Premijer Kosova Aljbin Kurti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže da njegov pokret Samoopredeljenje analizira uzroke rezultata lokalnih izbora. Nakon drugog kruga ovih izbora, koji je održan 14. novembra, Pokret Samoopredeljenje je završio sa liderstvom u četiri opštine od ukupno 38. Ovaj rezultat je, prema Kurtiju, nezadovoljavajući. Što se tiče dijaloga sa Srbijom, Kurti kaže da je spreman za ovaj proces, ali dodaje da će naredni sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vuiqiićem zavisiti od dijaloga na nivou pregovarača.

Govoreći o mogućem sporazumu sa Srbijom o normalizaciji odnosa, on kaže da bi trebalo da se fokusira na međusobno priznanje. Prema Kurtijevim rečima, zabrinjavajuća je i činjenica “militarizacije Srbije”.

Radio Slobodna Evropa: G-dine. Kurti, Pokret Vetëvendosje, na poslednjim lokalnim izborima je preuzeo vođstvo u četiri opštine od ukupno 38. Kako komentirate ovaj rezultat?

Albin Kurti: Očekivali smo bolji rezultat i samim tim rezultat nije zadovoljavajući. Sada radimo neku vrstu interne analize za strukturne i organizacione nedostatke, koji su svakako uzrok nezadovoljavajućeg rezultata. Ali, s druge strane, takođe je činjenica da je postojala neka vrsta vrlo velikog sindikata, koordinacije svih ostalih protiv pokreta Vetevendosje. Vjerujem da su ova dva faktora odredila loš rezultat za nas. Ali, tamo gde smo u opoziciji, napravićemo dobru i jaku opoziciju, a tamo gde smo u vlasti, napravićemo dobru i efikasnu vlast.

Radio Slobodna Evropa: Možete li objasniti više o nedostacima koje pominjete?

Aljbin Kurti: Prvo, već sam održao sastanak sa 12 kandidata koje smo imali u drugom krugu – i onima koji su pobijedili i onima koji nisu pobijedili. Čekamo izveštaj izbornog štaba u Pokretu Samoopredeljenje, na osnovu kojeg ćemo onda raspravljati u predsedavajućem. Ono što mogu da kažem da je evidentno je [činjenica] da je Pokret Samoopredeljenje, u ove poslednje godine, u ove poslednje četiri godine, izuzetno porastao. Više nemamo strukturu ili organizaciju, koja je odgovarajuća po veličini ili funkciji po sastavu, da odgovorimo na takvo povećanje. Dakle, i izbori od 6. oktobra 2019. i izbori od 14. februara 2021. godine uveliko su povećali našu podršku kao Lëvizja Vetëvendosje i nismo uspeli da održimo unutrašnje izbore i stvorimo strukture koje bi bile adekvatne za ovu situaciju. Ovo je očigledno, ali naravno postoje i drugi nedostaci sa kojima ćemo se morati pozabaviti.

“Mislim da nije bilo kažnjavanja birača”

Radio Slobodna Evropa: Neki politički analitičari, ali i članovi opozicije su rekli da rezultat lokalnih izbora odražava svojevrsno kažnjavanje pokreta Samoopredeljenje od strane birača. Da li smatrate da je postojala takva kazna?

Aljbin Kurti: Mislim da nije bilo kažnjavanja birača. Mislim da je možda bilo propusta sa naše strane, naših struktura. Ali, verujem da građani ne žele manje Pokret Vetevendosje. Naprotiv. Na izborima 17. oktobra ove godine postali smo prvi sa ukupnim glasovima na nacionalnom nivou, kao što smo bili i na parlamentarnim izborima. Tako smo 2017. godine bili na trećem mjestu, na trećem mjestu za lokalne izbore. Sada smo i mi prvi tamo. Međutim, lokalni izbori su, za razliku od parlamentarnih, drugačija vrsta igre i izbornih pravila. To je manje-više kao tenis, gdje možete dobiti puno gemova, ali možete izgubiti set. I mi smo sa ukupnim glasovima stanovništva prvi u Republici na lokalnim izborima, iako ćemo u samo četiri opštine imati načelnike.

Radio Slobodna Evropa: Mislite li da su i kandidati koje ste imali odigrali ulogu?

