Pripremio: Berzat Berzati

U trenutku kada globalne napetosti redefinišu ekonomske orbite Evrope, prisustvo Ahmeta Ismailjija, guvernera Centralne banke Kosova (BQK), na sastancima visokog rizika u organizaciji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Vašingtonu, signalizira strateški pomak koji nadilazi puku ekonomsku diskusiju prenosi Kosova.info

Ismailji je, zajedno sa guvernerima centralnih banaka iz Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, učestvovao u zatvorenim sesijama o ekonomskoj perspektivi regiona, pod rukovodstvom Alfreda Kammera, direktora MMF-a za Evropu. Formalno, tema su bili ekonomski trendovi i predikcije, ali prema izveštajima francuskog Le Monde i britanskog The Telegraph, stvarna agenda uključivala je i procenu bezbednosnih ranjivosti koje mogu destabilizovati širi evropski sistem, sa posebnim fokusom na Balkan.

Dodatno, Ismailji je bio deo ključnog sastanka sa ministrima finansija i guvernerima iz zemalja Zapadnog Balkana i Moldavije, gde se raspravljalo o osnivanju Regionalne tehničke asistencione kancelarije MMF-a za Jugoistočnu Evropu (SETAC). Prema informacijama iz američkog Foreign Policy i nezavisnih izvora sa mreže X (bivši Twitter), SETAC se sve više percipira kao instrument za “meku kontrolu” nad fiskalnim i monetarnim politikama perifernih evropskih država.

Indijski The Economic Times ocenjuje da će novo telo, koje će formalno pokrivati oblasti kao što su monetarna i fiskalna politika, borba protiv pranja novca i nadzor nad finansijskim tržištima, faktički omogućiti Zapadu dodatni mehanizam nadzora i uticaja u prostoru tradicionalno izloženom pritiscima Rusije, Kine i Turske.

Pakistanski The Dawn posebno ukazuje na zabrinutost da bi nova regionalna struktura mogla biti zloupotrebljena za selektivno targetiranje političkih i ekonomskih aktera koji se ne uklapaju u “evropski narativ”, što dodatno povećava rizike od političke destabilizacije u ranjivim sredinama kao što je Kosovo.

Geopolitičke posledice ovih aktivnosti ne mogu se ignorisati. Zapad, suočen sa agresivnim širenjem ruskih i kineskih interesa na Balkanu, očigledno koristi institucionalne formate kao što su MMF i Svetska banka za postavljanje “bezbednosnih amortizera” protiv mogućih diverzija u evropskoj periferiji. Kosovo, iako malo po ekonomskoj težini, postaje važno čvorište u ovom tihu, ali sve intenzivnijem sukobu.

Za regionalne lidere, učestvovanje u ovim procesima nosi dvostruku oštricu: otvaranje vrata ka dubljoj integraciji s evropskim institucijama, ali i sve jaču zavisnost od stranih centara moći – čime se smanjuje realna autonomija u odlučivanju o ključnim pitanjima nacionalne politike.

S obzirom na trenutnu dinamiku, postaje jasno da će SETAC, umesto neutralnog tehničkog tela, imati ulogu geopolitičkog alata, duboko ukorenjenog u širem planu kontrole evropskih graničnih zona.