Autor: Antigona Isufi, Kallxo.com
Prijevod i adaptacija: Fatir Berzati

Nakon postavljanja barikada na severu Kosova, širom zemlje se razvija žestoka kampanja za bojkot srbijanskih proizvoda.

Građani, privrednici i ekonomski stručnjaci smatraju da će bojkotom barkoda 860 zaustaviti ekonomsko osnaživanje Srbije.

Građani se zaustavljaju ispred tržnih centara da pažljivo pogledaju zastavu iznad proizvoda i zemlju porijekla prehrambenih artikala iz kojih se nalaze kupuju da bi izbegli bar kod Srbije, 860.

Situacija na severu Kosova krajem prošle i početkom ove godine pojačala je kampanju za bojkot srbijanskih proizvoda. Pozivi na bojkot srbijnaskih proizvoda putem društvenih mreža posle 15 meseci kampanje, u poslednje tri nedelje, dobili su zamah.

Građani, mali i lokalni privrednici bojkotuju srbijanske proizvode i pozivaju velike tržne centre da sa tržišta uklone proizvode neprijatelja Kosova.

“Pažljivo gledaj, da li je srbijanska ili nije?“,

„Ne uzimaj Coca-Colu jer možeš i bez nje“,

„Pogledaj pažljivo zemlju, varaju nas“,

„Ima i drugih osim nas , nemojte ih uzimati“,

samo su neke od slogana koje se dve nedelje zaredom čuju na tržnicama Kosova.

“Besa-Besë” i članovi grupe “Ne kupujte srbijanske proizvode” obično objavljuju fotografije masakra tokom poslednjeg rata na Kosovu, štete od rata, “Besa-Besë” poziva na bojkot proizvoda iz Srbije i primere preduzeća koja uklanjaju proizvode sa tržišta. Ona prihvata više od 100 poziva na bojkot u toku dana samo ako neko postane deo ove grupe na Fejsbuku koja ima preko 100 hiljada članova.

Osnivač ove grupe, kosovski privrednik Burim Piraj, kaže da je posle nedavnih dešavanja na severu kada su postavljene dirigovane barikade iz Beograda, velika je svest i proširenje kampanje na Kosovu iu inostranstvu, ne samo građani već i mnoga preduzeća izbacuju srpske proizvode iz svojih prodavnica.

Pored virtuelnih poziva, na ulicama, zidovima zgrada i tržnica u gradovima Kosova postavljeni su i mali flajeri za bojkot barkoda 860. Piraj je u intervjuu za BIRN rekao da za sada imaju informacije da je tržni centar u Uroševac, prodavnica u Gnjilanu, dve prodavnice u Prištini, dve prodavnice u Glogovcu i restoran u Juniku uklonili su srbijanske proizvode. Srbijanski proizvodi su, kaže Piraj, vrlo beznačajni proizvodi da bi imali lagodan svakodnevni život i čistu savest, “bez njih su prošli, pa je najlakše da ih ne kupujete”.

Patriotska i moralna dužnost je raditi za dobrobit i bezbednost naše zemlje, najjednostavniji i najlakši način da to postane stvarnost je da Srbiju ekonomski ne osnažimo, jer ona stalno kupuje oružje i ugrožava naš mir i obezbeđenje

rekao je on.

U prodavnici Top Market, police frižidera bile su ispunjene malom količinom flaširane Coca-Cole iz Albanije.

Od 1. januara 2023. godine ova prodavnica nema nijedan srbijanski proizvod na svoje dve lokacije u Prištini. Iako već 10 godina nemaju nijedan srbijanski proizvod u svojim prodavnicama, nakon Facebook kampanje nemaju nijedan proizvod koji je punjen u Srbiji. Vlasnica radnje, Bastrie Rrahmani, rekla je da, budući da su bojkotovali sve proizvode sa barkodom 860, ima porast potrošnje. Proizvode zamjenjuju drugim proizvodima. jer prema njima ima dovoljno proizvoda iz drugih zemalja ili domaćih.

„Nismo imali ni srbijanske proizvode, ali sada, kao i ove poznate poput Coca-Cole, dobijamo ih iz Albanije. Nema smisla ovlastiti Srbiju da kupuje oružje protiv nas“, rekla je ona za BIRN.

