U trenutku kada se mnoge zemlje bore sa postpandemijskim oporavkom i geopolitičkim tenzijama, Iran pokušava nemoguće — da tradiciju pretvori u most prema svetu, a turizam u novi stub nacionalne ekonomije. U središtu te transformacije nalazi se plan od čak 2.000 stranica, čiji je cilj da do 2026. godine privuče 15 miliona stranih turista.

Između kulture i kontrole

Ministar kulture, turizma i tradicije Seyyed Reza Salehi-Amiri opisuje ovaj plan kao „strateški iskorak“ u redefinisanju iranskog društva. Međutim, iza optimizma stoji borba između modernizacijskih težnji i rigidne birokratske strukture koja decenijama usporava razvoj.
Takzvani „novi dživanski establišment“, kako ga nazivaju lokalni analitičari, još uvek drži ključne mehanizme kontrole u rukama — od kulture do ekonomije — balansirajući između otpora promenama i pritiska tržišta.

Turizam kao spas i izazov

Iran želi da postane regionalni magnet za posetioce iz Centralne Azije i zemalja Persijskog zaliva, pre svega Iraka, Kuvajta i Bahreina, koristeći zajedničke tradicije i kulturne vrednosti. Nakon oštrog pada tokom pandemije, turizam je ponovo u porastu:
od 990.000 poseta 2021. godine, broj turista je porastao na 7,3 miliona do marta 2025. godine.

Ipak, većina dolazaka i dalje dolazi iz susednih zemalja, dok zapadni turisti ostaju rezervisani zbog političkih tenzija i percepcije bezbednosti. Rat u regionu dodatno komplikuje situaciju, ali iranski zvaničnici tvrde da je to „još veći razlog da se svetu pokaže prava slika Irana“.

Most između nacije i dijaspore

Poseban deo plana odnosi se na iran­sku dijasporu, koja broji između sedam i devet miliona ljudi. Vlada želi da ih uključi kao „ambasadore kulturnog identiteta“ i investicione partnere u turizmu.
Analitičari ukazuju da bi uspjeh ovog plana mogao označiti početak stvarnog otvaranja Irana, ne samo prema turistima, već i prema dijalogu sa svetom.

Iran danas stoji između duha prošlosti i zahteva savremenosti. Turizam je za njega mnogo više od industrije – to je test sposobnosti sistema da se reformiše, otvori i preživi u globalnoj konkurenciji. Ako uspe, Teheran bi mogao pokazati da se i iz najrigidnijih struktura može roditi evolucija – makar postepena.