Specijalne komore Kosova u Hagu su kritikovane zbog netransparentnosti, kašnjenja u objavljivanju materijala, kao i odugovlačenja prethodnog postupka. Smatra se da se radi o kršenju prava optuženih koji se nalaze u pritvoru od jeseni 2020.

Čak se razgovaralo i o uspostavljanju međunarodnog mehanizma koji bi pratio sprovođenje ljudskih prava, o čemu govori i za kosovski online medij na albanskom KosovaPress od strane ministrice pravde, Aljbuljene Hadžiju.

Prošle godine ovaj sud je izrekao prvu kaznu pod optužbom za ratne zločine, a drugu za ometanje provođenja pravde. Dok postoje dva predmeta koja još čekaju da otpočnu fazu suđenja.

Ministarica pravde, Aljbuljena Hadžiju, ističe potrebu za mehanizmom za praćenje i kaže da su takav zahtev uputili predsedniku Skupštini Kosova Gljauk Konjufci.

„Tačno je da smo razgovarali o novom dodatnom međunarodnom mehanizmu koji će pratiti implementaciju ljudskih prava, jer to je sve što se može uraditi, ne može se više, i mi smo ovaj zahtjev uputili predsjedniku Skupštine, prema informacijama koje imam, već se razgovara o stručnom tijelu koje se bavi aspektom ljudskih prava, jer ne postoji nijedna instanca koja je ikada postojala, koja nije imala drugu instituciju koja bi to pratila, pretpostavljam Haški tribunal je imao UN, ali Specijalne komore Kosova u Hagu ga nemaju“, dodaje Hadžiju.

Hašim Thači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići, Redžep Seljimi i Pjetr Šalja nalaze se u pritvoru, sa optužbom za ratne zločine, u Hagu.

Redigovanjem u optužnici, kašnjenjem u objavljivanju materijala i lošim prevodima, povrijeđena su njihova prava, smatra narodni advokat Naim Ćeljaj.

„Ono što sam uspio da shvatim od zatvorenika i kontakata koje sam imao sa njima, a što je za mene zabrinuto, je nekoliko, prvo je nedostatak jednakosti stranaka, možemo konstatovati da je sudski proces koji neprimjenjivanje ovog principa ne garantuje pravičan i nepristrasan proces, u ovom konkretnom slučaju ovo načelo nije poštovano, barem ne do sada, došlo je kao rezultat zakašnjelog pružanja dokaza, sa ograničenim odlaganjem pristupa ovim dokazima i materijale koji su obrađeni u ovom sudu, te način na koji su svjedoci ili drugi dokazi obrađeni na sudu. Uređivanjem optužnice, montažom materijala krše se jedno drugo pravo, a to je pravo optuženog da dobije sav materijal kako bi mogao razumjeti za šta se i pod kojim okolnostima tereti”, kaže Ćeljaj.

Dok, držanje u pritvoru duže od dve godine, Ćeljaj smatra da se postupci odugovlače bez ikakvih kriterijuma.

Za ministricu pravde, aspekt ljudskih prava ostao je uznemirujući u Specijalnim komorama Kosova u Hagu, prema kojem se, prema njenim riječima, treba odnositi s najvećom ozbiljnošću.

“Ono što sam razmatrao je aspekt ljudskih prava koji treba tretirati s najvećom ozbiljnošću jer sam uvjeren da narodni advokat (u Hagu), koji je zapravo paralelni advokat, ne obavlja dužnost za koju je odgovoran. , jer to što tamo ima jako malo osoblja, to što nam ne daje nikakve informacije u vezi sa predmetima koje je vodio, ne želim da razumijem nešto što nije moja dužnost ali što nam ne daju informaciju da li je ikada bilo kršenja, bilo koji slučaj ljudskih prava, isti nisu dali ni advokatu Republike Kosovo. Mislim da je to ozbiljan problem”, kaže ministrica pravde.

Čak su i konferencije o toku predmeta koji su bili u prethodnom postupku okarakterisane sistematskim pritužbama koje je odbrana optuženih podnosila, a odnose se na redigovanje koje smatraju pretjeranim.

