Prema šokantnom izveštaju New York Timesa, najbogatiji čovek na svetu, Elon Musk, godinama je konzumirao ketamin, ecstasy i psihodelične supstance dok je bio jedan od najbližih saradnika Donalda Trumpa, uključujući i vreme provedeno u Beloj kući tokom osjetljivih sastanaka i dok je vodio tzv. „odsek za vladinu efikasnost“ (DOGE).

Navodno je Musk putovao s dnevnom dozom od 20 tableta, a upotreba ketamina dovela je i do zdravstvenih problema, uključujući oštećenje bešike. Iako klasifikovan kao „poseban vladin službenik“, što mu je omogućilo da izbegne strože regulative, njegovo ponašanje je izazvalo ozbiljne etičke i bezbednosne sumnje. U intervjuima je tvrdio da ketamin koristi „povremeno“, ali interni izvori tvrde da se radi o svakodnevnoj upotrebi.

Problematična bliskost s Trumpovim krugom

Musk nije bio samo poslovni donator – donirao je preko 275 miliona dolara kampanji Donalda Trumpa i zauzvrat stekao političku moć daleko izvan tradicionalnih granica za privatne milijardere. Njegova funkcija u DOGE timu omogućila mu je direktan uticaj na politike štednje, budžetske rezove i digitalizaciju administracije.

Ova saradnja uklapa se u širi obrazac Trumpove strategije oslanjanja na najbogatije tehno-milijardere za upravljanje složenim državnim procesima – uključujući Jeffa Bezosa (logistika), Petera Thiela (nacionalna bezbednost) i Marka Zuckerberga (društveni uticaj). Međutim, za razliku od njih, Muskova uloga je bila institucionalna i zvanična.

Moralni pad pod maskom inovacije

I dok zvaničnici Bele kuće izbegavaju direktne odgovore na pitanje da li je Musk bio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci tokom državnih sastanaka, njegov bivši prijatelj Sam Harris piše da je Musk „izgubio kompas“ i da „više ne raspoznaje granicu između stvarnosti i narcističke iluzije“.

SpaceX, koji ima stotine miliona dolara u vladinim ugovorima, formalno ima politiku nulte tolerancije na drogu – ali insajderi tvrde da je Musk redovno unapred dobijao informacije o testiranju, čime je sistem bio obesmišljen.

Kombinacija političkog uticaja, finansijskog moćništva i očigledne zavisnosti otvara ozbiljna pitanja o odgovornosti i kapacitetima najmoćnijih pojedinaca u američkoj vlasti. U eri gde se propaganda i percepcija oblikuju više nego ikad kroz ličnosti poput Muska, granica između haosa i moći postaje sve tanja.