Aljbin Kurti: Nesumnjivo je da su kandidati odabrani svojevrsnom saradnjom naših centara, naših podružnica i rukovodstva Pokreta. Možda je moglo i bolje, ali sam uvjeren da ovih 12 kandidata koje smo imali u drugom krugu nije moglo biti bolje odabrano. Ali, postojala je velika koordinacija drugih protiv pokreta Vetevendosje. Mislim da ovo nema toliko veze sa lokalnom vlašću i vizijama opština, već ima mnogo više sa nekom vrstom opozicije centralnoj vlasti, koja je proizašla iz izbora 14. februara, koji su i dalje svojevrsni trauma opozicije.

Radio Slobodna Evropa: Pomenuli ste da ćete na lokalnom nivou napraviti opoziciju tamo gde je potrebno. Ali, kakva će biti saradnja sa gradonačelnicima koje birate sa centralnog nivoa, a vi kao premijer?

Aljbin Kurti: Svakako ću sarađivati ​​sa svim gradonačelnicima. Imaće mnogo posla da bi građanima, u smislu institucionalnih obaveza koje imaju, služili javni servis koji bi stanovnik opštine trebalo da dobije. Ali namjeravam i sarađivati ​​s njima u borbi protiv kriminala i korupcije. Ovo je izuzetno važno, jer ne može biti razvoja, ako ima korupcije, ako ima kriminala, ako ima zloupotrebe. Stoga ću, posebno u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, tražiti saradnju načelnika i pomno ih pratiti.

Radio Slobodna Evropa: Pomenuli ste i problem, ono što ste nazvali građevinskom mafijom, kao i kriminal i korupciju koji se dešavaju na lokalnom nivou. Da li će biti pritiska na gradonačelnike koje je izabrao Lëvizja Vetëvendosje u ovim opštinama da vode žešću borbu u tom pogledu?

Aljbin Kurti: Da su oni lideri pokreta Vetëvendosje, onda bih, naravno, bio sigurniji od otpora građevinskoj mafiji, koja želi da naše gradove pretvori u gradilišta za pranje novca… Ja bih bio veći od ove vrste povjerenja koje bih imao u uspješan otpor. Sada moram da se posvetim više, ali neće biti odbojnosti države prema bilo kom pojedincu ili grupi. Dakle, država će biti moćnija od svakog pojedinca i od bilo koje grupe, da bi imala vladavinu prava i demokratiju. Želim vjerovati da ćemo zajedno uspjeti, ali naravno da će zavisiti i od samih načelnika u kojoj mjeri će biti na nivou dužnosti. Dakle, ustavnost, zakonitost, pravila, javni interes, a ne ostali.

Nema dogovora “bez međusobnog priznavanja u centru”

Radio Slobodna Evropa: Prelazimo na temu dijaloga sa Srbijom. To je bila jedna od centralnih tema vašeg upravljanja. Kako vidite, kako će se nastaviti dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom?

Aljbin Kurti: Govorimo o sledećem dijalogu sa Srbijom, o sledećem poglavlju dijaloga. Kada smo mi došli na vlast nije bilo dijaloga, prekinut je i ne mogu da kažem da je dijalog sa Srbijom pokazao rezultate poslednjih godina ne samo zato što je skrenuo po pitanju teritorijalne podele Kosova, koja je bila umotana u teritorijalnu razmenu. pakovanje.

Nedostaje napredak i to nije počelo kod nas, mnogo ranije je nedostajalo napretka, ali smo ukazali da veliki dio izostanka napretka dolazi iz pogrešnih pristupa. Dakle, potpisao je štetne sporazume za Kosovo koje ni Ustavni sud, kakav je bio, nije mogao da proguta. U tom smislu, potrebno nam je novo poglavlje, potreban nam je novi pristup, a za nas to mora biti principijelno sa građanima kao korisnicima i sa obostranim priznavanjem u centru.