Kosovska privreda za bojkota srbijanskih proizvoda Tri agenta u privredi koja mogu uticati na smanjenje potrošnje robe iz Srbije prema ekonomisti Edisonu Jakurtiju:

Vlada kroz necarinske ili tarifne barijere;

Trgovci zaustavljanjem uvoza i prodaje robe koja dolazi iz Srbije; i

Građani kroz bojkot robe ako se ne preduzmu prve dvije mjere.

Sve dok Vlada ne bude koristila svoje mehanizme, a ne padne potražnja građana za srpskom robom, trgovci će nastaviti da uvoze jer znaju da ima rasprodaje. Imamo vrlo malo odličnih primera trgovaca koji ne prodaju nikakvu robu iz Srbije.

rekao je on za BIRN.

Suprotno se dešava ako građani bojkotuju robu uvezenu iz Srbije jer će i trgovci biti prinuđeni da smanje uvoz jer znaju da je neće biti, smatra Jakurt. Bojkot srpskih proizvoda ekonomista vidi kao politički deluje i kao odgovor na kontinuiranu agresiju Srbije na Kosovo.

Prema njegovim rečima, ako se roba koja se uvozi iz Srbije zameni domaćim proizvodima, onda je smanjenje trgovinskog deficita Kosova sa Srbijom kratkoročni efekat.

Ako se konzumira više domaćih proizvoda, u dužem periodu, lokalna preduzeća mogu rasti, čime se povećava i zaposlenost i njihov kapacitet da doprinose javnom budžetu kroz poreze.

kaže on.

Iako je rano za procenu koliko će ovaj bojkot uticati na privredu Kosova, Jakurti kaže da su potrebna merenja, ali svakako ima pozitivan efekat ako se umesto robe iz Srbije konzumiraju domaći proizvodi.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, Kosovo je tokom januara-novembra 2022. godine za robu iz Srbije platilo 341.637.000 evra, dok je robe sa Kosova uvezeno u Srbiju u iznosu od oko 59.030.000 evra.

Procena ekonomiste kaže da ako se roba koja se uvozi iz Srbije ne zameni domaćim proizvodima već robom uvezenom iz drugih zemalja, onda može doći do negativnog ekonomskog efekta u Srbiji, ali ne i pozitivnog ekonomskog efekta na Kosovu, jer to neće uticati na ukupni smanjen trgovinski deficit u robi.

Agim Šahini, predsednik Kosovske poslovne alijanse, kaže da bez obzira koliko kampanjama pokušavaju da ubede građane da bojkotuju proizvode, najbolje rešenje za bojkot srpskih proizvoda ostaje nametanje 100 odsto poreza kakav je bio. Vlada na čelu sa Ramuš Haradinajem uvela je 2018. godine carinu od 100 odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Nakon poreza je uslijedio reciprocitet, a nakon izbora premijera Aljbin Kurtija, porez od 100 odsto je ukinut. Nakon njega, bivši premijer Avdulah Hoti uklonio reciprocitet, kako bi se omogućio nastavak dijaloga Kosova i Srbije.

Ova kampanja se više radi na Facebooku nego u stvarnosti. Imam sastanke sa predstavnicima velikih biznisa, ima smanjenja, ali nema velikih promjena.

kaže on za BIRN.

Prema njegovim riječima, ova kampanja se radi zbog situacije na sjeveru. Ali već 20 godina postoji kampanja za kupovinu domaćih proizvoda.

Ne trebaju nam njihovi proizvodi.

Ileza Murtezi, studentica prve godine Pedagoškog fakulteta Univerziteta u Prištini nije iskusila rat pod svojom kožom, ali 20-godišnjakinja kaže da najmanje može da uradi kao generacija nakon rata je odavanje počasti palim za slobodu nekupovinom proizvoda.

Glavni razlog za bojkot srpskih proizvoda je da svojim novcem ne obogatimo zemlju koju smo vekovima imali kao neprijatelja, zemlju koja nije štedela naš narod kada su u pitanju masakri, ubistva i silovanja.

rekla je ona za BIRN.

