Kineski regulatori održali su hitan sastanak sa domaćim i stranim bankama kako bi razgovarali o tome kako da zaštite prekomorsku imovinu u slučaju da SAD uvedu sankcije Kini poput onih koje su nametnute Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, navode izvori upoznati sa raspravom.

Kako piše britanski Fajnenšel tajms, kineski zvaničnici su zabrinuti da bi iste mere mogle biti preduzete protiv Pekinga u slučaju regionalnog vojnog sukoba ili druge krize. Administracija kineskog predsednika Si Đinpinga zadržala je čvrstu podršku Vladimiru Putinu tokom krize, ali kineske banke i kompanije i dalje su oprezne u vezi sa bilo kakvim poslovima sa ruskim subjektima koji bi mogli da izazovu sankcije SAD, navodi list.

Na internoj konferenciji, održanoj 22. aprila, učestvovali su, kako se navodi, zvaničnici kineske centralne banke i ministarstva finansija, kao i rukovodioci više desetina lokalnih i međunarodnih kreditora kao što je HSBC. Ministarstvo finansija je na sastanku saopštilo da su bile zastupljene sve velike strane i domaće banke koje posluju u Kini.

Oni su dodali da je sastanak počeo primedbama visokog zvaničnika ministarstva finansija koji je rekao da je Sijeva administracija stavljena u stanje pripravnosti pošto su SAD i njihovi saveznici zamrzli dolarska sredstva ruske centralne banke.

Zvaničnici i prisutni nisu spominjali konkretne scenarije, ali se veruje da bi jedan od mogućih pokretača takvih sankcija bila kineska invazija na Tajvan, koji Kina smatra svojom teritorijom i zapretila je invazijom ako Tajpej odbije da se podvrgne njenoj kontroli na neodređeno vreme.

“Ako Kina napadne Tajvan, razdvajanje kineske i zapadne ekonomije biće mnogo teže nego (razdvajanje od) Rusije jer ekonomski trag Kine dotiče svaki deo sveta”, rekao je jedan od izvora koji su informisani o sastanku.

Generalni direktor Orjent kepital risrč (Orient Capital Research) u Hong Kongu Endru Kolijer rekao je da je kineska vlada u pravu što je zabrinuta “jer ima vrlo malo alternativa” i da su “posledice (finansijskih sankcija SAD) katastrofalne”.

Kineski regulatori, uključujući Ji Huimana, predsednika kineske Regulatorne komisije za hartije od vrednosti (CRSC) i Sjao Ganga, koji je bio na čelu CSRC od 2013. do 2016, pitali su prisutne bankare šta bi moglo da se uradi da bi se zaštitila prekomorska aktiva zemlje, posebno njenih 3,2 hiljade milijardi dolara u stranim rezervama, navodi list.

“Niko na licu mesta nije mogao da smisli dobro rešenje za problem… Kineski bankarski sistem nije spreman za zamrzavanje dolarske imovine ili isključenje iz Svift sistema kao što su SAD učinile Rusiji”, naveo je drugi izvor obavešten o sastanku.

Neki bankari su sugerisali da bi centralna banka mogla da zahteva od izvoznika da razmenjuju sve svoje devizne prihode za kineski renminbi kako bi povećali svoje onšor dolarske fondove. Izvoznicima je trenutno dozvoljeno da zadrže deo svoje devizne zarade za buduću upotrebu.

Drugi su predložili “značajno” smanjenje kvote od 50.000 dolara koliko kineski državljani mogu da kupuju svake godine za putovanja u inostranstvo, obrazovanje i druge nabavke u inostranstvu.

Kada je jedan zvaničnik pitao kineske bankare da li bi mogli da diverzifikuju u više sredstava u jenima ili evrima, oni su odgovorili da ta ideja nije praktična.

Neki prisutni bankari su, međutim, izrazili sumnju da li bi Vašington ikada mogao sebi da priušti da prekine ekonomske veze sa Kinom s obzirom na njen status druge po veličini svetske ekonomije, ogromnu imovinu u dolarima i bliske trgovinske odnose sa SAD.

“SAD je teško da uvedu obimne sankcije Kini…To je kao sigurno uzjamano uništenje u nuklearnom ratu”, složio se Kolijer.