U izveštaju Stejt departmenta za ljudska prava navodi se da tokom 2023. godine nije bilo značajnih promena za stanje ljudskih prava na Kosovu.

Među najvažnijim izvještajima o ljudskim pravima bili su ozbiljni problemi sa nezavisnošću pravosuđa; ozbiljna ograničenja slobode izražavanja i slobode medija, uključujući nasilje ili prijetnje novinarima; ozbiljna korupcija u vladi; široko rasprostranjeno rodno zasnovano nasilje, uključujući nasilje u porodici ili nad partnerima; kao i nasilnih zločina, odnosno pretnji nasiljem nad etničkim manjinama i drugim zajednicama, prenosi VOA.

U izveštaju Stejt departmenta se navodi da je kosovska vlada preduzela kredibilne, ali ne i dosledne korake da identifikuje, istraži, optuži i kazni zvaničnike koji su možda zloupotrebili ljudska prava.

Pravosuđe i korupcija

Iako kosovski ustav predviđa nezavisno sudstvo, u izveštaju se kaže da pravosuđe nije uvek uspelo da obezbedi pravično suđenje. Uz nedostatke u odgovornosti pravosudnih zvaničnika, pravosudne strukture su bile pogođene političkim uplitanjem, kontroverznim imenovanjima i nejasnim mandatima.

U međuvremenu, civilno društvo je kritikovalo vladu zbog uplitanja javnosti u nezavisnost i nepristrasnost pravosudnih institucija, posebno za slučajeve istrage o korupciji vladinih zvaničnika.

Iako kosovsko zakonodavstvo predviđa krivičnu kaznu za korupciju u zvaničnicima, vlada nije efikasno primenila zakon. Bilo je brojnih prijava o korupciji u vladi, a službenici su se ponekad nekažnjeno bavili koruptivnim radnjama. Nedostatak efektivnog nadzora pravosuđa i opšta slabost u funkcionisanju vladavine prava dodatno su doprineli ovome.

Sloboda izražavanja i sloboda medija

Iako kosovski ustav i zakoni garantuju slobodu izražavanja, uključujući i za zaposlene u štampi i drugim medijima, postojali su verodostojni izveštaji da su neki javni zvaničnici, političari, poslovni i podzemni elementi, pa čak i verske grupe pokušali da zastraše predstavnike medija i da su koristili nasilje ili pretnje protiv novinara. Udruženje novinara (AJK) objavilo je da je postalo meta napada kada je branilo novinare i medije. Udruženje je izvijestilo da su vladini zvaničnici, uključujući premijera i lidere vladajuće stranke, učestvovali u kampanjama za podrivanje povjerenja javnosti u medije. Sa skoro 60 prijavljenih slučajeva napada tokom godine, novinari su rekli da su zbog pritiska političara i kriminalnih grupa često pribjegavali autocenzuri svog izvještavanja.

U napadima na novinare tokom tenzija na severu Kosova u maju i junu oštećena je oprema, zapaljena vozila i fizički povređeni radnici medijskih grupa na terenu. Novinari su rekli da su neke od ovih napada režirali i odobrili politički lideri na sjeveru zemlje, iako su oni negirali bilo kakvu moguću umiješanost.

U izveštaju se navodi da je Vlada Srbije nastavila da održava nelegalne paralelne strukture upravljanja u oblastima sa srpskom većinom i da je koristila te strukture da utiče na ove zajednice i njihove političke predstavnike.

Rodno zasnovano nasilje i ženska prava

Rodno zasnovano nasilje je u zakonodavstvu prepoznato kao oblik diskriminacije, ali nedostaje definicija koja bi se mogla koristiti u krivičnim i građanskim procesima. Silovanje i nasilje u porodici prepoznati su kao krivična djela, ali vlada nije efikasno provodila zakon. EULEX je primetio da sudovi često izriču manje kazne od minimalnih, a agencije za sprovođenje zakona retko preduzimaju mere da zaštite preživele i svedoke.

I dalje ima malo žena na rukovodećim pozicijama u preduzećima, policiji ili vladi Kosova, a generalno se samo jedna od pet žena nalazi na tržištu rada.

Diskriminacija etničkih manjina

Rasna ili etnička diskriminacija zabranjena je kosovskim ustavom, ali su i dalje prijavljeni izveštaji o nasilju i diskriminaciji etničkih manjinskih grupa. Prema riječima narodnog advokata, bilo je problema u punoj i efikasnoj primjeni zakona, kao i nedostataka u institucionalnim kapacitetima. Socijalno nasilje, posebno diskriminacija pri zapošljavanju, nastavljeno je nad kosovskim Srbima i drugim etničkim manjinskim grupama. Manjinske grupe suočavale su se sa različitim nivoima diskriminacije u obrazovanju, socijalnim uslugama, upotrebi jezika, slobodi kretanja i drugim pravima zagarantovanim zakonom.