Nedavno je došlo do tektonskog pomeranja zauvek, dok se u poslednjoj deceniji smatra da Kosovo čini ustupke jer na kraju dobija priznanje od Srbije. Dakle, dijalog i priznanje su stavljeni u dijahronijski odnos, razvučeni su u vremenu, gde se priznavanju završava, a Srbija je gurala kraj u nedogled. Sada imamo prelazak sa vremenske kontekstualizacije na, recimo, prostornu kontekstualizaciju, gde je uzajamno priznavanje srž sporazuma, a to kažu svi prijatelji i partneri Republike Kosovo, naše nezavisne države.

U Briselu se nastavlja tehnički dijalog između Kosova i Srbije

Dakle, sporazum neće biti samo međusobno priznavanje, ali nema sporazuma bez međusobnog priznavanja u centru. Dakle, ne na kraju, u smislu vremena, već u središtu, u smislu prostora stvari koje taj sporazum uključuje.

Ako postoji jedna tema za koju smo odmah spremni da se posvetimo da što prije pronađemo i što više rješenja je ona o nestalima, nasilno nestali jer je tu zabrinutost porodice veća od njihove tuge.

Sastanak sa Vučićem zavisi od “dijaloga glavnih pregovarača”

Radio Slobodna Evropa: Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel najavio je da se do kraja godine očekuje sastanak između vas i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Hoćete li prisustvovati ovom sastanku i šta se očekuje da se desi?

Aljbin Kurti: Prvo moramo vidjeti kako idu ovi razgovori između dva glavna pregovarača ove sedmice. S jedne strane je potpredsjednik Vlade (Besnik) Bislimi, s druge strane je predstavnik Vlade Srbije (Petar Petkovi)) i onda možemo reći kakva je perspektiva budućeg sastanka, u tom slučaju naravno treba znati i koja je svrha takvog sastanka. U principu ne kažem ne sastanku, ali se naravno moraju znati i elementi tog sljedećeg sastanka.

Decenijama dijaloga sa Srbijom nema nade za dogovor

Vlada Republike Kosovo, ja kao premijer izrazio sam spremnost i zainteresovanost za sveobuhvatne dogovore, konstruktivne sastanke, principijelne razgovore i ako budemo pozvani na njih u Brisel, naravno da ćemo učestvovati kao i dva puta do sada.

Radio Slobodna Evropa: I vi ste rekli, ali EU je dosledno insistirala da se konačni sporazum postigne što je pre moguće. Očekujete li da će se to dogoditi u vašem premijerskom mandatu?

Aljbin Kurti: Ne mogu predvidjeti kada će se to dogoditi, ali ako uzmemo u obzir da će mandat američkog predsjednika (Džo) Bajdena, mandat potpredsjednika Evropske komisije, Borrell-a i moj mandat imati otprilike isto trajanje , Očekuje se da u okviru ovih mandata, koji su vremenski manje-više isti, zaključimo sveobuhvatan sporazum sa Srbijom. Dakle, imamo volju i interes, zavisi da li je Srbija spremna. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je takva da mnogo više zavisi od spremnosti Srbije da promeni svoj pristup i sebe.

Militarizacija Srbije “vrlo zabrinjavajuća za nas”

Radio Slobodna Evropa: Kada je reč o spremnosti Srbije, jedna od najvećih blokada ovog dijaloga je Sporazum o pridruživanju. Rekli ste da nikako ne prihvatate jednonacionalno udruženje, ali je iz Srbije postalo jasno da traže da se Udruženje osnuje po dogovoru postignutom u Briselu. Od EU je također zatraženo da poštuje do sada postignute sporazume. Kako planirate da savladate ovu prepreku? Da li bi prihvatili ponovno pregovaranje o ovom sporazumu?

Aljbin Kurti: U razgovorima između Kosova i Srbije, dijalog između naše dve zemlje nije dijalog o statusu Kosova, niti o unutrašnjim pitanjima Kosova, već o statusu naših odnosa. Dakle, Kosovo je nezavisna i suverena država, sa teritorijalnim integritetom, sa mnogo problema, jedan od glavnih je Srbija. Dakle, Kosovo nije problem, Kosovo ima problem, a problem Kosova je i Srbija. Mi sami po sebi nismo problem, imamo mnogo problema, a jedan od njih, možda i glavni, je Srbija.

