Evropska unija i dalje pokušava da pronađe način kako da primijeni svoje novo digitalno zakonodavstvo na ChatGPT, pokazuje analiza portala Politico.

Iako broj korisnika ovog alata umjetne inteligencije u Evropi stalno raste, Evropska komisija još nije odlučila kako će se Zakon o digitalnim uslugama (DSA) konkretno odnositi na njega.

Prema navodima visokog zvaničnika Komisije, odluka se ne očekuje prije sredine 2026. godine. U međuvremenu, OpenAI je objavio da ChatGPT sada ima više od 120 miliona mjesečnih korisnika njegove funkcije pretraživanja – čime je prešao prag za poseban regulatorni nadzor.

Problem je, međutim, u tome što je DSA napisan prije nego što je ChatGPT uopšte postao široko korišten, pa ne sadrži jasne definicije koje bi pokrivale chatbotove. To Bruxelles stavlja u nezgodan položaj jer bi mogao ponovo zakasniti s reakcijom na nove tehnološke izazove.

Direktor briselske konsultantske agencije AWO, Mathias Vermeulen, rekao je da će „DSA-ov obavezni režim provjere rizika biti hladan tuš za industriju koja je navikla na dobrovoljne AI standarde“. Prema njegovim riječima, OpenAI će morati „značajno podići ljestvicu“ i prilagoditi svoje prakse evropskim pravilima.

ChatGPT već potpada pod Zakon o umjetnoj inteligenciji (AI Act), koji od avgusta nalaže kompaniji da procjenjuje i ublažava rizike – uz kazne do 15 miliona eura za nepoštivanje. No, broj korisnika sada ga svrstava i među velike internetske platforme prema DSA-u, što znači da bi OpenAI mogao biti kažnjen i do 6 posto svog globalnog godišnjeg prihoda.

Ključno pitanje ostaje kako će Evropska komisija klasifikovati ChatGPT – kao tražilicu, digitalnu platformu ili uslugu – jer od toga zavisi koje će mu se obaveze nametnuti.

Pravnici upozoravaju da bi moglo doći do preklapanja između DSA-a i AI Acta, budući da prvi zakon zahtijeva procjenu „sistemskih rizika“ poput dezinformacija i uticaja na izbore, dok drugi klasifikuje AI sisteme prema nivou rizika, od minimalnog do neprihvatljivog.

Profesor prava informacija na Univerzitetu u Amsterdamu João Pedro Quintais smatra da to stvara „regulatorne praznine“ koje bi OpenAI mogao iskoristiti kroz odredbu o „sigurnosnom zaklonu“, koja oslobađa platforme odgovornosti za sadržaj koji generišu korisnici.

Za sada, čini se da Bruxelles još nije pronašao način da svoju ambicioznu digitalnu regulativu uskladi s razvojem tehnologije koja je već prešla njegove zakonodavne okvire.