Dok se Evropska unija nalazi pred možda presudnim ispitom svoje politike na severu Kosova, unutrašnja politička scena u Prištini otkriva dublji problem – odsustvo ozbiljne alternative i ideja za napredak zemlje.

Nakon što je EU uvela oštre mere prema Kosovu zbog poteza(osiguranja suverenosti) na severu, a zatim ocenila da se „normalitet vraća” povratkom Srpske liste u lokalne institucije, sada se očekuje da sama Unija pokaže doslednost. Ili će promeniti pristup i odlučno reagovati na prve destruktivne korake iz Beograda, ili će rizikovati potpuni krah dijaloga i dodatno urušavanje poverenja u ceo proces normalizacije.

Svečano polaganje zakletve novoizabranih predsednika opština na severu, uz poštovanje ustavno-pravnog okvira i državnih simbola Kosova, dočekano je u Briselu kao korak ka stabilizaciji. Ipak, obećano ukidanje mera prema Kosovu nije usledilo. Čak i u samoj EU sve češće se priznaje da su ove sankcije više izraz političkog nezadovoljstva nego principijelnog stava, ali one i dalje ostaju na snazi.

Paralelno s tim, sever Kosova ostaje ključna tačka pritiska u odnosima Prištine, Beograda i Brisela. EU je godinama verbalno osuđivala povlačenje srpskih struktura iz kosovskih institucija i bojkot izbora, ali bez konkretnih posledica po Beograd. Za razliku od toga, posledice po Kosovo bile su direktne i oštre. Ovakav asimetričan pristup dodatno je produbio frustraciju kosovskih institucija, ali i pojačao osećaj političke nepravde.

U tom kontekstu, deo opozicije u Prištini svoju političku strategiju gotovo u potpunosti gradi na naglašavanju međunarodnih pritisaka i unutrašnjih problema države. Ipak, sve je očiglednije da takav pristup, bez jasnih predloga za ekonomski razvoj, institucionalno jačanje i društveni boljitak, ne uspeva da ponudi održivu alternativu. Kada se politička poruka svede isključivo na krizu i kritiku spoljašnjih okolnosti, bez sopstvene vizije rešenja, to često govori više o slabosti ideja nego o snazi opozicionog delovanja.

S druge strane, pitanja bezbednosti, pritisaka i odgovornosti za nasilne incidente na severu – od Banjske do napada na KFOR – i dalje čekaju jasan epilog. EU, koja stalno ponavlja da „nema opravdanja za nasilje“, sada je suočena s obavezom da to potvrdi u praksi, insistirajući na procesuiranju odgovornih bez izuzetaka.

I Kosovu, i Srbima na severu, ali i samoj Evropskoj uniji, potreban je istinski normalitet. U vremenu kad EU pokazuje vidljive slabosti na globalnoj sceni, sever Kosova postaje svojevrsno ogledalo njene kredibilnosti u sopstvenom dvorištu. Istovremeno, kosovska politička scena ostaje pred izazovom da li će proizvesti ideje i politike okrenute budućnosti – ili će se deo nje još dugo zadržati u ulozi opozicije bez stvarnog programa za promenu.