Ahmeti navodi da je postojao veliki broj “non paper-a” koje je Srbija poslala u Strazbur radi protivljenja zbog zahteva Kosova za ulazak u Savet Evrope, međutim nisu uspeli. Zamjenik ministrice vanjskih poslova i dijaspore Krešnik Ahmeti daje potvrdan odgovor da je osigurana podrška za učlanjenje naše države u ovo tijelo Evropske zajednice.

U intervjuu za kosovski online medij na albanskom KosovaPress, Ahmeti između ostalog, govori o dijalogu, pitanju priznavanja i očekivanjima da ove godine postane deo Partnerstva za mir NATO-a.

Tokom protekle godine, Republika Kosovo je poslala zahtev za članstvo u Evropskoj uniji kao iu Savetu Evrope. Oba su ova procesa, kaže Ahmeti, relativno duga i zahtijevaju strpljenje, ali smatra da su to bile neophodne radnje.

„Srbija je uvek bila aktivna u suprotstavljanju Republici Kosovo, bilo u bilateralnom ili multilateralnom smislu, u slučaju Saveta Evrope, protivila se dan pre nego što smo aplicirali. Vučić je 11. maja prošle godine sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost zbog namjere da Kosovo aplicira u Savet Evrope, odnosno apsurdom svoje vrste, a bilo je i niz ‘non paper-a’ koji su poslani iz Srbije u Strazbur, ali koji su bili odgovor na ono što smo uradili, pa je Srbija išla našim koracima, a ne obrnuto. Sa punim uverenjem mogu da kažem da je Srbija izgubila bitku u Savetu Evrope i jedna činjenica u vezi sa tim je činjenica da pravno mišljenje pokazuje da možemo da postanemo članica Saveta Evrope i podrška postoji. Lobirali smo na više nivoa, diplomatskih ili političkih, da osiguramo podršku u glasanju i to je, odnosno tu podršku smo obezbijedili, dato je pravno tumačenje da nema prepreka i da je ovo izgubljena bitka za Srbiju“, rekao je.

Ahmeti se nada konstruktivnom pristupu Srbije u briselskom dijalogu, ne samo Srbije već i same Evropske zajednice.

„Nadamo se da ćemo imati konstruktivniji pristup Beograda u dijalogu, ali i drugi pristup Evropske unije i drugih zapadnih zemalja gde se ne igra na kartu neutralnosti u situacijama kada je jasno ko je kriv kao što smo imali. situacija krajem prošle godine sa barikadama, sa kidnapovanjem i premlaćivanjem Srba od strane nelegalnih struktura u Beogradu, sa napadima na novinare, sa napadima vatrenim oružjem na kosovske policajce, sa napadima na patrole EULEX-a, napadima na Za KFOR ovo nije bilo uopće mirno i stvari treba reći kakve jesu i imati predviđene posljedice”, kaže on.

On dalje tvrdi da ni Srbija nije zaustavila tzv. kampanju povlačenja priznanja Kosovu, ali dodaje da nije postigla nikakve rezultate.

Postoji 30 zemalja od kojih je Srbija tražila povlačenje priznanja Kosova, a koje je Vlada Kosova identifikovala od faze potpisivanja moratorijuma u Vašingtonu. Ali zamjenik ministra Ahmeti smatra da je broj i veći.

“Vjerujem da je to minimalni broj slučajeva, jer je to ono što smo uspjeli identificirati, naravno da ima i drugih slučajeva, ali kao što znamo, nema ništa, nisu postigli nikakve rezultate, a sa druge strane , uspostavili smo i zvanične kontakte čak i formalne sa zemljama koje su ranije napadale naše odnose sa njima, odnosno vratili smo diplomatske odnose sa nizom zemalja, pa je i na ovom nivou propao. Ne kazem da je tako nesto nemoguce da se desi nijednoj drzavi, jer upotrebom ruskog oruzja, koriscenjem korupcije i drugim oblicima to moze da se uradi, ali mi necemo slediti korake Srbije, mi imamo svoju politiku i mi će to slijediti, mi ćemo biti praktični u našoj strategiji, ali pažljivo posmatrajući šta oni rade”, kaže Ahmeti.

Takođe je govorio o nedostatku novih priznanja državnosti gde Kosovo osiguralo prihvatilo nova priznanja od februara 2021. godine kada su uspostavljeni diplomatski odnosi sa državom Izraelom.

„Proglašenje nezavisnosti Kosova bilo je izvanredan čin ne samo za nas kao njegove građane već i na međunarodnoj areni i iz tog razloga smo imali veliki broj trenutnih priznanja i izuzetnu pomoć naših partnera kako bismo Kosovo uspostavili kao nepobitnu realnosti u međunarodnoj areni.

Ali sada je Kosovo normalna realnost u međunarodnoj areni i ne možemo očekivati ​​priznanje kao akt kao na početku kada smo proglasili nezavisnost, sada je proces inkrementalan, tako da imamo razvoj u manjim koracima sa zemljama koje nas još uvek ne priznaju i ovdje naravno svi znamo da je Grčka avangarda, da tako kažem, od pet nepriznatih zemalja sa kojima smo enormno produbili i proširili naše odnose”, kaže on.

Međutim, on smatra da je protekla godina bila produktivna po pitanju bilateralnih odnosa Kosova, ističući da je potpisano 111 sporazuma.

„Na bilateralnom nivou imali smo političke konsultacije sa desetak različitih zemalja između ministarstava vanjskih poslova, ovo je vrlo koristan mehanizam gdje se razgovara o konkretnim i praktičnim pitanjima bilateralnih odnosa i saradnje, zatim smo samo prošle godine imali potpisanih 111 sporazuma. , različitog karaktera što pokazuje produbljivanje i širenje bilateralnih odnosa naše Republike sa drugim državama. Dok smo na multilateralnom planu razbili ‘staus quo’, koji je, da budem iskren, bio izuzetno koristan za Srbiju, odnosno ranije obaveze da Kosovo neće imati za cilj članstvo u međunarodnim organizacijama, predstavljalo je izuzetan uspeh za Srbiju, i ovo smo već prekinuli, Kosovo je apliciralo u Savet Evrope i Evropsku uniju, i kao što je premijer već javno rekao, mi ćemo preduzeti konkretne i formalne korake za članstvo u programu Partnerstvo za mir uz NATO”, nastavio je.

Što se tiče članstva u Partnerstvu za mir NATO-a, on kaže da je prošle godine bilo lobiranja, ali dodaje da će ove godine biti intenzivnije.

„Ne vidim razlog zašto Kosovo ne bi trebalo da postane deo Partnerstva za mir, jer (zemlje) ne priznaju pitanje multilateralizma, odnosno međunarodne organizacije ne treba mešati sa bilateralnim, ako zemlja koja nije ipak priznato Kosovo glasa za ili se slaže u drugom obliku, to je konstruktivno, ne znači priznanje, to je pokazala i Grčka još 2015 kada je glasala za Kosovo u nekoliko slučajeva, tako da ne vidim problem i na ovom nivou“, dodao je.

Zamjenik ministra vanjskih poslova je također najavio da su zainteresovani da tokom ove godine udvostruče broj atašea odbrane sa sadašnjih sedam.

„Naš interes je da povećamo broj atašea odbrane, trenutno ih ima sedam i sa ministrom (odbrane i vojske Armend) Mehajem i njegovim kabinetom radili smo na tome da se taj broj poveća i vjerujem da ćemo tokom ove godine biti tu negdje. blizu udvostručavanja ili udvostručavanja ovog broja“, kaže on.