Neki od razloga zašto su građani, privreda, inicijatori kampanja i ekonomski stručnjaci odlučili da bojkotuju srpske proizvode su zato što po njima “kupujemo njihove proizvode, ekonomski ih osnažujemo protiv nas”, “Srbi su nas masakrirali, ja bih ne kupuju njihove proizvode“, „Ja kupujem njihove proizvode, oni su postavili barikade“, „iz patriotskih razloga“, „Trebao bih podržati lokalne proizvode“.

Mlada žena iz Uroševca je pre dve nedelje zajedno sa svojim kolegama sa fakulteta protestovala u tom cilju u centru Prištine, a njen plan je da na sve načine pokuša da pozove ljude da se pridruže ovoj akciji kako bi se postigao krajnji cilj.

Kupovina srbijanskih proizvoda dovodi do njihovog jačanja kao države i ista država svaki dan preti Kosovu ratom, to je zato što se mi svojim novcem ubijamo, svojim novcem mu dajemo priliku da ojača da nas tada preti.

kaže Murtezi.

S druge strane, Seljatin Kačaniku, šef organizacije Konzumator, to smatra ispravnom akcijom i proporcionalnom zamahu, sa hitnim zahtjevom za bojkot, ali i kao odloženim ekonomskim patriotizmom i pod nadzorom nekih stranaka i političara koji dogodilo u dubokom sukobu interesa i sa politikom tog vremena, kao i od strane nekih razočaranih biznismena.

U ovim okolnostima, ne mogu predvidjeti da će bojkot biti dugoročan. Ali, videći ozbiljnost i odlučnost građanina u bojkotu, izuzetno iritiran nedavnim akcijama na sjevernoj strani Mitrovice, punim mržnje, šovinizma, rasizma, nadam se da će ovaj put bojkot biti definitivan.

rekao je on za BIRN. Prema njegovim rečima, povećanje broja tržišta na kojima se zabranjuju srpski proizvodi je dobar znak.

Altruizam za bojkot: ‘status radi nacije’ Da bi proširio ovaj cilj, pored javnih apela, vlasnik računovodstvene agencije u Podujevu, Fitim Šalja, nudi besplatne računovodstvene usluge preduzećima koja bojkotuju srbijanske proizvode.

U intervjuu za BIRN, Šalja je rekao da se nada da će ova akcija poslužiti kao primjer privrednicima kako da se odreknu lične koristi kada je državni interes u pitanju.

Mislim da na ovaj način sebi dajem za pravo da tražim od nekoga da bojkotuje srpske proizvode čak i ako im nanesem finansijske gubitke, jer sam u mogućnosti da platim deo njih, oslobađajući ih računovodstvenih troškova.

rekao je on.

Dan nakon vesti da ću ponuditi besplatne usluge ovim preduzećima, Šalja je obavešten o tri preduzeća koja će, nakon što dokažu da nemaju srbijanske proizvode, početi sa uslugama na godinu dana. Od posla kod kuće, Šalja je otvorio ovo kancelariju u 2017. koja već ima oko 60 klijenata i takođe nudi besplatne usluge onima koji bojkotuju robu iz Srbije.

Računovođa, videći da se mnogi trgovci žale da zarađuju manje ako zamene srbijanske proizvode proizvodima iz drugih zemalja, motivisao ga je da im ponudi mogućnost da svoje računovodstvene troškove za godinu dana pretvore u profit za njih i efekat zamene proizvoda. nemaju finansijski teret.

On smatra da svijest da se ne konzumiraju proizvodi sa barkodom 860 počinje od pojedinca, nastavlja se u porodici, u komšiluku, u gradu i završava se sa državom.

Ima onih koji smatraju da su neki predmeti nezamenljivi, a ja imam poruku za njih:

Ne zaboravite kroz šta je ovaj narod prošao da bi se oslobodio iz Srbije, neko je dao život, neko je osakaćen, neko silovan. Hvala Bogu da vam se to nije desilo, za njihovo dobro izbacite srpske proizvode iz svog života, ako smatrate da nemaju zamenu, računajte to kao post za dobro nacije, živite bez njih.

bio je Šaljin poziv.

Tada se verovalo da će sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa između Kosova i Srbije, potpisan 4. septembra u Vašingtonu, eliminisati trgovinske barijere koje je Srbija postavila Kosovu.