Tokom 2022. godine čulo se i ono što se smatra jednom od najvećih optužbi na račun tužilaštva, gde je odbrana bivšeg predsednika Hašima Thačija rekla da je Kancelarija specijalizovanog tužioca “sakrila” oslobađajuće dokaze.

„Nema sumnje da, ukoliko su ove tvrdnje Thačijeve odbrane tačne, imamo posla sa flagrantnim kršenjem prava okrivljenih, budući da tužilaštvo u ovom trenutku ima saznanja, posjedovanje ili kontrolu, bilo kakvih dokaza, bilo da su inkriminišući ili oslobađajuće, mora da obavesti odbranu i sud… Ove tvrdnje koje je iznela odbrana Thačija mora da se razjasni za javno mnjenje od strane suda kako bi se javno mnjenje uverilo da suđenja koja se tamo odvijaju štite sva prava optuženog i vode se na pravičan, nezavisan i nepristrasan način. Kancelarija Specijalizovanog tužilaštva ne može da se oslanja na svedoke koji mogu da izmišljaju dokaze, bilo materijalne ili lične, a takvi dokazi se ne mogu sprovoditi u sudskom procesu i ne može doći do odgovarajuće administracije sudskog procesa ako se tako nešto desi”, kaže iz civilnog sektora Medina Kadriu deo NVO KDI.

Takođe, odbrana Kadrija Veselija dala je podnesak koji tvrdi da je svjedok STRK povukao svoj iskaz, rekavši da je lagao nakon što ga je gurao doušnik koji ima redovne kontakte sa tužilaštvom.

Predmet protiv Hašim Thačija, Kadri Veseljija, Jakup Krasnićija i Redžep Seljimija je prosleđen sudu, ali još uvek nema odluke kada će suđenje protiv njih početi.

Pjetr Šalja takođe čeka početak sudskog procesa.

Dok je tokom 2022. godine u prvom stepenu okončan prvi predmet pod optužbom za ratne zločine. Presuda je izrečena u decembru prošle godine Saljih Mustafi, koji je osuđen na 26 godina zatvora za ubistva Albanaca.

Ovo je prva presuda po optužbi za ratne zločine koju je izrekao ovaj sud, nakon sedam godina od osnivanja.

Do proglašenja još jedne osuđujuće presude bivšim čelnicima Organizacije ratnih veterana OVK, koji su bili optuženi za ometanje sprovođenja pravde.

Ovaj slučaj je takođe procesuiran u Apelacionom sudu, ali još nema odluke ovog organa, povodom pritužbe odbrane Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja.

„Što se suđenja tiče, imamo bivši Haški tribunal, koji je osam godina od osnivanja u prvom stepenu završio 32 predmeta, ne računajući predmete koji su mu vraćeni na ponovno suđenje i koji su ih još riješili. A imamo i slučaj Specijalizovanih veća Kosova, koje je posle sedam godina donelo prvu presudu za ratne zločine, dok su skoro šest godina od osnivanja već počela dva suđenja, tako da je očigledno ogromna razlika u preduzimanju radnji između ova dva suda što se može pretvoriti u neefikasnost. Takođe, ovde treba da pomenem i činjenicu da države tada nisu bile obavezne da odgovaraju na zahteve niti da sarađuju sa bivšim Haškim tribunalom, već su u svom radu zavisile od volje država“, kaže u nastavku Kadriu iz civilnog sektora.

S druge strane, Zakon o specijalizovanim komorama Kosova obavezuje naše institucije da odgovore na zahteve i da sarađuju sa sudom, Specijalizovanim tužilaštvom, kao i advokatima. Tokom 2022. godine nije podignuta nijedna nova optužnica, barem nije zvanično potvrđena od strane Kancelarije specijalizovanog tužioca u Hagu. Specijalne komore Kosova, sa sedištem u Hagu, Holandija, osnovala je Skupština Kosova 2015. godine.