

Premijer Kurti: Rat OVK je bio pošten, čist, oslobađajući i antikolonijalni rat. Vjerujem u nevinost onih koji su tamo. Podržavamo njihovu zaštitu i do sada smo kao država platili više od 16 miliona eura za njihovu zaštitu. Međunarodna zajednica mora shvatiti da nisu završili svoj posao na polju pravde na prostorima bivše Jugoslavije, jer su devedesetih godina srpske snage ubile 150.000 nesrba. To znači da, ako je jedna osoba ubila do 10 njih, u Srbiji ima 15 hiljada serijskih ubica koji slobodno šetaju. Od ovog broja čak ni 1% njih nije završilo iza rešetaka. I ovdje imamo izraženu asimetriju koja je u suprotnosti sa pomirenjem naših naroda na Zapadnom Balkanu.

Večernji List: Zašto Aleksandar Vučić ne želi da potpiše?

Premijer Kurti: Zato što zna da sporazum koji je prihvatio predstavlja de facto priznanje Kosova. Prihvatio je sporazum da ga ne potpiše i nije ga potpisao da bi počeo da krši sporazum, kao što je to uradio u Savetu Evrope kada su glasali protiv Kosova 24. aprila ove godine. Članstvo Kosova u Savetu Evrope potrebno je kosovskim Srbima, ali ne i zvaničnom Beogradu. Napravili smo dogovor 2. maja ove godine u kojem smo rekli da treba otvoriti arhivu proteklog rata kako bi se saznalo što više o nasilno nestalim licima. Andin Hoti, koji je predsednik naše vladine komisije za nestale osobe i sin je nestalog Ukšina Hotija, uputio je pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i tražio da se na osnovu ovog sporazuma otvori arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, glavnog odgovornog za mnoge masakre u regionu Drenice, ali nije dobio odgovor na mnoge nestale osobe. Imamo 1617 nestalih iz prošlog rata.

Večernji List: Da li je moguće uskoro sastanete sa Aleksandrom Vučićem?

Premijer Kurti: Poslednji put kada smo bili u Briselu, 22. juna, nije hteo da se sastane sa mnom. Imali smo dva bilateralna sastanka, ja sa jedne strane, Vučić sa druge, sa Boreljom i Lajčakom. Vučić nije ni konstruktivan ni zainteresovan za razgovore koji bi doveli do sprovođenja naših dogovora.