Ali dijalog se ne vodi da bi se samo Kosovo postavilo u pitanje, već da bi se normalizovali odnosi sa Srbijom. A za normalizaciju odnosa sa Srbijom, smatram da Srbija treba mnogo više da se promeni. Mora se demokratizovati, mora imati vladavinu prava, mora se suočiti sa prošlošću i moramo je imati kao neku vrstu simetrije reciprociteta manjinskih prava.

Širom zapadnog Balkana, sa šest zemalja koje još nisu integrisane u Evropsku uniju, postoje različite nacionalne manjine koje nemaju približno jednaka prava, jer ne kažem identična, nastaće tenzije koje mogu izazvati sukobe.

Stoga su vladavina prava protiv korupcije i kriminala, demokratizacija protiv autokratija, suočavanje s prošlošću protiv ratnih zločinaca, kao i reciprocitet prava protiv dominacije šovinističkih i hegemonističkih nacionalizama, formule za cijeli Balkan općenito iu našem izvještaju u posebno sa Srbijom.

Gledajte, Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet država Zapadnog Balkana zajedno. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Sjeverna Makedonija zajedno ne troše na Srbiju toliko koliko Srbija sama. Ona to ne radi za Mađarsku i Rumuniju i ova militarizacija Srbije je za nas veoma zabrinjavajuća.

Moj utisak je da Srbija sve više liči na Nemačku između dva svetska rata nakon raspada Vajmarske republike. U prvoj deceniji ovog veka u Srbiji smo imali srpsku verziju Vajmarske republike, koja je počela sa bivšim premijerom Srbije koji je ubijen Zoranom Đinđićem, završila se sa bivšim predsednikom Borisom Tadićem, a od tada imamo period gde Srbija liči na Nemačku između dva svetska rata, ali posle kraja Vajmarske republike u kom slučaju je militarizacija glavni državni i institucionalni podsticaj.

Sastanak premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vuiqija, u okviru dijaloga uz posredovanje Evropske unije. Brisel, 15. jul 2021.

Radio Slobodna Evropa: Gospodine Kurti, vi stalno govorite da je Srbija glavni problem, međutim od Kosova se traži neka vrsta kompromisa da bi se nastavilo u spoljnoj politici, da bi se postigla priznanja koja do sada nisu postignuta. Kako vidite nastavak ovog procesa? Također nas zanima kako gledate na posvećenost SAD-a, posebno nedavno, sa slanjem emisara Gabriela Escobara.

Vidite li ofanzivu američke diplomatije u dijalogu kao svojevrsni poticaj za postizanje kompromisa?

Aljbin Kurti: Mi uvijek pozdravljamo američki angažman na Balkanu, ali o obliku i intenzitetu tog angažmana odlučuju same Sjedinjene Američke Države. Oni su svjetska velesila, koja o tome odlučuje. Bilo je drugačije u različitim fazama jer su njihove politike suverene. S druge strane, ja sam ovde kao premijer Republike Kosovo, ne da razmišljam o kompromisima koje Kosovo treba da napravi, već da ojačam državu Kosovo.

Ekonomski rast ove godine biće najmanje 9,9 odsto prema Centralnoj banci Kosova, dok smo ekonomiju od prošle godine uzeli sa padom od 3,1 odsto, prema Svetskoj banci. Budžetski prihodi su povećani za trećinu, uveliko smo smanjili rashode države i na sjednici Vlade usvojili smo budžet za 2022. godinu, koji je za 8,7 posto veći od srednjogodišnjeg pregleda budžeta. Promet u privredi povećan je za 30 odsto, izvoz je povećan za 68 odsto. Imamo problem sa Srbijom, ali u isto vreme treba da živimo i jačamo.

U prvoj polovini ove godine imali smo 230 miliona stranih ulaganja, što je 33 odsto više nego prošle godine i 109 odsto više nego 2019. i 89 odsto više od prosečnih stranih ulaganja decenije 2010-2020. Od proglašenja nezavisnosti, ove godine u prvoj polovini imamo najveći broj stranih investicija i njihovu najveću vrednost na Kosovu.

Radio Slobodna Evropa: Voleo bih da uđem u jednu od kriza ili najveću krizu kroz koju prolazi Kosovo, ali i svet – pandemiju korona virusa. Ako to uzmemo sa ukupnom populacijom na Kosovu, vakcinacija dostiže nešto više od 40 odsto vakcinisane populacije. Kako namjeravate postići cilj vakcinacije većine stanovništva i kako uvjeriti građane koji nerado vakcinišu?

