Pojačanje broja vojnika KFOR-a mirovnih međunarodnih snaga NATO saveza počelo je na Kosovu nakon prošlosedmičnih nemira na sjeveru zemlje, saopšteno je iz NATO-a. Nasilje je izbilo nakon što su na vanrednim lokalnim izborima novoizabrani gradonačelnici kosovski Albanci pobjedili u opštinama naseljenim stanovništvom većinski kosovskim Srbima dok su oni bojkotovali izbore po naredbama zvaničnog Beograda.

I u periodu kada su kosovsko Srbi “dobrovljno” bili na kontramitingu Vučića u Beogradu gradonačelnici tri opštine su ušli u objekte lokanne samouprave u kojima su boravile strukture ilegalnog sistema Srbije odnosno samouprave po srbijanskom sistemu i takođe i po onom Kosova što je zanemarivano 24 godine od NATO intervencije kojom je sprečen progon i masakar kosovskih Albanaca na Kosovu.

U sukobima je povređeno 30 vojnika KFOR-a mirovne međunarodne misije NATO-a saveza i 52 kosovska Srbina po podacima doma zdravlja u Severnoj Mitrovici koji radi po srbijanskom sistemu.

“Oko 500 vojnika iz turske 65. mehanizovane pješadijske brigade činit će najveći dio pojačanja”, napisala je glasnogovornica NATO-a Oana Lungescu na Tviteru.

Nezvanično radi se o specijalnim jedinicama turske vojske koja se koristi u posebno osetljivim područjima kao što su Libija ili Sirija.

Kao odgovor na krizu, NATO alijansa je odlučila da pošalje 700 dodatnih vojnika međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, pojačavajući svoj kontingent od 4.000 vojnika, a generalni sekretar Jens Stoltenberg rekao je u četvrtak izrazio spremnost za slanje još vojnika radi smirivanja situacije.

“NATO će biti u pripravnosti. Bit ćemo tu da osiguramo sigurno okruženje, ali i da smirimo i smanjimo tenzije”, rekao je novinarima tokom sastanka ministara vanjskih poslova NATO-a u Oslu.

Anketa: Za Kosovo bi se borilo 11 odsto Srba

Istraživanje Demostata sprovedeno u Srbiji od 24. aprila do 4. maja, u kojem je učestvovalo 1.600 ispitanika, pokazuje da je većina građana Srbije protiv bilo kakvog sukoba na Kosovu. Istraživanje je obavljeno prije najnovijih incidenata.

Prema istraživanju, 11 odsto ispitanih bi se borilo za Kosovo, dok je 65 odsto njih protiv bilo kakvog sukoba na Kosovu, prenosi N1.

22 odsto ispitanika vidi Ruski Savez kao podršku Srbiji, a 20 odsto u toj ulozi vidi Evropsku uniju. Kada je u pitanju odnos prema Istoku i Zapadu, 30 odsto ispitanika je za Ruski Savez i NR Kinu, a 35 odsto za EU, Sjedinjene Američke Države i skandinavske zemlje.

Ako bi, pak, sutra bio održan referendum o članstvu u Evropskoj uniji, postotak za i protiv je isti – 33 posto.