Aljbin Kurti: Već smo ukinuli obavezu određivanja datuma vakcinacije i stvorili mogućnost za vakcinaciju djece uzrasta od 12 do 15 godina. Ako posmatramo populaciju stariju od 16 godina, sa najmanje jednom dozom anti-COVID vakcine, vakcinisano je 64 odsto stanovništva, dok je sa dve doze 56 odsto populacije – uvek populacija starija od 16. Blizu smo brojke od 1,6 miliona primijenjenih doza. Činimo sve što je moguće da ovo raste. U posljednjih 30 dana općenito imamo jednocifrene smrtne slučajeve. U poslednje dve nedelje broj zaraženih je opao za dve trećine i verujem da je ovo dobra vest za Kosovo, koje je u vrhu Zapadnog Balkana po pitanju upravljanja pandemijom, ne zaboravljajući kada sam došao ovde u kancelariju, dana 23. marta ove godine bilo je nula vakcina, nula ugovora o vakcinama i nula pregovora o ugovoru.

Radio Slobodna Evropa / Radio Sloboda: Međutim, svjedoci smo da su zbog nevoljkosti da se vakcina dobije i teorija zavjere koje su se širile mnoge vakcine otišle u otpad, jer su građani odbijali da ih prime. Smatrate li da ste dovoljno učinili u kampanji da ubijedite građane u vakcinaciju i da uklonite teorije o štetnosti vakcina?

Aljbin Kurti: Učinili smo sve što smo mogli da znamo. Možda ćemo morati pronaći nove načine da o tome osvijestimo građane, ali nećemo moći imati stopu procijepljenosti kao u prošlosti zbog vrste zasićenosti koja postoji, ali i zbog brojnih značajnih građana R. Kosovo nisu rezidenti Republike Kosovo. Dakle, kada govorimo o statistici, Kosovo nastavlja da ima mladu populaciju, ali u isto vreme nastavlja da ima konstantnu emigraciju, uprkos činjenici da smo oslobođeni i proglašeni nezavisnosti. Dakle, kada govorimo o procentu stanovništva, malo kao izlaznost, on je zapravo veći od cifre prije procenta.

Radio Slobodna Evropa: Osim vakcinacije, svjedoci smo porasta broja COVID-19 širom regiona. Iako na Kosovu sada ide dobro, zdravstveni stručnjaci upozoravaju da bi se ova situacija mogla uvesti i na Kosovo. Kakvi su vam planovi sada, posebno uoči zimske sezone, kako biste izbjegli jači talas COVID-19?

Aljbin Kurti: Sada ćemo imati ministra zdravlja, sa kojim ćemo zajedno sjediti i praviti novi plan za put koji je pred nama, posebno za zimsku sezonu i na taj način vjerujem da ćemo i dalje biti u vrhu zadatak, da se broj novih infekcija održi niskim, da se broj novih vakcinacija održi višim. Ako dođe do još jednog talasa u regionu i Zapadnoj Evropi, za očekivati ​​je da i mi možemo imati poteškoća. Ali, uz volju i znanje koje imamo i iskustvo koje već posjedujemo, optimista sam.

Radio Slobodna Evropa: U evropskim zemljama, na primjer, u Austriji, uvedene su neke drastične mjere za nevakcinisane ljude, kako bi se smanjio sve veći broj. Planirate li kao vlada u budućnosti imati posebne mjere za nevakcinisane osobe, kao što je izolacija?

Aljbin Kurti: Nismo predvidjeli ovako drastičnu mjeru i epidemiološka situacija u našoj zemlji, preporuke Nacionalnog instituta za javno zdravlje nam ne daju priliku da idemo u pravcu takve štednje. Ne mogu predvidjeti kako će biti u budućnosti. To se može promijeniti. Ali morate imati na umu da naše odluke kao vlade, čak i kada su političke, imaju naučnu supstancu. Dakle, Nacionalni institut za javno zdravlje koji u značajnoj meri daje pravac i obim delovanja odlukama koje donosi Vlada Kosova.